Izvor: B92, 26.Jun.2011, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vijagra" na izmaku snage
Pažnju tabloida i istovrsnih internet sajtova privukao je intervju sa jednom ličnošću koja zvanično nije penzioner, ali po svojim godinama (66) to svakako može da bude. Sagovornik je bio glumac Majkl Daglas, a „bomba” u njegovom razgovoru sa urednikom mesečnika za američke seniore bila je reč koju je (ne)očekivano pomenuo – „vijagra”.
Bilo je to prvoklasna hrana za tabloide koja je obezbeđena iz izvora iz kojeg „žuta štampa” >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sasvim retko, gotovo nikad, ne zahvata: magazina AARP (Američka asocijacija penzionisanih lica), koji je doduše, sa skoro 24 miliona primeraka, najtiražnija publikacija u SAD.
„Majkl Daglas uzima vijagru, cijalis, da zadovolji suprugu Ketrin Zitu Džons, od njega mlađu 25 godina”, zavrištao je potom naslov u njujorškom „Dejli njuzu”. Senzaciju nije propustio ni londonski „Dejli mejl”: „Majkl Daglas otkriva tajne svoje spavaće sobe: Moram da uzimam vijagru”, glasila je senzacija takođe na prvoj strani. Nije odoleo ni „Hafington post”, respektabilni informativni portal koji je sestrinska publikacija „Njusvika”. „Majkl Daglas: Hvala bogu za vijagru”, poručivao je tamošnji naslov.
Nema veze što Majkl Daglas nije baš upotrebio istu kombinaciju reči, pa ni priznao da mu je magična „plava pilula” baš neophodna u braku sa zanosnom (i zaista četvrt veka mlađom) koleginicom. Između ostalog i zato što je poslednjih nekoliko godina imao i važnijih briga od dokazivanja u bračnom krevetu: rak u grlu, koga se, kako se tvrdi, uspešno rešio.
Ali slavni glumac jeste rekao sledeće, govoreći o (drugoj) supruzi sa kojom se venčao 2000, i sa kojom ima dvoje dece. „Hvala bogu da joj se sviđaju stariji tipovi, a sem toga poslednjih nekoliko godina donele su neka čudotvorna poboljšanja, vijagru i cijalis – koja svima mogu da pomognu da se osećaju mlađim.”
Zatim je govorio o porodici, radostima očinstva i sličnom, ali sve je to zasenjeno pomenom „vijagre”. To je čuveni lek farmaceutske kompanije „Fajzer” ponovo vinulo u vrhove publiciteta, što je njenom proizvođaču više nego dobrodošlo.
Majkl Daglas se, naime, svojom izjavom svrstao u „manekene vijagre”, u društvo od njega i prilično starijih veterana, poput legendarnog izdavača „Plejboja” Hjua Hefnera (85), koji je do pre neki dan bio zvaničnom veren sa 25-godišnjom „zečicom”. Pre njih, na samom početku „fenomena vijagre”, u ovoj ulozi je bio danas već zaboravljeni senator i 1996. neuspeli predsednički kandidat Bob Dol. I, naravno, velika vojska onih čije imena ništa ne znače.
Ali ovaj poznatom glumcu ne baš dobrodošao „incident” skrenuo je pažnju i na činjenicu da je „medeni mesec” Amerikanaca sa „vijagrom” već prošao i da ona ipak nije ispunila ona očekivanja koja su pratila njenu fenomenalnu premijeru 1998, kada je, uz famu „pilule večne mladosti”, veoma brzo postala najprodavaniji lek u istoriji farmaceutske industrije.
Poslednje statistike iz ovog esnafa pokazuju da interesovanje za pilulu opada, uprkos tome što se životni vek Amerikanaca (i ne samo njih) produžava. U prošlog godini, promet „vijagre” smanjen je za sedam odsto, a „levitre”, leka sa istim učinkom, čak za 18 procenata. Pre toga, godišnji rast je bio na minimalan jedan odsto.
Godišnja prodaja (globalna) i dalje je na impresivnom nivou od oko pet milijardi dolara, ali tome više doprinose oni radoznali nego iskusni. Prema medicinskim statistikama, 50 odsto onih koji su dobili prvi recept, ne dolaze po drugi.
To, kako objašnjavaju i lekari i psiholozi, ne znači da pilula ne deluje: ona i dalje onima „koji ne mogu” omogućava „da mogu”, pa je jedini zaključak koji se nameće onaj da seks nije rešenje za sve životne probleme.
To zatim znači i da afrodizijak nije i univerzalni lek: jedna je stvar poboljšati dotok krvi u važan organ čija je glavna funkcija sa stanovišta prirode – da se geni prenesu dalje – kod onih koji kod lekara odlaze po recept za „vijagru” uglavnom već ispunjena, a imati zdravu vezu sa partnerkom nešto sasvim drugo.
Nije se obistinilo ni predviđanje poznatog američkog demografa iz 2000. koji je najavio rađanje „vijagra generacije”. Populacione statistike Amerike pokazuju da stopa očinstava kod starijih muškaraca, oduvek skromna, nije promenjena otkako se na tržištu pojavila „vijagra”. Čak je i opala: sa 0,3 novorođenčadi na 1.000 muškaraca starijih od 55 godina iz devedesetih, 2006 je prvo opala na 0,2, a onda 2007. i 2008. neznatno porasla na 0,4 – kolika je bila i početkom osamdesetih, kada je o piluli poput „vijagre” samo maštano.
Ponegde se pominje da je opadanje popularnosti ove medicine rezultat i njene skupoće – između 12 i 15 dolara za jednu pilulu – i činjenice da po nju ipak mora da se ide kod doktora (mada se recept može dobiti i „onlajn”). „Erektilnu nefunkcionalnost” malo ovdašnjih kuća zdravstvenog osiguranja priznaje kao bolest, pa se tako troškovi za lek ne nadoknađuju. „Vijagra” i njoj slični se zato svrstavaju u kategoriju „rekreativnih”.
To je, doduše, bar u muškim glavama, i dalje najpoželjnija rekreacija, ali očigledno je da većina seniora probleme sa cirkulacijom ima i u za život i opšte zdravlje važnijim organima.
Veće brige od trenutnog pada prometa ima i „Fajzer”. Pored toga što su mu deo tržišta uzeli „cijalis” i „levitra”, velika pretnja je što dogodine ističe patent za „plavu pilulu”, posle čega će sigurno uslediti poplava jeftinih replika iste formule. Pod uslovom da sud odbaci predstavku „Fajzera” koji nekim pravnim akrobacijama sada dokazuje da njegov monopol treba da bude produžen sve do 2019. U protivnom, umesto da se diže, profit će nastaviti da pada.
