Izvor: B92, 31.Maj.2011, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto teško učimo na sopstvenim greškama
Od malena nas uče da izbegavamo potencijalne životne greške posmatrajući i učeći iz isustva drugih. Međutim, većina svoju najvredniju lekciju nauči tek kada se i sami opeku. Zašto je to tako?
Šta treba znati:
• Poker se može analizirati racionalno, ali je u suštini vrlo emotivna igra
• Nakon gubitka na samom početku, igrači mogu nepromišljeno da ulaze u igru samo da bi se povratili
• Priznanje gubitka i promena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << strategije mogu biti bolni
"Mozak odbija da registruje da je novac izgubljen.”
Dok je poker moguće analizirati racionalno, sa velikim egom i ogromnim novcem kao ulogom, istovremeno može biti i emocionalna igra. Igrači objašnjavaju da postoji određeni trenutak u toku igre kada su igrači izuzetno ranjivi.
To se ne događa ukoliko su osvojili dosta novca ili odneli dobru ruku, već u trenutku kada izgube mnogo para zbog malera („bad beat") ili loše strategije. Ovakav gubitak igrača primorava na „tilt", odnosno agresivnu i nepromišljenu igru u nadi da će povratiti izgubljeni novac koji još uvek smatra svojim. Mozak odbija da registruje da novca više nema. Prihvatanje gubitka i promena strategije bi bili najispravniji postupak, ali je to često isuviše bolno. Umesto toga, igrač čini sulude poteze da bi ispravio nešto za šta veruje da je samo trenutna situacija. Sam gubitak nije taj koji ga uništava, već nepromišljeno kockanje i negiranje da je uopšte izgubio.
Ekonomski psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tiverski sumirali su ponašanje u svojoj klasičnoj analizi prihologije rizika: „Osoba koja se nije pomirila sa svojim gubitkom, kockaće se i onda kada to ne bi činila pri normalnim okolnostima." Čak i oni koji nisu profesionalni igrači pokera znaju kako izgleda juriti izgubljeno.
Ričard Taler je sa svojim timom naučnika pronašao idealan način za analizu toga kako reagujemo na gubitak. Proučavao je TV igru Deal or No Deal, koja mu je poslužila kao izvor podataka.
Učesnicima se nudi da izaberu između 20 ili 26 numerisanih kutija, od kojih svaka sadrži određenu sumu novca, od par centi do stotina ili hiljada eura. Originalna holandska verzija je nudila džekpot od čak 5 miliona evra. Igrač drži svoju kutiju, bez znanja o količini novca koja je unutra, a zadatak mu je da bira druge kutije kojim god redom želi. One se tada otvaraju i izbacuju iz igre. Svaki put kada se u nekoj od kutija nađe mali iznos, to je razlog za slavlje, jer to povećava šanse da se u takmičarevoj kutiji nalazi veća količina novca.
„Suočavanjem sa greškom ili gubitkom, odgovarajuća reakcija jeste prihvatanje situacije i promena strategije."
U nastavku igre, s vremena na vreme se javlja „Bankar", misteriozna i nepoznata osoba koja nudi igraču određenu sunu novca u zamenu za nepoznatu vrednost u kutiji. Da li će biti dogovora ili ne, kako kaže i sam naziv igre?
Frenk, jedan od takmičara u holandskoj verziji emisije je bio u situaciji da je nakon nekoliko rundi, očekivana vrednost njegove kutije bila preko 100 000 evra. Bankar mu je ponudio 5 000 - ozbiljan novac, ali zanemarivo mali u odnosu na novac koji je možda u kutiji. On je odbio i zatim otvorio sledeću kutiju u kojoj je bilo 500 000 evra. Situacija se tada znatno promenila i očekivana vrednost njegove kutije je pala na svega 2 508 evra. Bankar je tada ponudio 2 400, ali je Frenk i to odbio.
U finalnoj rundi, dve mogućnosti koje su ostale bile su da Frenk ima 10 ili 10.000 evra, a Bankar mu je ponudio više nego velikodušno, 6.000 evra. Odbio je i napustio studio sa osvojenih 10 evra. Nakon iznenađenja zbog gubitka imaginarnih 100 000 evra i mogućnosti da osvoji 500.000, Frenk je počeo suludo da se kocka - odnosno da tiltuje.
Frenkovo ponašanje je tipično. Taler i njegove kolege su posmatrali kako ljudi reaguju na ponude Bankara odmah nakon nesrećnog izbora, srećne odluke ili one koja nije donela nikakvu promenu. Zaključili su da oni neutralni pre prihvataju ponude bankara, srećni su samouvereni i lakše odbijaju ponude i nastavljaju igru. Ali oni nesrećni se ističu - oni nikako ne prihvataju ponude. Zašto? Pa zato što bi onda to mogli pripisati sopstvenoj grešci, a u suprotnom, ako nastave da igraju, postoji šansa da ih posluži sreća i da se povrate.
Ako ste mislili da je ovo fenomen isključivo vezan za igre na sreću ili pokeraške stolove u Las Vegasu, prevarili ste se. Ekonomista Terens Odin je otkrio da ćemo se svi uvek ljutito držati pogrešnog u nadi da će se stvari ipak preokrenuti u nekom trenutku.
Svi ovi primeri dokazuju upornost u odluci da se izbegne priznavanje gubitka ili povlačenje crte ispod neke loše odluke. Naša instinktivna reakcija je uvek poricanje. Zato je učenje na sopsvenim greškama zapravo samo mudar savet koji je često teško prihvatiti.
Foto: Andy Newson / FreeDigitalPhotos.net
