Izvor: B92, 25.Mar.2020, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto neki ljudi baš ne žele da ostanu kod kuće?
Uprkos ponovljenim molbama zdravstvenih i državnih vlasti da se ostane kod kuće da bi se usporilo širenje bolesti covid-19, mnogi ljudi to jednostavno - neće.
Nastojeći da objasni ignorisanje upozorenja na opasnost od novog koronavirusa i to "teranje po starom", psiholozi s kojima je razgovarao CNN nalaze niz objašnjenja koja se većinom svode na ljudsku prirodu.
Gordon Asmundson, profesor psihologije na Univerzitetu Redžina u Saskačevanu, proučavajući tu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << društvenu pojavu podelio je ljude u tri grupe na osnovu odgovora na pandemiju: "prekomerno poslušni", "nedovoljno poslušni" i "oni između".
"Prekomerno poslušni" su panični kupci koji su odjednom nagomilali zalihe namirnica za više meseci. Oni se plaše, te im zaliha, čak i samo gomile toalet-papira, ublažava strah.
"Oni između" rade bez panike ono što se od njih traži i ne ponašaju se lakomisleno, što je tokom pandemije blagotvorna "zlatna sredina".
"Nedovoljno poslušni" su oni koji se ne pridržavaju uputstava zdravstvenih vlasti, smatrajući sebe neranjivim, ne drže se na propisanoj udaljenost od drugih jer veruju da se neće razboleti, mada im se govori da razdaljina može sprečiti širenje zaraze.
Ti "nedovoljno poslušni" zato mogu biti krivi ako virus nastavi da se širi još mesecima.
Nemoćni ljudi
Poput paničnih kupaca koji gomilaju toalet-papir, i "nedovoljno poslušni" se u stvari osećaju nemoćnim, ali oni time što ne paniče, već "prkose", stvaraju sebi osećaj da je rizik od virusa manji nego što jeste, rekla je direktorka Kliničkih istraživanja Američkog psihološkog udruženja Vejl Rajt.
"Jedna od teškoća sa neizvesnošću uopšte je to što nas ona podseća na stvari koje su van naše kontrole. Mislim da oni što prkose time pokušavaju da ponovo vrate kontrolu", rekla je.
Nekima se čini da je covid-19 udaljen problem koji imaju stanovnici dalekih prenaseljenih gradova i drugih zemalja, te to, "mada tužno, jeste tamo njihova briga".
Ko se lakše distancira?
Ljudi u zajednicama gde infekcija nije rasprostranjena ili gde zvaničnici nisu uveli ograničenje kretanja manje su voljni da se distanciraju od drugih, rekao je Stiven Tejlor, klinički psiholog i autor knjige "Psihologija pandemije" - istorijskog pogleda na ljude u takvoj krizi.
Uz to, koronavirus, rekao je on za CNN, stvara "infodemiju": u medijima, na društvenim mrežama i u razgovorima s drugima toliko je priče o virusu, da ljudi "jednostavno otupe" na tu temu.
Preopterećenje informacijama doprinosi i nastanku zbunjujućih poruka. Recimo: više puta je rečeno da je rizik od zaraze niži među mlađim ljudima, te oni postaju skloni da se i ne plaše virusa.
To nije samo generacijski problem jer zapadni svet, a posebno SAD, već dugo cene individualne slobode, ponekad čak i više nego dobrobit zajednice, a tokom pandemije takav stav može biti poguban za najugroženije, rekao je Tejlor.
#OstaniKodKuće
Zato zdravstveni radnici, poznate ličnosti i drugi pozivaju građane da ostanu kod kuće ne samo radi sebe, već i radi svih drugih ljudi.
"Zajednički, društveni napor je jedini način upravljanja pandemijom", rekao je Tejlor. "Svako mora uzeti u obzir više, ne samo samog sebe."
Sva tri psihologa kažu da ljudi žude za društvenim vezama i da ih boli ako im se to uskrati na duže vreme.
To može biti posebno teško starijima koji su već izloženi većem riziku od smrtnosti, depresije i usamljenosti, a manje spremni da za komunikaciju koriste digitalna sredstva.
"Mi smo društvena bića", rekao je Asmundson, "imamo i niz sloboda, te je u to teško uneti promene koje se od nas traže".
.jpg)
