Izvor: B92, 24.Apr.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vek za dekontaminaciju Černobilja
Za potpun završetak radova vađenja nuklearnog goriva iz četvrtog bloka atomske centrale u Černobilju i dekontaminaciju mesta havarije biće potrebno najmanje pola veka, izjavio je na konferenciji za novinare šef grupe za radove na toj centrali u Institutu "Kurčatov" Aleksandar Borovoj.
Ruski stručnjak podsetio je da se posle havarije, čija će 23. godišnjica biti obeležena u nedelju, u srušenom reaktoru nalazilo oko 180 tona nuklearnog goriva.
„Približno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 150 tona uspeli smo da pronađemo i stavimo pod kontrolu, a ostalih 30, sudeći po svemu, nalaze se u dubokim, betonom zalivenim, mestima i stići do njih je izuzetno skupo", rekao je Borovoj.
Prema njegovim rečima, u protekle 23 godine uspelo se da ne bude nijednog opasnog incidenta i razrađena je strategija aktivnosti, u okviru kojih je i postavljen krov („sarkofag") na konstrukciju, „čime je spoljna sredina u potpunosti zaštićena od onoga što se unutra dešava".
Pod rukovodstvom ruskih stručnjaka i kompanije „Atomstrojeksport", na centrali su sprovedeni radovi pokrivanja srušenog bloka i stabilizacija „sarkofaga", zbog čega se može garantovati da se tokom 10-15 godina ništa loše neće desiti, rekao je Borovoj, dodavši da je sledeća etapa izgradnja novog „prekrivača" širokog 250, visokog 100 i dugačkog 150 metara pod okriljem međunarodnog konzorcijuma.
Učesnici pres konferencije organizovane u ruskoj agenciji Itar-Tas s složili su se u oceni da posle dosadašnjih radova i postavljanja novog „prekrivača", može da se garantuje da neće biti emisije radioaktivnih čestica u atmosferu tokom 100 godina.
Direktor Instituta za pitanja bezbednog razvoja atomske energetike u okviru Ruske akademije nauka Leonid Boljšov izrazio je uverenje da ponavljanje havarija, sličnih černobiljskoj, u Rusiji nije moguće jer je dostignut bolji nivo bezbednosti.
„Takvih havarija sa modernim reaktorima, koji postoje i grade se u našoj zemlji, ne može biti", rekao je on.
Prema rečima Boljšova, incident se desio zbog nepravilnih aktivnosti operatera, koji su doveli reaktor u stanje u kojem su se pokazali nedostaci konstraukcije.
Krivicu dele operateri, naučni rukovodilac i konstruktor reaktora, smatra ruski stručnjak, a nesreća je uzrokovana i time što je nekoliko godina ranije atomska energetika iz resora specijalizovanog ministarstva predata u nadležnost ministarstva energetike.
„Sa atomskom centralom postupali su kao sa običnom termoelektranom, ne uvažavajući posebnu specifičnost", rekao je Boljšov.
U noći 26. aprila 1986. godine na centrali u Ukrajini desila se najveća katastrofa na nekom tehničkom objektu u svetu, kada je na četvrtom bloku došlo do eksplozije koja je potpuno srušila reaktor.
Objekat bloka se delimično srušio, kontaminirana je površina od oko 160.000 kvadratnih kilometara u severnom delu Ukrajine i na zapadu Rusije i Belorusije.
Zamenik generalnog direktora ruskog medicinsko-biohemijskog centra „Burnazjan" Andrej Bušmanov naveo je da je tada umrlo 28, a zbog radijacije su se razbolela 134 radnika centrale i članova spasilačkih ekipa.
On je kategorički demantovao medijske podatke o nekoliko stotina obolelih i poginulih.
Bušmanov je reako da je černobiljska katastrofa jedna od 355 havarija sa ozračenjem ljudi u vreme SSSR-a i savremene Rusije.
Prema podacima Ukrajine, katastrofa je pogodila oko pet miliona ljudi, bilo je ozračeno oko 5.000 naselja tri zemlje, a negativne posledice osetile su Švedska, Norveška, Poljska, Velika Britanija i druge države.
Danas u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi sa statusom osoba nastradalih od posledica černobiljske katastrofe, među njima više od pola miliona dece, navedeno je u saopštenju ukrajinske ambasade.
Tokom poslednjih 11 godina ukupan broj ljudi koji spadaju u kategoriju invalida povećao se gotovo na 80 odsto, od kojih je više od pola direktnih učesnika likvidacije posledica havarije.
U poslednjih 15 godina, otkad Ukrajina samostalno finansira otklanjanje posledica havarije, troškovi su se popeli na 7,35 milijardi američkih dolara, što je u nekim godinama iznosilo 8-10 procenata državnog budžeta zemlje.
Černobiljski fond formiran je 1997. godine i u njemu je 28 zemalja, koje su za saniranje posledica izdvojile više od milijardu dolara, rečeno je na konferenciji za novinare u Itar-Tas su.
Za dekontaminaciju Černobilja potrebno najmanje pola veka
Izvor: Blic, 24.Apr.2009
Za potpun završetak radova vađenja nuklearnog goriva iz četvrtog bloka atomske centrale u Černobilju i dekontaminaciju mesta havarije biće potrebno najmanje pola veka, izjavio je na konferenciji za novinare šef grupe za radove na toj centrali u Institutu "Kurčatov" Aleksandar Borovoj.....Ruski...
