Izvor: B92, 06.Nov.2013, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto smo ljubomorni na Skandinavke?
Islanđani su među najsrećnijim i najzdravijim ljudima na svetu. Objavljuju više knjiga po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje i imaju više umetnika. Hvale se raširenim verovanjem u evoluciju, kao i u vilenjake. Island je najmiroljubivija nacija na svetu (policajci čak ne nose pištolje), i najbolje mesto za decu. Zemlju im vodi lezbijka, prva takva u svetu. Istina, nacionalno jelo im je "trulo" meso ajkule, ali ne možete imati sve.
Island je takođe najbolje mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za matericu, barem tako misle ljudi Svetskog ekonomskog foruma. Globalni izveštaj o razlikama u polovima rangira zemlje prema tome gde žene imaju najveću jednakost kada su u pitanju pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, kao i gde najviše mogu učestvovati u političkom i ekonomskom životu zemlje.
U izveštaju za 2013. godinu, Islanđanke manje-više imaju sve. Njihovim sestrama u Finskoj, Norveškoj i Švedskoj je takođe dosta dobro; te su se zemlje našle na drugom, trećem i četvrtom mestu na listi. Danska ne zaostaje mnogo na sedmom mestu.
Sjedinjene Američke Države su se našle na 23. mestu, što je za jedno mesto niže nego prošle godine. Barem nismo u Jemenu, koji se našao na poslednjem, 136. mestu.
Kako su vikinške zemlje postale lideri kada je u pitanju polna prosvećenost? Krvoločni upadi ne zvuče kao model za egalitarizam, i počeci nisu bili lepi.
Srednjovekovni islandski zakon je branio ženama da se naoružaju ili imaju kratku kosu. Vikinške žene nisu mogle biti poglavice ili sudije i morale su ćutati na skupovima. S druge strane, mogle su da zatraže razvod i nasledite zemlju. Ali to nije temelj za najrazvijenije ravnopravno društvo na svetu.
Promena je došla opismenjivanjem. U Skandinaviji danas skoro svi znaju da čitaju, što je ostavština Reformatora i ranih hrišćanskih misionara koji su sve građane želeli naučiti da čitaju Bibliju. Nakon dugog perioda previranja, nordijske zemlje su se okrenule pismenosti kao stabilizatoru krajem osamnaestog veka. Do 1842. godine, Švedska je donela zakon prema kom je obrazovanje bilo obavezno i za dečake i za devojčice.
Istraživači su otkrili da je društvo ravnopravnije što je pismenije. Međutim, pismenost je na dosta visokom nivou i u SAD-u, tako da se u Skandinaviji mora dešavati još nešto. Ispostavlja se da čitav jedan miks sastojaka čini ravnopravnost polova prioritetom u nordijskim zemljama.
Da bismo shvatili zašto, pogledajmo religiju. Skandinavijski Luteranci, koji su okrenuli leđa katoličkoj crkvi, bili su zabrinuti za jednakost - posebno zbog razlike između bogatih i siromašnih. Smatrali su da su pojedinci nasledili neka prava koja ne mogu biti omogućena samo moćnima, što ih je moglo navesti na ideju o pravima žena. Državne luteranske crkve u Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i na Islandu su imale ženske sveštenike još od sredine dvadesetog veka, a danas, švedska luteranska Crkva čak ima i ženskog nadbiskupa.
Možda je stvar u tome što nema mnogo religije. Skandinavci nisu česti posetioci crkve. Na moral gledaju više sa sekularnog stanovištva i nisu opsednuti seksualnim pitanjima, tako da ih žensko ponašanje i aktivnosti manje interesuju. Skandinavski sekularizam je odvojio seks od greha, što je bilo dobro za žene. Stvorilo se mišljenje da imaju pravo na seksualno iskustvo baš kao i muškarci, kao i pravo na reproduktivnu slobodu. Devojčice i dečaci u školi uče o kontracepciji (čak i o zadovoljstvima orgazma), i većina gradova ima klinike za mlade na kojima je dostupna kontracepcija. Žene mogu da abortiraju iz bilo kog razloga do osamnaeste nedelje trudnoće, nakon čega moraju da traže dozvolu od državnog Odbora za zdravstvo, i pitanje nije politički kontroverzno.
Pametan ekonomski izbor
Politička ekonomija Skandinavije se takođe drugačije razvijala od američke. Švedska i Norveška su imale dosta velike imperijalističke avanture, ali se to ponašanje počelo menjati nakon Napoleonovih ratova. Nakon toga su investirale u vojsku da bi se odbranile od napadača, ali nisu bile zainteresovane za izgrađivanje vojske da bi ratovale u svojim kolonijama. Nordijske zemlje su manje resursa posvetile vojnim snagama - areni u kojoj su patrijarhalne vrednosti prenaglašene. Island, na primer, troši najmanji procenat bruto domaćeg proizvoda na vojsku u svetu.
Industrijalizacija je takođe deo priče; u nordijskim zemljama je počela dosta kasno. U devetnaestom veku Skandinavija je imala bogatu i moćnu trgovačku klasu, ali region nikada nije proizveo industrijske titane i ekstremnu koncentraciju bogatstva što se desilo u SAD-u u prošlosti, a sada ponovo možemo videti. (Nejednakost prihoda i razne vrste diskriminacije idu pod ruku.)
U dvadesetom veku, poljoprivrednici i radnici u novonastanjenim nordijskim gradovima su se udruživali u političke koalicije i predstavljale su značajan izazov za poslovne elite koje su bile relativno slabe u odnosu na one u SAD-u. Kao i obični ljudi svuda, Skandinavci su želeli socijalni i ekonomski sistem u kojem je svako mogao dobiti posao, očekivati pristojnu platu i imati socijalnu sigurnost. I to je ono što su dobili - nešto kao Ruzveltvo “New Deal” bez svih restrikcija koje su uveli njujorški bankari i južnjački konzervativci. Razvile su se snažne trgovačke zadruge koje su podržavale jednakost polova. Javni sektor je rastao, što je ženama omogućilo dobre poslovne mogućnosti. Island danas ima najveći nivo sindikalnog članstva od zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Skandinavske zemlje su vremenom postale moderne socio-demokratske zemlje u kojima je bogatstvo deljeno ravnopravnije, kao i u kojima je obrazovanje najčešće besplatno na univerzitetima i socijalna sigurnost omogućava ženama da rade i podižu porodicu. Skandinavske majke se ne brinu oko traženja balansa između posla i porodice: roditelji mogu uzeti godinu ili više odsustva. Od očeva se očekuje da budu ravnopravni partneri u odgoju dece, što im se i sviđa.
Ljudi sa severa su jednostavno shvatili, i nije u pitanju nuklearna fizika, da je svima bolje kada muškarci i žene dele moć i uicaj. Nisu savršeni, još uvek ima nedovršenog posla oko tretmana nad ženama u privatnom sektoru, a mračnije snage u pop kulturi su se dale naslutiti u romanu “Djevojka sa tetovažom zmaja”. Ipak, Skandinavci su odlučili da je investicija u žene dobra za društvene odnose, kao i pametan ekonomski izbor. Nordijske zemlje imaju jake ekonomije i imaju veliki broj inovatora. Švedska čak ima i veći broj inovatora od SAD-a. (I zato, molim vas, prestanite da tvrdite da nejednakost rađa inovatore.)
Dobra vest je da se situacija za žene popravlja u većem delu sveta. Ali izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da situacija ostaje nepromenjena za žene ili se pogoršava u 20 posto zemalja.
U SAD-u smo omogućili jednakost kada je u pitanju obrazovanje, i žene imaju dobre ekonomske mogućnosti. Međutim, Svetski ekonomski forum tvrdi da američke žene zaostaju za muškarcima kada su u pitanju zdravlje i preživljavanje, kao i da su nedovoljno uključene u politiku. Ove činjenice postaju bolno jasne svaki put kada političar pokreta “Tea Party” pokaže apsolutnu neupućenost u funkcionisanje ženskog tela. Umjesto da omogućimo većem broju žena da učestvuju u političkom procesu, vraćamo se unazad novim zakonima, kao što je onaj o glasanju u Teksasu koji bi mogao onemogućiti glasanje za jednu trećinu ženskih glasača. To SAD-u neće pomoći da postane svetski lider u jednakosti polova.
Možda ćemo jednog dana odlučiti da sledimo nordijski primer. Ali za sada se čini da se udaljavamo od Islanda i približavamo Jemenu. Da li je to zaista ono što želimo?
Foto 2: imagerymajestic / FreeDigitalPhotos.net
Foto 3: Ambro / FreeDigitalPhotos.net
