Izvor: B92, 20.Sep.2011, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto muškarci ne mogu da vole kao žene?
Žene često sumnjaju u ljubav svog muškarca, a da za to ne postoji realan povod. Uglavnom, reč je o tome da muškarci svoja osećanja ne izražavaju na ubedljiv način ili onakav kakav njihove partnerke očekuju.
Nedavno istraživanje na Rutgers Univerzitetu obuhvatilo je 5.000 odraslih muškaraca i otkrilo da „snažniji pol" postaje sve zainteresovaniji za dugoročnu posvećenost jednoj ženi.
Žene s druge strane, više su želele veze u kojima bi imale određen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stepen nezavisnosti.
Neko bi pretpostavio da promena u muškom funkcionisanju i ciljevima znači da će po automatizmu oni komunicirati otvorenije sa svojim partnerkama.
Međutim, to nije tačno.
Mozgovi muškaraca i žena očigledno su sasvim različiti, zahvaljujući eonima evolucije i to na mnogo dublji način od prostog uticaja testosterona i estrogena.
Ta razlika postoji u našoj „građi" a ne samo u vaspitanju.
Druge studije ispitivale su biološku povezanost muško ženskih oblika komunikacije. Muškarci su skloni da delaju u trenucima kada ih obuzmu emocije, a pošto emocije mogu da vode nasilju, oni aktiviraju svoj „sistem gašenja". On prestaje da priča, baš onda kada ona poželi da porazgovara.
Ispostavlja se da su još kao dečaci bili mnogo krhkiji od devojčica i telesno i emocionalno.
Oni su skloni urođenim defektima i poremećajima u razvoju, ranjiviji su dok su u materici, a dokazano je i da muški fetusi češće bivaju pobačeni.
Kada malo odrastu, lakše ih je izbaciti iz takta i više plaču kada su uznemireni, nego devojčice. Takođe su emocionalno ranjivi na svaki oblik bolesti ili izostanka pažnje drugih ljudi.
Dokumentovano je i da stariji muškarci imaju više šanse da umru neposredno posle gubitka partnerke, nego što je to slučaj sa starijim ženama.
Takva otkrića upućuju na ozbiljnu ironiju - svi ti „neosetljivi" muškarci, zapravo mnogo burnije reaguju na emocije, nego žene, pa su upravo zato genetski programirani da ih izbegavaju.
Ta biološka dinamika između polova i zbunjenost koju proizvodi, proširuje se i izvan ljubavi prema partneru/partnerki.
Mnogo žena, recimo, ima problem da se na pravi način emocionalno poveže sa očevima.
Da li je moguće „prevariti" tu prirodnu predodređenost i prosto pružiti voljenoj osobi ono što joj je potrebno?
Psihoterapeuti znaju da to nije nimalo lako. Jedan od mnogih izazova u terapiji je da oba partnera žele „potvrdu" toga šta onaj drugi oseća.
Problem je u tome, što je za takvo saznanje potrebno da uđete u glavu druge osobe.
Žene to često pokušavaju, dok muškarci ne žele da neko procenjuje njihova najdublja osećanja.
Za žene koje žele emocionalni napredak njihovih partnera meren u razgovorima o osećanjima, to može biti veoma naporno putovanje tokom kog se moraju boriti protiv biologije.
Da li je uopšte vredno kretati na takav put?
Kada su svi ostali znaci dobri – pouzdanost, dobrota, saosećajnost, nežnost – jasno je da je ljubav među vama prisutna, samo je njeno izražavanje nadvijeno velom misterije muškog roda.
Foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net
Zašto muškarci ne mogu da vole kao žene?
Izvor: medio.rs, 21.Sep.2011, 00:25
Žene često sumnjaju u ljubav svog muškarca, a da za to ne postoji realan povod. Uglavnom, reč je o tome da muškarci svoja osećanja ne izražavaju na ubedljiv način ili onakav kakav njihove partnerke očekuju.
