Izvor: B92, 17.Okt.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se zaljubljujemo u autoritete?
„On je pametan, spretan, hrabar. Sve zna, duhovit je i neizmerno šarmantan. Na stranu to što je neodoljivo lep ... Uz njega se osećam sigurno. I pametno.“ – tipična je reakcija nekog zaljubljenog u osobu od autoriteta.
Merilin Monro i Kenedi
Da li je veza legendarne glumice Merilin Monro i predsednika Amerike Džona F. Kenedija klasičan primer zaljubljivanja u autoritet? - Merilin Monro je isprojektovala na Kenedija sve one sadržaje muškog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji se nalaze u njenom nesvesnom, odnosno model muškarca kakvog je u nesvesnom zamišljala kao idealnog. To je jedan od razloga zašto je njena vezanost za Kenedija bila toliko jaka. Sada može da se nagađa da li je ta njena vezanost imala veze sa realnim likom Džona Kenedija ili se zasnivala na toj njenoj "unutrašnjoj muškoj figuri", ali je to definitivno razlog zašto se od osobe u koju smo zaljubljeni previše očekuje, pa dolazi i do velikih razočarenja i patnje.
A procenu da je „moć(vlast) najveći afodizijak“, verovtno i iz ličnog iskustva, dao je Henri Kisindžer, doajen američke diplomatije i jedan od najčuvenijih državnih sekretara u istoriji SAD. Tokom života često smo u kontaktu sa najrazličitijim vrstama autoriteta. Neretko smo do te mere fascinirani njima da im dodajemo i osobine koje izvorno nemaju, pa se događa i da se zaljubimo u njih. Doktori, profesori, vojnici, instruktori, političari, pevači, poznate ličnosti spadaju u sferu pojačanog interesovanja kod suprotnog pola.
Jer znaju ono što mi ne znamo. Jer znaju ono što većina ljudi ne zna. Želimo da postanemo delić njihove sjajne orbite, prepuštamo se uticaju privlačne sile. Sanjamo o njima u snu ali i na javi, sve češće ih pominjemo prijateljima, želimo da su nam blizu.
Zašto se opijamo takvim osobama, kako dolazi do toga, koliko traje to stanje, kada se događa i kakve su posledice, objašnjava Svetlana Zdravković, doktor psihologije, jungijanski analitičar, specijalista medicinske psihologije, predavač i organizator radionica po pozivu u IGAP-u (Nezavisna grupa analitičkih psihologa) u Londonu i ISAP-u (Međunarodna asocijacija analičitkih psihologa) u Cirihu.
- Nije retka pojava da se zaljubljujemo u autoritete i postoji više razloga zašto do toga dolazi. Skloni smo da na osobe koje su nam važne, a koje su za nas autoriteti, bilo da su pravi ili ih mi doživljavamo na taj način, projektujemo svoja očekivanja, želje, neostvarene ambicije, i sve to “boji“ naš doživljaj te osobe. Naravno, kada je reč o pravim autoritetima, osobama koje zaslužuju da ih stvarno tako nazivamo, i one same imaju mnogo kvaliteta koji su za nas značajni i koji utiču na to da ih vrednujemo, da su nam značajni i da od njih volimo nešto da naučimo. To bi mogao da bude drugi razlog za zaljubljivanje, pored pomenute projekcije koja je čest mehanizam kod zaljubljivanja. Kada smo fascinirani znanjem, veštinama ili kvalitetima koje osoba poseduje, to izaziva jaku emotivnu reakciju. Ako nam je osoba i fizički privlačna osećanja se pojačavaju.
Koliko traje takva zaljubljenost?
- Ne postoji rok trajanja takve ljubavi. To zavisi i od toga da li je ta naša projekcija ili zaljubljivanje podržavano od strane osobe koja je autoritet. Ukoliko smo često u kontaktu sa takvom osobom i stalno dobijamo nešto što nam je od nje potrebno, bilo da je u pitanju intelektualni sadržaj, ili nešto drugo što hrani naša osećanja, to može da traje jako dugo, čak i kad je zasnovano na nerealnim osnovama. Prekida se ukoliko nam neko drugi privuče pažnju, ili ako autoritet uradi nešto što nas razočara, odnosno nešto što nije u skladu sa našim pozitivnim projekcijama. Ako se njegovi postupci ne uklapaju u predstavu koju imamo, osećanja mogu da splasnu jer više ne postoji poklapanje. Takođe, ako su u pitanju lažni autoriteti, lako može doći do otrežnjenja, razočarenja, ljutnje, tuge, jer od autoriteta ne dobijamo ono što nam je potrebno i što smo mislili da ćemo dobijati.
Koji su to lažni autoriteti?
- To su ljudi koji ne dobijaju taj epitet na osnovu suštinskih karakteristika, kvaliteta, vrednosti, znanja, moralnosti, ili nečeg drugog, već kroz manipulaciju ili predstavljanje sebe na nerealan način kako bi dominirali. Ima i ljudi koji se kroz zaljubljivanje u lažne autoritete osećaju moćnije i važnije, i to su uglavnom nesigurni ljudi. Iz nekog razloga tokom razvoja se javila nesigurnost. Prema jungijanskoj terminologiji ostala je u nesvesnom, pa je osoba projektuje na autoritet, bilo pravi ili lažni, i idealizuje ga. Loša strana toga bila bi da onaj koji idealizuje lišava sebe sopstvenih kvaliteta zato što su po njegovom doživljaju ti kvaliteti u drugoj osobi, ne u njemu samom. Dok se ne odvoji od autoriteta i ne vrati sebi čovek ne može ni da se razvija, ni da bude zadovoljan.
Da li je moguće da osoba do kraja života ostane nesvesna da je to samo projekcija?
- Moguće je, i uglavnom se dešava osobama koje ne rade na sebi u psihološkom smislu. Ne preispituju sebe, svoje i tuđe postupke, nemaju dovoljno razvijenu individualnost i ličnost. Ne znaju koliko je to što osećaju u skladu sa realnošću, pa im je lakše da uz autoritet budu važniji, jer to zahteva mnogo manji psihološki napor nego kada se čovek suočava i bavi sobom, kada prolazi kroz proces individualizacije, kada u sebi potraži to što inače traži u drugima, odnosno autoritetima.
I autoriteti se zaljubljuju
I veliki psiholog i psihijatar Karl Jung, koji je važio za izuzetan autoritet, zaljubljivao se u svoje pacijenktinje... Kako se autoriteti zaljubljuju?
- Jung, autoritet mnogima, bio je izuzetno harizmatična ličnost, pionir u svom polju. Kada se odvojio od Frojda i krenuo svojim putem, kroz lična iskustva saznao je mnogo toga o sebi, ljudima, nesvesnom, kolektivnom nesvesnom... Došao je do toga da je potrebno da psihoterapeuti pre nego što počnu da rade sa ljudima prođu kroz ličnu analizu. Takav pristup doneo mu je, kako je govorio, i "erotske transfere" prema pojedinim pacijentkinjama, koje su kasnije postale koleginice, završile jungijansku psihoterapiju i bile veoma uspešne u svom poslu. Najpoznatija od njih je bila Sabina Špilrajn, a njihov odnos nekoliko puta je ekranizovan. Poznata je i Toni Volf, koja mu je bila vrlo značajna u periodima suočavanja sa nesvesnim. Kada je ponirao jako duboko u nesvesno ona je imala uloge posrednice, pomagala mu je da održi vezu sa realnošću, razumela ga je, pomagala mu da "svari" ono što je otkrivao, što njegova zakonita žena, iz nekog razloga, nije mogla. Jung je imao veliki unutrašnji konflikt zbog toga, jako osećanje krivice. Na kraju je prekinuo odnos, ali je ostao rastrzan. Ipak, od Sabine Špilrajn i Toni Volf mnogo toga je naučio. Tokom tih teških i komplikovanih godina svog života počeo je da piše svoju čuvenu „Crvenu knjigu“ koja na izuzetan način sažima i sadrži suštinu njegove teorije. O ovim pojmovima i raznim drugim zanimljivim temama vezanim za analitičku (jungijansku) psihologiju i kreativnost ljudi, svi zainteresovani mogu da saznaju u edukaciji Instituta za mentalno zdravlje pod nazivom „Analitička psihologija i kreativnost“.
Da li razlika u godinama igra neku ulogu u tome?
- Ako razlika u godinama nije velika tim pre može doći do zaljubljivanja, mada to nije od presudnog značaja. Ako je osoba dosta starija može da se desi da osećanja koja razvijamo imaju veze sa našim roditeljima. Ako prepoznamo da je osoba po nečemu slična našem ocu ili majci, koji su bili pozitivni autoriteti, onda mogu da se razviju emocije koje smo primarno imali prema roditeljima.
Da li su autoriteti svesni svoje moći, bez obzira da li žele da manipulišu time ili ne?
- Uglavnom su svesni na kojoj su poziciji i kakav efekat mogu da proizvedu na osobu koja ih idealizuje, ali to u velikoj meri zavisi i od nivoa razvoja ličnosti samog autoriteta. U nekim segemntima, kao što su politika ili marketing, autoriteti su vrlo svesni efekta koji izazivaju i to koriste da bi ostvarili određene ciljeve.
Da li vam se dogodilo da se pacijent zaljubi u vas?
- To je neka gotovo normalna faza i ako psihoterapija traje dugo dešava se da se osoba emocionalno veže za psihoterapeuta. Kada osoba na psihoterapeuta projektuje osećanja to može da bude vrlo korisno za rad, pomaže da se dođe do toga za koga su originalno ta osećanja bila vezana, jer je u psihoterapiji psihoterapeut obično samo platno na koje se emocije projektuju. Rad omogućava da se ti sadržaji "prorade" i da se energija koja je usmerena na terapeuta usmeri na drugu osobu.
A kako je kod zaljubljenosti?
- Kada se u nekog zaljubimo projektujemo svoja očekivanja, ideale, neostvarene želje, nešto što smo želeli da budemo a nismo, ili možda nešto što jesmo a nismo svesni da jesmo. Od autoriteta očekujemo mnogo i nastojimo nešto da naučimo, ili da bar kroz sjedinjenje sa njim postanemo važniji i bolji. Takva osoba ostaje autoritet za nas sve dok se projekcije ne sruše i tada se suočavamo sa izazovom da prihvatimo realnu osobu. Ukoliko ta nova slika ima veze sa onim što smo projektovali i ukoliko odgovori našim očekivanjima, onda osoba ostaje autoritet, ali ako se to ne dogodi, predstava se urušava i dolazi razočarenje.
Odljubimo se?
- Da, obično zaljubljenost prestaje kada skinemo ružičaste naočare, kada shvatimo da osoba koja je pred nama nije u skladu sa onim šta smo do tada videli. Taj neko je realna osoba sa osobinama, obrascima ponašanja, karakterom, tako da kad prestane da se trudi da nas zadovolji i počne spontano da se ponaša, do izražaja dolazi realna slika koja često nije u skladu sa našim očekivanjima. Onda nam je potrebno da redefinišemo svoj doživljaj, da emotivno ili psihološki procenimo da li možemo osobu da prihvatimo onakvom kakva jeste. Tada ili odlazimo, ili počinjemo da volimo.
Kada je ova vrsta zaljubljivanja posebno naglašena?
- Odnos "žena - lažni autoritet (muškarac)“ nije retka pojava u našem društvu zbog patrijarhalnih obrazaca koji su i dalje vrlo jaki. Ipak, vezivanje za autoritete često je intenzivno i u peirodima kada smo nesigurni, kada smo u, kako bi jungijanac dr Mari Stajn rekao, „liminalnom“ periodu – ni tamo ni ovde. Zapravo, u životnim situacijama kada stari obrasci više ne funkcionišu, a nove još nismo izgradili. Na nestabilnom i nesigurnom smo terenu, pa autoritet dolazi kao slamka spasa. Takođe, tome smo skloni u periodu adolescencije, idealizujemo različite figure, preispitujemo doživljaj sebe, okoline, tražimo nove uzore, potvrđujemo stare. Mladi ljudi su skloni da se zaljubljuju u poznate ličnosti, glumce, pevače, ili im oni postaju uzori i modeli. Autoritet je tada i potreban, posebno onaj pozitivni, jer im daje informacije kako da upoznaju sebe i svoje potrebe, kako da se oslobode strahova i nesigurnosti.
