Izvor: BKTV News, 13.Apr.2017, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki četvrtak: Tajna večera - dan razrešenja grehova
Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki Četvrtak bila Tajna večera.
Prema jevanđelju, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima tada je ustanovio Svetu Tajnu Pričešća uz reči: "Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." i "Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat. 26:26-28).
Ove se reči mogu čuti na svakoj Svetoj >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Liturgiji čiji je centralni deo Sveto Pričešće.
Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: "Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim" (Jov. 15:12), i otvoreno govorio o predstojećem Mu stradanju i svemu što ima da se zbije.
Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar. Sluge prvosveštenika i fariseja su odveli Hrista iz Getsimanskog vrta da mu se sudi. Učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se od večeri do zore odrekao.
Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.
Juda pak je shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje, on nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra (koji je postao jednim od najvećih apostola) nazvan izdajnikom.
Prvosveštenici nisu hteli u blagajnu hrama da stave novac koji je Juda bacio, zato što je to novac za krv. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Njivu su prozvali "Krvna njiva", zato što je za krvavi novac kupljena. Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka, Veliki petak.
Na Veliki petak se ništa ne radi, već se farbaju jaja. U subotu se kolje žrtvena pečenica, čisti se kuća i pere veš. Pečenica se sprema u nedelju rano izjutra, ponegde se još uvek puca se iz puške čime se oglašava uskrsnuće Hristovo i udara motkama po žaru, čime se izražava radost zbog uskrsnuća.
U nekim krajevima zemlje se čuva običaj unošenja busena zemlje u crkvu, sve sa zelenom travom, kao i stabljika koprive, kolač, sveća i čaša vina. Vernici se zatim okreću prema suncu, gaze busen, ljušte jaja, piju vino i grizu koprivu. Takođe se mese i poskurice za mrtve (okrugli hlepčići), kako bi i oni učestvovali u uskrsnuću.
