Izvor: Politika, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valentina veličanstvena
Živela jednom, iza sedam gora i iza sedam mora, siromašna ali hrabra i vredna devojčica Valentina. Obična, koja je, uprkos svim preprekama, uspela da ostvari svoj san. Vinula se u svemir i postala Valentina veličanstvena. Tako bi, u tradiciji starih ruskih bajki, počela priča o Valentini Vladimirovnoj Terješkovoj, prvoj ženi kosmonautu, koja je 6. marta proslavila 70. rođendan.
Neka druga, obična Valentina jubilej bi obeležila u krugu prijatelja i rodbine, ali ova je to učinila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u "Zvezdanom gradu" kraj Moskve, na konferenciji za novinare. Na istom mestu gde je započela svoju "zvezdanu" karijeru.
Ćerka siromašnih kolhoznika, seljaka iz sela Maslenikovo u Jaroslavljskoj oblasti tadašnjeg Sovjetskog Saveza, život je proživela baš kao u bajci koja počinje tužno, ali ipak ima srećan kraj. Valentina je, naime, rano izgubila oca – poginuo je u Drugom svetskom ratu ostavivši udovicu sa troje dece koje treba ishraniti. Do desete godine Valentina nije išla u školu, već je pomagala majci oko kuće. Sa 17 godina se zaposlila u fabrici automobilskih guma, a zatim u predionici pamuka. Uporedo je, međutim, pohađala večernju školu i učlanila se u lokalni aeroklub, gde se bavila padobranstvom.
Ali, njena prava želja nije bila da sa neba doskače na zemlju, već da sa Zemlje odleti u kosmos. Najzad je odlučila: pisala je Sovjetskom svemirskom centru u Moskvi o svojim kvalifikacijama i da bi se rado priključila svemirskom programu kao budući kosmonaut. Pokazalo se da je za istu stvar konkurisalo 400 devojaka, ipak, 1962. godine upravo je Valentina pozvana na obuku u "Zvezdani grad". Posle devet meseci napornih treninga, koje je prošla sa najboljim rezultatima, dodeljen joj je čin potporučnice i omogućeno da se, sa još četiri devojke, pripremi za svoj prvi let. Od njih pet, samo je Valentina poletela u svemir.
Sa kosmodroma Bajkonur lansirana je u brodu "Vostok 6" 16. juna 1963. godine, da bi posle 48 krugova oko matične planete napustila raketu i padobranom se spustila na Zemlju.
Njenim imenom je nazvan jedan krater na Mesecu. Postala je nacionalni heroj i svojevrsna ikona međunarodnog pokreta za ravnopravnost žena. Dobila je mnogobrojna odlikovanja i počasti (proglašena je Ženom veka 2000. godine u Londonu), završila fakultet, doktorirala i objavila više od 50 naučnih radova, zaposlila se kao inženjer u svemirskoj industriji, stekla zvanje vazduhoplovnog general-majora, birana za člana najviših političkih foruma SSSR-a, angažovala se u mnogobrojnim humanitarnim društvima i udruženjima za razvoj prijateljskih odnosa Rusije i sveta, udala se za kolegu, ruskog kosmonauta Andrijana Nikolajeva i rodila kći Jelenu, buduću lekarku...
Ali nikad više nije odletela u svemir.
Ipak, otvorila je nebeske kapije za druge žene, koje su pre Valentininog putovanja mogle samo da maštaju o "tamnom beskraju ispunjenom zvezdama", uključujući tu i prvu Amerikanku kosmonauta Seli Rajd u "Čelindžeru" 1983. godine i njene zemljakinje Ketrin Saliven (prva je žena koja je prošetala kosmosom) i Ilejn Kolins, prvog "ženskog komandanta" svemirskog šatla (1999). Prva Japanka u svemiru je bila Čijako Mukai (1994).
[objavljeno: ]
