Izvor: BKTV News, 25.Sep.2018, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagađenje nam može doći glave - a samo mi možemo to da sprečimo!
U poslednje vreme sve se više primećuje trend u kojem se stvari bacaju, a nove masovno kupuju. Da li je reč konzumerizmu ili o lenjosti, ali i koje su sve posledice po životnu sredinu i potencijalna rešenja ovog problema, probaćemo da dešifrujemo i razjasnimo.
Ljudi stvaraju, stupaju u kontakt svakodnevno sa efektima i osećaju uznemirujuće posledice zagađenja prirodne sredine. Svaki put kada bezbrižno bacamo smeće, turniramo naše motore, zamenimo sijalicu u urbanom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << krajoliku u centru grada doprinosimo štetnim ljudskim delovanjima u prirodnom okruženju. Buka, svetlost, energija, zagađenje vazduha i vode stavljaju ogroman pritisak na već smanjujući ozonski omotač.
Zapravo, efekti zagađenja na ljudsku populaciju su uporedivi sa HIV-om i drugim bolestima, kao što je malarija koja pogađa i do 100 miliona ljudi godišnje.
Studije su pokazale da deca pogođena područjima jake koncentracije zagađenja vazduha imaju IQ ocene u proseku za pet poena niže od njihovih vršnjaka u drugim sredinama. Naučnici i zaštitnici životne sredine kažu da je prvi korak u izbegavanju ovih problema smanjenje proizvodnje zagađenja uopšte, što ide uz očuvanje energije, korišćenje alternativne energije i obnovljivih prirodnih resursa i donošenje sitnih promena u načinu na koji živimo.
Brza moda se fokusira na brzinu i niske troškove proizvodnje kako bi što češće izbacivala i potrošačima pružila nove kolekcije inspirisane izgledom pravo sa modnih pista ili u skladu sa stilovima poznatih ličnosti. Ali ovo je posebno loše za životnu sredinu, jer pritisak za smanjenje troškova i vreme potrebno za dobijanje proizvoda koji ide od dizajna do prodavnice podrazumeva veću verovatnoću smanjenja ekoloških obzira. Kritike brzog načina proizvodnje spominju njegov negativni uticaj na životnu sredinu, zagađenje vode, upotrebu toksičnih hemikalija i povećanje nivoa tekstilnog otpada.
Izbor ekološke tkanine je složen, jer postoje i profili za sve vrste vlakana. Odeća koja je označena kao izrađena od prirodnih vlakana nije nužno bolja nego sintetička, jer izbor vlakana predstavlja samo jedan deo kompleksne slike. Vlakna i dalje moraju biti izvučena, pletena ili tkana, obojena, dovršena, šivena i transportovana – što opet i dalje ima različiti uticaj na životnu sredinu.
Često je najbolji zapravo reciklirani sastav, jer smanjuje pritisak na nekorišćene osnovne resurse i rešava sve veći problem upravljanja otpadom.
Na primer, Patagonija je bila prva koja je uvela robnu marku za spoljašnju odeću koja je napravljena od plastičnih boca. 2017. godine odlučila je i da racionalizuje svoje asortimane majica i od proleća 2018. godine nudi samo dve fabričke opcije od 100% organskog pamuka ili mešavinu recikliranog pamuka i recikliranog poliestera, priznajući da čak i organski pamuk ima negativan uticaj na životnu sredinu .
Zašto mora novo? Zašto detetu od 7,8,9 godina treba najnoviji model mobilnog telefona? Postoji toliko povoljnih i jeftinijih načina da pronađete funkcionalno i efikasno rešenje, a ujedno povedete računa o očuvanju životne sredine. Ima dosta sajtova kao recimo ovde koji nude otkup mobilnih telefona, pa naovaj način možete i dodatno zaraditi, tj uložiti u vaš upgrade uređaja, a usrećiti nekog povoljnom opcijom ili pak poklonom ili humanim delom. Ne kaže se bez veze da je smeće jednog čoveka blago drugog. Ovaj put i u ovom slučaju – bukvalno.
Uticaj proizvodnje
Prema istraživanju Univerziteta Ujedinjenih nacija, za proizvodnju samo jednog računara se troši osamdeset i jedan procenat ukupne energije koju će on potrošiti tokom svog životnog ciklusa. To znači da je potrebno više energije za stvaranje računara nego što je potrebno za pokretanje računara za ceo njegov radni vek trajanja. To čini računare drugačijim od drugih kućnih aparata, koji imaju tendenciju da koriste više energije tokom svog životnog veka nego u proizvodnji. Kao rezultat toga, bez obzira koliko smatrate da ste doprineli time što ste isključili računar, i dalje ste uključeni u ogromnu početnu energiju i potrošnju koju on vuče od svog nastanka. UN je izračunao da je za proizvodnju prosečnog računara i monitora potrebno 530 funti fosilnih goriva, 48 kilograma hemikalija i 1,5 t vode.
Nije mnogo drugačija situacija ni sa ostalim tehnološkim proizvodima, a oni ne prestaju da troše energiju ni nakon što dođu do kraja svog radnog veka.
Ono što se stvarno dešava sa "recikliranim" tehnološkim otpadom jeste to što ga obrađuju siromašni radnici u ruralnim gradovima na mestima poput Kine i Indije. Jedan od najpoznatijih primera gradskog reciklažnog grada je Điju, Kina. Operacije neformalne reciklaže u ovim gradovima nemaju resurse da bezbedno recikliraju tehničke materijale. Ovi procesi izlažu radnike i njihove zajednice do šokirajućih nivoa toksičnih materijala, pretvarajući gradove u kontaminirane deponije.
Sve ovo nas samo podseća da tehnološki napredak dolazi uz još neku cenu osim monetarne, ali i da je popravka odgovorna akcija, kao i da cenimo stvari, ali i okolinu, pa ultimativno i – svoju ekološku budućnost.
Top of Form
Prema studiji Kraljevskog koledža u Londonu, londonska Oksford ulica ima najgore zagađenje na svetu, sa nivoima azot dioksida do deset puta većeg od zakonskog ograničenja. Zdravstveni stručnjaci već dugo naglašavaju efekat i uticaj koji zagađenje ima na naše sveukupno zdravlje, ali sada, sa još većim prioritetom, oni nas podsećaju na to da uzmemo u obzir i njegovu sposobnost da štetno utiče i na našu kožu. Smatra se da zagađenje igra i glavnu ulogu u prevremenom starenju.
"Čestice zagađenja, ponekad dvadeset puta manje od pora, mogu se infiltrirati u dublje slojeve epidermisa, što izaziva ne samo zapaljenje i dehidrataciju, već i reakciju na celularnom nivou koja dovodi do izgubljene elastičnosti i čvrstoće", kaže Dr Sara Šah. Kada zagađenje ulazi u vašu kožu, stvaraju se slobodni radikali, vrlo nestabilni molekuli koji imaju neuparene elektrone. Ovi molekuli se ponašaju kao kugle za ping-pong, koji se bacaju na kožu povređujući zdrave ćelije.
Emisije iz proizvoda za ličnu higijenu koje koristimo pre odlaska ujutro na posao su otprilike ekvivalentne emisiji koja je izmerena iz naših automobila.
To uključuje parfeme, lakove za kosu i slično. Takođe se smatra da brojni preparati za negu tela utiču na kvalitet vode i života u njima. Mnoge zemlje već uvode zabranu pilinga za tuširanje i drugih navodnih izvora zagađenja.
Iako se možda možemo zapitati – do koje mere se ovo odnosi na nas i koja je naša uloga u svemu ovome, istina jeste da je svako od nas odgovoran samo za sebe i da velike promene kreću od malih pomaka. Ne kažemo da treba sve da isključite iz života. Ali neki vid racionalnijeg pristupa ovim pitanjima možda sada imate, a time je ovaj članak već učinio nešto.Dakle: obratiti pažnju, reciklirati, prenameniti, popraviti, ukinuti.I nekako možda, bar to što je do nas – uspemo da sredimo.
