Izvor: B92, 26.Nov.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Ajnštajn bio genije?
Mozak slavog fizičara Alberta Ajnštajna po prvi put će se naći na izložbi za javnost. Reč je o vrlo tankim delovima Ajnštajnovog mozga koji su nakon njegove smrti uzeti kako bi se otkrilo šta ga je činilo toliko posebnim.
Filadelfijski "Mtter Museum” i Istorijska medicinska biblioteka predstavili su javnosti 45 uzoraka njegovog mozga.
Ajnštajnov mozak uklonjen je iz tela tokom uobičajene obdukcije nakon njegove smrti 1955. godine. Njegovo je telo, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posljednjoj želji, bilo kremirano, a pepeo je raspršen na nepoznatoj lokaciji.
Patolog Tomas Harvi, koji je obavljao obdukciju, nije vratio mozak u telo tvrdivši da je Ajnštajnov sin dao dopuštenje da se mozak zadrži u naučne svrhe. Međutim, Ajnštajnova je porodica to demantovala zbog čega je Harvi izgubio posao.
Međutim, Harvi je zadržao mozak i razrezao ga u 240 tankih delova koje je čuvao u svojoj kući. Nije objavio nikakva značajna otkrića tvrdeći kako nije uspeo da pronađe ništa posebno.
Svaki deo mozga širok je između 20 i 50 mikrona, dok je ljudska kosa široka 100 mikrona.
Drugi su naučnici vremenom uspeli da otkriju posebnost Ajnštajnovog mozga koji je imao 73 posto više glija stanica od proseka. Glija stanice omogućuju homeostazu odnosno održavanje stalnih uslova u unutarnjoj okolini stanica i pružaju podršku i zaštitu neuronima. To znači da je Ajnštajnov mozak koristio više kalorija od mozga prosečne osobe.
Osim toga, otkriveno je kako je njegov mozak bio 15 odsto širi od proseka. Upravo u tom širem delu nalaze se centri odgovorni za matematičko razmišljanje i zamišljanje pokreta. Takođe, krvne su žile bile u boljem stanju nego što su trebale da budu s obzirom na starost.
