Izvor: B92, 26.Maj.2010, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika potraga za precima
Ameriku je zahvatila prava groznica traganja za precima. Amerikanci su u pomoć pozvali Internet, jer se pokazalo da im pomaže da brže i lakše otkriju svoje pretke, pa time i poreklo.
Američka administracija, naime, ove godine popisuje stanovništvo. To se obavlja svakih deset godina da bi se utvrdilo koliko će mesta svaka država imati u predstavničkom domu parlamenta.
Međutim, kroz 72 godine, kada podaci iz popisa postanu javni, prosečni Amerikanci će ih, verovatno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koristiti da potraže podatke o svojim precima. Jer, rodoslovlje je u SAD veoma popularan hobi.
Tokom dva dana u aprilu, više od 2.200 ljudi je došlo u Nacionalnu arhivu na Šesti godišnji sajam rodoslovlja, besplatnu manifestaciju na kojoj stručnjaci nude savete svima koji tragaju za istorijom svoje porodice.
To je 1.500 više od "tragača za poreklom", koliko ih je bilo prošle godine, odnosno 500 prve godine kad je neobičan Sajam rodoslovlja osnovan.
"Želite da saznate odakle ste, odakle su vam roditelji, ko su vaši preci. Želela sam da znam odakle sam potekla", ispričala je "Glasu Amerike" Širli Džons koja već peti put posećuje Sajam rodoslovlja.
Posle prikazivanja TV serijala "Koreni" 1977. godine, dramatizacije porodične istorije pisca Aleksa Hejlija, mnogi Amerikanci su počeli da tragaju za svojim precima.
"Bio je to početak manije traganja za "korenima" u Americi, a sada doživljavamo potpuno novi, sveži talas istog trenda", kaže Megan Smolenjak, profesionalni stručnjak za rodoslovlje i savetnica u novom TV programu koji odražava to interesovanje.
Ove sezone u serijalu "Ko mislite da ste?", sedam svetski slavnih ličnosti će poći na ključno "putovanje" kroz porodičnu istoriju.
U programu učestvuju i slavne Amerikanke poput holivudskih zvezda Sare Džesike Parker i Suzan Sarandon.
"Volela bih da saznam kakvog sam porekla i šta prenosim svojoj deci", kaže u seriji glumica Suzan Sarandon.
Čak i ako ovaj program poveća interesovanje za poreklo, Megan Smolenjak kaže da je sadašnjoj plimi mnogo doprineo Internet.
"Možete da počnete traganje na Internetu. Sajt "Ancestry.com" beleži četiri milijarde ulaza. Ljudi na tom sajtu provode milione sati mesečno", objašnjava Smolenjakova.
"Ancestry.com" i drugi slični sajtovi, traže da platite članarinu. Nacionalna arhiva je digitalizovala više od stotinu hiljada podataka i oni su na njenom sajtu besplatni.
A to je samo delić od 10 milijardi podataka kojima arhiva raspolaže. Kada oni koji tragaju za podacima ne nađu ono što traže na Internetu, često završavaju ovde u Nacionalnom arhivu.
"Tu su podaci o dolasku putnika, jer je to bila jedna od funkcija federalne vlade u eri imigracije i naturalizacije. Ali tu su i vojni podaci, podaci o federalnim penzijama", naglašava Konstans Poter, arhivistkinja specijalizovana za rodoslovne dokumente.
Kerol En Samer je povela prijatelja Bobija Bolda da tragaju za vojnim podacima iz 18. veka, kada su Sjedinjene Države postajale država.
"Htela sam da pronađem tog najstarijeg rođaka, poslednju nit, i to je ovaj čovek iz vremena Revolucije. Ne verujem da mogu da idem dalje u očevoj porodičnoj lozi, ali probaću", kaže Samerova.
"Traganje za rodoslovljem može da bude i zarazno. Nađete jedan detalj i on vas vodi ka drugom otkriću. To je kao detektivska priča. Ono to zaista i jeste, jer sa svakim novim otkriće, produžavate nit", ocenjuje Poterova.
"Svi ti podaci pomažu ljudima da shvate ne samo odakle su, nego i ko su", zaključuje ona.
