Izvor: B92, 18.Mar.2013, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto prisluškivanje nije dobro
Istraživanje koje su sproveli naučnici iz San Dijega govori da prisluškivanje (namerno i slučajno) telefonskih razgovora više dekoncentriše nego kada razgovaraju dve osobe.
Podaci iz prošle godine govore da ljudi troše 2.30 biliona minuta u proseku na telefoniranje mobilnim telefonima, pa i nije čudo da se uhvati i neki neželjeni razgovor s vremena na vreme.
Izveštaj objavljen u magazinu "PLOS ONE", koji je preneo magazin TIME, govori da jednostrani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razgovori koje "zakačimo" mnogo više smetaju nego kada slušamo razgovor dvoje ljudi. Istraživači s Univerziteta San Dijego, angažovali su 164 studenata koji su morali da u okviru svojih zaduženja reše razne probleme, uključujući i anagrame. Dok su se studenti fokusirali na postavljene zadatke, naučnici su pričali po već unapred pripremljenoj dijalog listi i to "obične priče" – o kupovini nameštaja, rođendanskim zabavama, sastancima i ljubavnim akcijama. Polovina studenata čula je samo jednu stranu dijaloga, pošto su naučnici razgovarali telefonom, dok je druga polovina čula obe strane, pošto je dvoje naučnika razgovaralo u susednoj prostoriji.
Posle toga, učesnici su upoređivani po stepenu uspešnosti u rešavanju anagrama, kao i koliko su čuli od razgovora koji se dešavao pored njih. Obe grupe imale su slične rezultate u anagram testu, ali je grupa koja je slušala telefonski razgovor bila bolja u interpretaciji razgovora, temi, a bila je u stanju i da ponovi više ključnih reči u odnosu na one studente koje su "prisluškivali" dvostranu komunikaciju.
Studenti koji su slušali jednostranu komunikaciju takođe su rekli da je ona bila mnogo primetnija i da ih je jako ometala i da su bili iznenađeni kada je počela, ali da su bili i sposobni da mnogo tačnije procene dužinu trajanja razgovora, kao i sadržaj, ali i da kažu da ih je sve to jako nerviralo.
"Ovo je prva studija koja uzima u obzir "realne situacije", da pokaže kako je "prisluškivanje" razgovora preko mobilnog telefona jedno posebno, iritirajuće i nezaboravno iskustvo," rekla je autorka studije Veronika Galvn, asistentkinja na psihologiji Univerziteta u San Dijegu.
Studije su pokazale i da vozači koji telefoniraju, čak i sa hands-free uređajem, imaju podjednake šanse da izazovu ili učesvuju u saobraćajnoj nesreći kao i vozači koji su pili i to zbog sporijih reakcija i većih šansi da promaše STOP znak ili crveno svetlo. Čak i pešaci koji telefoniraju dok hodaju imaju velike šanse da promaše neki bitan saobraćajni znak ili signalizaciju na pešačkom prelazu. Studija govori i da kada čujemo jednu stranu konverzacije, to čini razgovor mnogo neizvesnijim, tako da naš mozak neminovno pokušava da popuni "praznine", čak iako na svaki način pokušavamo da ne učestvujemo u spontanom "prisluškivanju".
Foto: Ambro/Free Diogital Photos
