Izvor: Politika, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vankuver - Prestonica kiše
U poslednjih nekoliko godina u mnogim svetskim anketama o najlepšim i najpoželjnijim mestima za život na planeti, Vankuver se kotira veoma visoko. I zaista reč je o jednom veoma lepom gradu, lepo urbanistički zamišljenom, koga zapljuskuju talasi Pacifika i koji leži na nekoliko ostrva i poluostrva. I iskreno verujem da svi ti anketari, ako su ikada lično ovde bili mogu da osete ovu lepotu i da uživaju u njoj za vreme njihovog boravka. Pa ipak, za nas koji ovde živimo, ovaj grad ima i svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugu stranu. To je ono što se naravno neće pojaviti u rezultatima anketa, ali je po mom mišljenju ipak dobro da se čuje. Ako ništa, možda zbog onih koji se lome da li da dođu ovde ili ne (a takvih još uvek ima, barem sudeći po diskusijama na " serbiancafe-u").
No da krenem redom. Ukoliko imate dobro raspoloženog pilota, sklonog šali, prilikom najave dolaska u Vankuver, on će vas izvestiti da ćete za nekih petnaestak minuta moći da uživate u tipičnom vankuverskom suncu. I odmah tu, po kiselim osmesima i sa druge strane dobro raspoloženim licima, vidite ko zna istinu a ko je pak naseo na ovu šalu, jer ne zna pravo stanje stvari.
Oni koji žive ovde znaju da je verovatnoća da će vas ovde ogrejati sunce veoma mala. Pa čak i leti, jer oblaka i kiše ovde jednostavno ima toliko da se ponekad zaista zapitate da li sunce uopšte više postoji. Ne želim puno da pričam o uticaju meteoroloških prilika na raspoloženje i zdravlje ljudi, o tome ima puno pozvanijih ljudi (posebno onih u belim mantilima) da pričaju (a ti isti u belim mantilima kažu kako je nekih 30-40% ljudi u Vankuveru na antidepresivima – da li zbog kiše ili ne, to već ne znam, ali sumnjam da je upravo tako).
No, bio bih nepravedan, ako bih nastavio da pričam samo o kiši. Vankuver je turistički grad, grad u kome se održava na hiljade kongresa, sajmova, konferencija i drugih događaja. Grad u kome možete čuti gotovo sve svetske jezike, ali ubedljivo najviše kineski. U određenim četvrtima grada žive određene etničke grupe. Nisu to neki formalni getoi, i ne može se reći da etničke grupe žive samo u određenim delovima grada, ali čini se da ipak svaka grupa ima svoj omiljeni deo grada, gde se najčešće i nastanjuju.
Naši ljudi se po pravilu najviše grupišu u centru ( down town-u) u delu poznatom kao Yaletown. I to ne samo oni iz Beograda i Sarajeva, već i mnogi drugi, koji bez obzira na pređašnje navike, više jednostavno ne mogu ni da zamisle svoj život izvan neke od ovdašnjih 30-spratnih kula. To što se dete ovde mora staviti na listu čekanja za vrtić i školu i pre nego što je rođeno a dok je još majka trudna, govori da je navala zaista velika, a da li je to zaista i opravdano ostaviću neodgovoreno, čisto da ne bih izazvao neku eventualnu polemiku. Tek ovo je zaista činjenica.
U tom istom centru, ako prošetate najstarijim delom, siguran sam da će vas prožeti jeza (pogotovo ako vam je to prva šetnja tim delom). Samo nekoliko blokova dalje od elitnih prodavnica u luksuznim hotelima, namenjenih onima koji cigarete pale stodolarskim novčanicama, nalazi se deo u kome obitavaju beskućnici, alkoholičari, narkomani. Tu se nalazi i nekoliko ambulanti koje je gradska vlast otvorila za "bezbedno drogiranje", gde im dele čiste špriceve i ostalu opremu potrebnu da bi se narkomani bezbedno postepeno ubijali.
Malo dalje od tog dela grada nalazi se Stenli park, drugi po veličini gradski park u Severnoj Americi, odmah iza njujorškog Central parka. Sa nekoliko svojih plaža, i centralnim položajem sa koga se pružaju predivni pogledi ovo je zaista pravi biser grada. Nažalost kupanje u okeanu, čak i leti nije preporučljivo zbog hladnog okeana. Na nekoliko drugih plićih plaža, kupanje je ponekad leti i moguće, posebno nakon oseke, kada nadođe plima i kada se onaj plitki sloj vode zagreje od osunčanog peska.
Za one koji vole skijanje, Vankuver je definitivno dobro mesto. Sa tri "lokalne" planine i Vistlerom kao jednim od najboljih severnoameričkih skijališta, koji je na svega sat i po vožnje od grada, svakom skijašu zimi nije dosadno. Ovo je sigurno bio i jedan od aduta koji su prevagnuli u korist Vankuvera, kada su mu dodeljene zimske olimpijske igre 2010.
Nažalost, ekonomski bum koji je usledio nakon tog dodeljivanja, ostavio je za posledicu da je prosečna cena kuće u Vankuveru porasla za neverovatnih 200 i više procenata. Tako sada imate sigutaciju da recimo četvoročlana porodica sa solidnim primanjima koja po prvi put kupuje nekretninu na ovom tržištu ne može da priušti više ni trosoban stan ispod 500 hiljada dolara.
To za posledicu ima da se ljudi sve više sele u sve udaljenija predgrađa, a to pak za posledicu ima sve više ljudi koji voze sve duže i duže. Ne treba dalje napominjati da su saobraćajne gužve i zastoji u gradu koji ima samo jedan autoput osposobljen za brzine do 80 km na čas postale velike. Gradski prevoz je bitno poboljšan u poslednjih godinu dana, kupovinom dosta novih autobusa i trolejbusa, ali to nažalost i dalje znači da je većina polazaka autobusa na svakih 20 do 30 minuta.
Usled velike kreditne zaduženost zbog izgradnje i trećeg kraka lakog metroa, gradske vlasti nisu u mogućnosti da kupe još nekoliko kompozicija vagona za ovaj laki metro, pa su tako i gužve na postojećim linijama sve veće. Sreća u celoj priči je što ljudi počinju da razmišljaju o alternativama, a to su alternativno radno vreme i rad od kuće, što sve veći broj firmi podržava.
I tako ako čovek realno sagleda život u Vankuveru, shvata da su oni gorepomenuti anketari verovatno bili u Vankuveru u julu, na svega nekoliko dana, da nisu prolazili svim delovima grada, da nisu morali da upisuju decu u vrtić ili školu, da se nisu vozili kolima u vreme saobraćajnog špica jer nisu morali da idu na posao, da nisu razmišljali o kupovini nekretnina, drugim rečima da nisu u potpunosti osetili život, onako kako ga mi stanovnici Vankuvera svakodnevno osećamo. Da jesu, bojim se da bi onaj visoki plasman ipak bio bitno niži. Nastavak sledi...
Jovan Jovanović, Vankuver, Kanada
[objavljeno: 06.12.2007.]
