Izvor: B92, 25.Okt.2017, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vajnstinova asistentkinja progovorila o svom slučaju i ugovoru
Zelda Perkins, koja je radila kao Vajnstinova asistentkinja u filmskoj distributerskoj kući Miramaks, priznala je da ju je njen šef seksualno uznemiravao, kao i da je napao njenu koleginicu, ali da je o tome morala da ćuti.
Do sada je na desetine žena optužilo holivudskog producenta za seksualno uznemiravanje i silovanje. Jedino je francuska glumica Žilijet Binoš izjavila da se nikada nije osetila u opasnosti u prisustvu Vajnstina.
Postavlja se pitanje koliko su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njegovi najbliži saradnici znali, ali su zbog ugovora o poverljivosti morali da ćute.
Zelda Perkins je prva među njima koja je i uprkos sporazumu rešila da za Financial Times progovori o ovom slučaju. Ona je ispričala da se Vajnstin oslanjao na grupu advokata koja bi preventivno reagovala i sprečila da se o njegovom lošem ohpođenju prema koleginicima nešto sazna.
Perkins tvrdi da postoje klauzule u ugovoru koje garantuju otkaz u slučaju otkrivanja detalja o Vajnstinovim postupcima. Nadležni iz Vajnstin kompanije odlučili su da radnike oslobode ovakvih ugovora kako bi se saznalo šta se dešavalo u firmi i kako je dolazilo do napada.
"Moj ceo svet se srušio jer sam mislila da je taj ugovor trebalo da štiti one koji su poštovali zakon, ali sam shvatila da nema nikakve veze sa 'ispravnim' i 'pogrešnim', već se isključivo tiče novca i moći“, priča Perkins.
Ona tvrdi da je Vajnstin od nje tražio da ga masira i da ga gleda kako se kupa.
"Tako se ponašao svaki put kada sam ostajala sama sa njim. Često kad sam morala da ga budim ujutru u hotelu, pokušavao bi da me uvuče u krevet“, dodaje.
Prelomila je i odlučila da nešto uradi kada je saznala da je napadnuta njena koleginica za vreme filmskog festivala u Veneciji 1998. godine.
"Bila je bleda kao krpa, tresla se i bila u jako lošem emotivnom stanju. Rekla mi je nešto strašno što se dogodilo. Bila je šokirana, plakala je i nije mogla da priča. Ja sam bila besna, strašno uznemirena i takođe šokirana. Rekla sam: 'treba da odemo u policiju', ali je ona bila previše uzrujana. Niko od nas nije znao šta da radi“.
Dva branioca savetovali su im sudsko poravnanje. Strane su se složile oko iznosa od 250.000 funti koji je trebalo njih dve da podele. Ugovor je potpisan u oktobru 1998. godine. Perkins, koja je tada imala 24 godine, od tada nikome nije govorila o Vajnstinu.
U potpisanom sporazumu navodi se da će Vajnstin dobiti terapiju koja će trajati dok god njegov terapeut smatra da je ona neophodna. Takođe su bile navedene i mere u slučaju da se uznemiravanje ponovi.
"Bila sam uplašena jer je sva poenta bila da prestane sa svojim takvim ponašanjem. Upozorio me je da će on i njegovi advokati učiniti sve da unište moj kredibilitet ukoliko odem na sud. Rekli su i da će pokušati da unište mene i moju porodicu“.
Kako bi to izbegla, odlučila se na sporazum.
"Sa 24 godine našla sam se u sobi punoj advokata, osetivši se usamljenom i izolovanom jer sam osećala da me ni moj tim ne podržava“.
Perkins je istakla da ovim svojim postupkom želi da podstakne druge žene koje su bile uznemiravane ili zlostavljanje od strane njenog šefa da govore o tome šta su preživele.
