Izvor: Politika, 02.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Dubai još uvek nema hotel na dnu mora
Ako vas nije pogledala sreća, da vas pre neku godinu Privredna Komora Srbije (PKS) izorganizuje i predvodi da promovišete (naravno) privrednu saradnju između, sada već nagađate, Srbije i Dubaija, možda vam se donji redovi učine i interesantnim. Da kažem da se naši vremešni momci i (ruku na srce) devojke koje im bejahu sušta suprotnost, nisu mnogo zamlaćivali na svojim štandovima po polupraznom izložbenom prostoru bratske im Privredne Komore Dubaija, već su detaljno i strateški istraživali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grad domaćin, po dužini i širini. U zaista retkim trenutcima odmora, mnogi su se i bućnuli u more da ispitaju i tu treću dimenziju. Neko je naše ekperte (sve je u kadrovima!) u to doba uputio na projekat hotela koji se trebao graditi na dnu mora i delegati su sa pravom i sa punim plućima ronili da vide lokaciju, ali ništa interesantno nisu niti snimili niti izronili u to doba.
Ovih zimskih dana, u nedostatku naših privrednih delegacija, Dubai se puni nekim drugim biznismenima, turistima ali i ostalim namernicima željnim da ih Božić i Nova godina zateknu baš u ovom gradu. Letovi sa glavnih Evropskih aerodroma uglavnom dotiču pistu u kasnim večernjim satima i pogled iz vazduha pokazuje živost velegrada. Aerodrom je praktično u centru grada i sletna putanja obično omogućava strancu da se kroz prozor aviona lako upozna sa obrisima Dubaija.
Saobraćaj na okolnim gradskim autoputevima je živ do daleko u noć a sve saobraćajnice i blokovi zgrada izuzetno uređeni i osvetljeni.. Prvi utisak iz daljine se već nameće - dole se na struji ne štedi. Dok ste se smestili u hotel, već je prilično kasno i vreme je za spavanje. Ne morate se truditi da saznate vremensku prognozu. Sutra će biti SUNČANO.
Za sve je kriv Hard Rok kafe
Dubai je primorski grad Golfskog zaliva i istoimeni Emirat, jedan od sedam koji čine Ujedinjene Arapske Emirate. Teško ga je spoznati sa zemlje, urbanistička je zagonetka i ne uklapa se ni u jedan prototip gradskog planiranja i razvoja. Zvuči neverovatno, ali na mestu današnjeg megalopolisa se pre nekih tridesetak godina nalazila peščana pustinja!
U to doba se samo jedno ribarsko selo ugnezdilo sa obe stane uzanog zaliva (Dubai Creek) koji se usekao nekih par stotina metara u kopno. I dok se naselje u početku dvosmerno širilo uz obale zaliva, formirajući tako sadašnje bipolarno gradsko jezgro, lociranje savremenog aerodroma u neposrednoj blizini zaliva je definisalo tranzitni centar svih današnjih interkontinentalnih letova ka Dalekom istoku. Sa druge strane, saobraćajnu kičmu grada čini odličan autoput E-311, koji tangira aerodrom, i sa svojih pet-šest traka u svakom smeru prolazi praktično kroz sam centar grada a obalno povezuje Dubai sa Abu Dabijem na zapadnoj strani te se proteže i dalje na severoistok, do gradova nastalih u takozvanim Severnim Emiratima.
Svi su naslutili da se nešto čudno dešava sa Dubaijem pre jedno desetak godina, kada je na trideset i više kilometara od grada, na putu ka Abu Dabiju, kao spomenik krajputaš u našim krajevima, iz čista mira i u tišini iznikao «Hard Rock Caf馲aquo;. Jeste da je objekat svetski brend, američka franšiza ali očekivati da se zapuca iz centra Dubaija na toliki put samo zbog par piva i hamburgera, bilo je već malo nelogično. Taj biznis plan ne bi video kredita od naših bankara. Mnogobrojni hoteli u centru su nudili isto to ali, ruku na srce, i još sadržajniju i bolju zabavu. Hrišćani su se krstili, i levom i desnom rukom, verovatno su i druge veroispovesti delile čuđenje na njima svojstven način, komentarišući napadnu izolovanost Kafea koji se zalepio daleko u pustinji.
Gradilo se i ranije u centru, bliže ili dalje od aerodroma, ali se slika oko Hard Roka nije menjala do tri godine unazad. Kada je kao po komandi započeo bum u izgradnji nekretnina. Dubai je pionirskim zakonom, za ove prostore, omogućio strancima da mogu posedovati nekretnine u pojedinim gradskim zonama. Veorvatno pretpostavljate da se gore spomenuti Kafe nekako zatekao baš gde je trebalo, u epicentru specijalne zone Novog Dubaija.
Ostalo je istorija, koja traje. Više od 150 solitera, ništa niže od 40-50 spratova, niklo je za manje od tri godine. To je izdužilo grad, saobraćaj je postao nesnosan i vlasti se bore da neprekidnim dodavaljem mostova preko zaliva, trasiranjem novih i proširenjem postojećih autoputeva, izgradnjom metro sistema i drugim infrastrukturnim zahvatima konsoliduju gradsko tkivo u urbanu celinu koja skladno funkcioniše. Vraćajući se sa posla svake večeri, utopljen u talas saobraćajnog špica onih "srećnika" koji stanuju u centru a rade u Novom Dubaiju, pitam se kako bi sve ovde izgledalo da se Hard Rok Kafe na početku locirao malo bliže centru. Al koliko god da mudrujem, sat i po’ dosadne vožnje u večernjem zagušenju mi ne gine.
Ne sećam se da li je neko iz Direkcije za Građevinsko Zemljište i Izgradnju Beograda participirao na gore spomentom studijskom putovanju PKS za Dubai. Kako, zašto i odakle su u Dubai stigle tolike pare je zaista posebna priča, možda nekom drugom prilikom o tome, ali ako vidite da neko počinje da gradi Hard Rok Kafe na, recimo Velikom (ili Malom) Ratnom Ostrvu, kupujte odmah plac do njega, i naravno javljajte odmah i meni. Rokeri izgleda mnogo ranije saznaju ono što je važno a što mi ostali dočujemo obično kada je već kasno. Što se tiče porekla novca za toliku izgradnju, a radi se o desetinama milijardi dolara, da zagolicam maštu, razbijem tipičnu predrasudu i isključim trivijalno rešenje – Emirat Dubai ne poseduje ni kap nafte. Srbija je sa svojim naftnim bušotinama pravi Teksas za Dubai.
Zato
Prikaz najviše zgrade na svetu (Burj Dubai), veštački nasutih ostrva čije su platforme ugostile cele nove gradove, najvećih šoping molova, najluksuznijih svetskih hotela koji su se raštrkali po Dubaiju imate u svim turističkim brošurama i www prezentacijama. Neke druge strane na internetu i dalje imaju priloge o hotelu koji je «smešten u Dubaiju i to na samom dnu mora i samo što nije pušten na korišćenje».
Ne bi to bilo vredno ni pomena u ovom tekstu da jedna beogradska radio i TV stanica nije nedavno na veb portalu objavila vest svoga dopisnika da je pušten u rad hotel pod morem u Dubaiju. Da novinarka nije samo nepažljivo surfovala po zastarelim veb stranicama ili da je makar konsultovala gore spomenutu ekipu iz PKS, koja je preronila sve eventualne lokacije, lako bi proverila da se taj hotel nikada nije ni gradio i ne bi pustila u etar netačnu vest.
Moju pažnju, međutim, najviše je privukao komentar jedne mlade beograđanke na tu vest, o hotelu na dnu mora. Ona je u nekoliko rečenica izrazila apsolutnu ushićenost ovim čudnim objektom, izrazila žaljenje što nema priliku da ga lično poseti i uživa u bliskom iskustvu sa podvodnim svetom. Završila je komentarom da može samo da mašta o iskustvu i nesvakidašnjem doživljaju kakav bi bio voditi ljubav u sobi okruženoj morskim plavetnilom i podvodnim svetom.
Ovaj hotel (još uvek) ne postoji. Ne znam da li će ga iko ikad i napraviti ali sobe moraju biti papreno skupe. U međuvremenu, najbolje je da se naša sugrađanka skoncentriše na to sa kim vodi ljubav, mesto nije presudno za pozitivno iskustvo. Kako bilo, preporucujem Košutnjak jer Šerijatski zakon, još uvek formalno na snazi u Dubaiju (mada se primenjuje vrlo selektivno), nalaže kaznu od jedne godine strogog zatvora za vođenje ljubavi sa osobom sa kojom niste u braku. A ako ste već u braku, prisustvo vode nije bitan faktor. Da bude još komplikovanije, ako zatvarate oči dok vodite ljubav nema potrebe da dolazite u Dubai, sve i da poseduje podvodni hotel...
Normalno, ni ovaj specijalni projekat ne bi video kredita od naših bankara. Jedna od strateških studija PKS utvrdila je da 78% žena u ovom regionu vodi ljubav zatvorenih očiju, te da bi investicija u hotel bila neisplativa, jer nema potražnje za posebnim sobama sa pogledom iz morskih dubina. Priča se da je ova studija nekako pala u ruke lokalnim finansijerima, u tajnosti je prevedena na arapski i koliko ja znam jedan je od razloga da je projekat podvodnog hotela stopiran. Za sva dalja pojašnjenja informacije, budite u kontaktu sa PKS.
Dušan Milijanović, Dubai, UAE
[objavljeno: 02.01.2008.]
