Izvor: B92, 14.Apr.2015, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto još uvek nismo pronašli vanzemaljce?
Od teze da Zemlja možda uopšte nije tako zanimljiva vanzemaljcima, preko ideje da su blizu ali da ne znamo da prepoznamo njihove signale, sve do mišljenja da su oni zapravo već sad na Zemlji, pročitajte neke, mahom naučne, teorije zašto još uvek nismo otkrili vanzemljace.
Fermi Paradoks kog je prvi predstavio fizičar Enriko Fermi postavlja pitanje verovatnoće postojanja vanzemaljskih civilizacija s jednostavnom tezom - s obzirom na veličinu i starost svemira kao i preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 250 milijardi zvezda samo u našoj galaksiji, šanse da izvan Zemlje ne postoje drugi oblici života su minimalne. Ili ipak nisu?
Na pitanje gde su ti vanzemaljci u čije postojanje mnogi veruju, kao i zašto ih još nismo sreli, postoje brojna objašnjenja, odnosno teorije:
1. Zemlja je posebna
Prema ovoj hipotezi, za nastanak složenijih organizama, pa samim time i inteligencije, potrebna je retka kombinacija astrofizičkih i geoloških događaja i uslova. Teorija “retke Zemlje” govori da vanzemaljski život zahteva planetu sličnu našoj sa sličnim uslovima za život, a takvih je planeta malo, ako uopšte i postoje. Hipoteza o “retkoj Zemlji” u suprotnosti je Kopernikovom principu čiji su zagovornici naučnici Karl Sagan i Frenk Drejk - u kojem je Zemlja obična stenovita planeta u tipičnom planetarnom saistemu u čestom tipu spiralne galaksije. Tako je u poslednjih petnaestak godina nađeno nekoliko planeta za koje se smatra da su vrlo slične Zemlji.
2. Inteligentan život je naišao na prepreku
Prema teoriji “velikog filtera”, verojatno postoji neka prepreka koja inteligentne vrste sprečava da napreduju i kolonizuju druge planete u svom sistemu. Vanzemaljski život postoji, ali nije dovoljno sposoban ili tehnološki napredan za daleka putovanja u svemiru ili komunikaciju. Kako su i kataklizmičke katastrofe periodično pogađale Zemlju, velika je verovatnoća da se nešto slično događalo i sa životom na drugim planetama, a zbog njih su inteligentne vrste nazadovale.
Postoji i teorija samouništenja nakon velikog napretka, slično kao što bi i Zemljani sami sebe mogli uništiti izazivanjem klimatskih promena, nuklearnim ratovima...
3. Iselili su se iz našeg svemira
Prema teoriji futuriste Džona Smarta, inteligentni život je nekada postojao u našem svemiru, no postao je toliko napredan da su se oni odselili i pronašli još bolja mesta za život. Još detaljnije, smatra se kako su vanzemaljci toliko evoluirali da su prestali da posmatraju "spoljašnji svemir" i uselili se u "unutrašnji". Koncept se može uporediti s razvojem računara - ljudi su započeli s računarima veličine ogromnih prostorija, a danas mogu biti veličine dlana i znatno su naprednija. Prema pobornicima ove teze, inteligenti život evoluira na sličan način, simultanim rastom u kompleksnosti i moći, pa vanzemaljci praktičnije koriste prostor, energiju, vreme i materiju - prema čemu mogu postati tako mali da egzistiraju u crnoj rupi van vremensko-prostornog kontinuuma.
4. Zemlja nije tako super kao što mislimo
Možda je vrlo pretenciozno misliti kako je Zemlja ekstremno privlačna vanzemaljcima, a prema ovoj teoriji postoje mnogo zanimljiva mesta na kojima je moguć život i upravo se na njih koncentrišu. Ova teorija u potpunoj je suprotnosti s konceptom “retke Zemlje”: vanzemaljcima ne trebaju naši izvori, tehnologija i ostalo - jer sve imaju mnogoo bolje i naprednije kod sebe samih.
Osim toga, bez obzira koliko ta bića mogu biti inteligentna, putovanje svetlosnim godinama nije jednostavno niti kratko - pa im se možda ni ne isplati da dolaze do nas.
5. Scenario Matriksa
Takozvana “planetarijum hipoteza” kaže kako je naš svet samo jedan oblik virtualne stvarnosti dizajniran kako bi nam dao iluziju da je naš svemir prazan. Nismo otkrili vanzemaljce jer oni to nisu dizajnirali u program za nas. Osnove ove teorije potiču još od Dekarta koji je postavio pitanje "Kako možemo znati da je svet oko nas stvaran - da nismo samo mozgovi u staklenicima, koji misle da žive u stvarnom svetu?"
Većina modernih pristalica ove teorije ne misli da smo mozgovi u staklenicima, već da smo čipovani u kompjutersku simulaciju koju su kreirali napredni vanzemaljci. Iako ova ideja za mnoge zvuči smešno, brojni su ozbiljni filozofi i fizičari uvereni da je ona realna mogućnost, kao i da je moguća opcija u kojoj ćemo mi otkriti simulaciju identifikovanjem greške u sistemu, poput radnje u filmu Matriks.
6. Predaleko smo od svega
Iako vanzemaljski život možda postoji, planete na kojima su oni mogu biti previše udaljene od naše, pa komunikacija nije moguća ili pak nema svrhu. Zemlja je možda toliko udaljena od drugih naseljenih planeta da su nas oni jednostavno "prevideli". Neki tvrde kako većina drugih svetova postoji blizu jedni drugih, a mi smo ti koji su zapravo vanzemaljci koje ne mogu pronaći. Temelji te ideje potječu iz matematičke teorije perkolacije, koja govori o tome kako se stvari gomilaju jedna kraj druge u običnom okruženju. Stiven Hoking predlaže da ne pokušavamo da ostvarimo komunikaciju već ostanemo pritajeni - jer je to verojatno bolje za nas.
7. Nismo još ulovili njihove signale
Naučnici poput Frenka Drejka i Karla Sagana su tvrdili kako je "izostanak dokaza" nešto sasvim različito od "dokaza o postojanju vanzemaljaca". Lov na vanzemaljce je na čekanju zbog nedostatka novčanih sredstava, koje je nužno za opremu i resurse. Istorijski, takva se potraga temeljila na pozajmljenim ili ukradenim radijima i teleskopima, koji su se mogli koristiti tek kratko vreme - što je onemogućavalo ikakav napredak.
Ipak, postoje dobre vesti, bar za one koji misle da je ostvarivanje kontakta dobra ideja - Allen Telescope Array (ATA), teleskop dizajniran isključivo u tu svrhu. Taj megateleskop je većim delom finansirao suosnivač Microsofta, Pola Alen. Ako je išta na Zemlji opremljeno da hvata vanzemaljske signale, onda je to ovaj teleskop.
8. Ne možemo da prepoznamo njihove signale
Ako druge planete imaju uslove za život, da li bi bića na njima evoluirala na sličan način kao ona na Zemlji? Možda su oni tako različiti da ne bi ni mogli da prepoznaju njihov signal. To se može uporediti s time kako slepi miševi vizuelizuju zvučne talase dok mi samo vidimo svetlost, moguće je da vanzemaljci i ljudi funkcionišu po sasvim različitim čulim. Kosmolog i astrofizičar Lord Riz ističe:
"Oni možda bulje u nas, a mi ih samo ne prepoznajemo.Problem je u tome što mi tražimo nešto slično nama te pretpostavljamo da imaju sličnu matematiku i tehnologiju. Pretpostavljam da oni imaju nešto što je nama nezamislivo”.
Tako naše standardne komunikacijske metode njima možda zvuče kao običan "beli šum" i obrnuto.
9. Uništićemo sami sebe pre nego što ih upoznamo
Prema hipotezi Medeja koju je osmislio paleontolog Piter Vord, ljudi i super-organizmi u sebi nose seme autodestrukcije. To se povezuje i s teorijom “velikog filtera”, koja govori da ćemo izumreti prije nego ostvarimo kontakt s izvanzemaljcima. Teza je dobila ime po Medeji iz grčke mitologije, koja je ubila svoju decu - a prema njoj Medeja je planeta, a sve živo na njemu su deca. Mi ne želimo da umremo, ali Majka Zemlja nas je napravila takvima da smo određeni sami sebe uništiti. Izumiranje je ugrađeno u naš genetski kod kako bi se osiguralo da nestanemo pre nego što donesemo preveliku neravnotežu Zemlji. Vord veruje kako su zapravo sva prethodna izumiranja izazvali živi organizmi.
10. Hodaju među nama
Zvuči kao naučna fantastika, ali neki vrlo ugledni ljudi veruju da vanzemaljci žive i rade svuda oko nas. Na primer, kanadski ministar obrane u svom je intervjuu iz 2014. rekao da na Zemlji živi oko 80 različitih vanzemaljskih vrsta. Neki od njih, prema njemu, izgledaju identično ljudima , dok su drugi sličniji tipičnim "malim zelenima" i drže se skriveni od ljudi. Njegovu teoriju podupire i fizičar Pol Dejvis Paul Davies i dr Robert Trandl koji otvoreno iznose svoje mišljenje.
Ako vas zanimaju razlozi o (ne)postojanju vanzemaljaca, pogledajte polučasovni dokumentarac na ovu temu.
