Izvor: B92, 11.Maj.2016, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vice: Kakav je osećaj kad omatoriš sa 25 godina
To je za mene bila samo još jedna obična subota. Sedeo sam za laptopom, skrolujući i menjajući tabove jednako besmislenog sadržaja, dok mi se u pozadini skidalo nekoliko serija. Padala je neka slaba kiša, pa nisam ni planirao da izlazim, iako sam i sam znao da to nije razlog mog ostajanja na gajbi.
Na četu mi se javio drugar koji trenutno živi u Beogradu, ali se za vikend spustio kući u Niš. Sa njim sam bio na najvećem broju rejvova i festivala. Upoznao sam ga na prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rejvu na kom sam "osvanuo". Rahmani i Skaj Vikler su nastupali u Noćnom i sećam se da su oko petice ugasili muziku, upalili svetla i izbacili hardkor fanove, zajedno s nas nekoliko napaljenih šesnaestogodišnjaka. To mi je tada bilo epik iskustvo, ravno ulasku u Berghain ili prisustvovanju snimanja Džekesa.
Drugar me je kratko pitao šta ima novo, na šta sam mu ja odmah odgovorio da nema ništa (jer to mi je već 10 godina podešeno kao automatic response). Malo smo se dopisivali, a zatim me je upitao da li ima nešto po gradu. Kada sam mu nakon kraćeg razmišljanja rekao da apsolutno nemam pojma, samo je dodao: "A i ja sam pa naš'o kog da pitam...". Da, to je napisao, sa sve jebene tri tačke na kraju. One mogu značiti svašta – "žao mi te je, duvaj ga, seronjo, voleo bih da si mrtav", ali nikada ne znače ništa dobro. Kapiram da se HIV pozitivni nalazi završavaju sa tri tačke.
Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs.
