Izvor: B92, 25.Jun.2015, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VICE: Noćni razgovor sa Beogradom o odlasku
Volim Beograd u leto. Tada svi negde odu i grad je prazan, pa valjda zato imam subjektivan osećaj da je moj više nego inače. Obožavam Braće Jerković u leto. Krošnje u mom delu ulice, onom u kome ne idu busevi 18 i 25, nikada nisu lepše nego u julu.
Posebno volim da na ćošku Darvinove i Zaplanjske kupim lubenicu, isečem je na kriške, strpam u frižider i onda da je jedem uz neki Lokijev izveštaj sa turnira veterana u Loznici na SOS kanalu.
Ništa od toga nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bio slučaj prošlog leta.
Ne samo da Beograd nije bio moj, nego ni krošnje u Jerkoviću nikad nisu bile ružnije. Izgubio sam apetit za sve, pa i za lubenicu iz Zaplanjske. Nisam znao da li je Loki živ jer TV nisam uključivao danima. Iskreno, nije me ni bilo briga (sorry Loki, stvarno tako beše).
Sve što sam radio tih dana bile su dve stvari: pušio sam dve pakle cigareta dnevno i na repeat sam slušao pesmu Industrija grupe Rebel Star. Bio sam na samom dnu. Na dnu dna.
Da li radite to što volite, ili volite to što radite, ili ne volite to što radite?
U vremenu kada je bez novca teško disati, kada ljudi prodaju ideale za par stotina evra, najčešći je ovaj treći slučaj. Računi se neće sami platiti, nekako ne ide da bebu povijate u jučerašnju Politiku, a ni hleb vam neće dati za džabe iako imate pune usne i zelene oči. Zbog toga je većina ljudi primorna da radi pod stresom, za relativno malu lovu i u okruženju kog čine mahom idioti.
U nešto manjoj meri je zastupljen drugi slučaj. Ljudi počnu da rade posao koji im nije baš privlačan, ali vremenom ga zavole. To se desi kada skapiraju da stresa nema mnogo, da nisu baš svi oko njih kreteni, da povremeno mogu da hvataju krivine, te da im plata stiže redovno iako nije neka. Njihov rezon je najčešće "bolje i ovo, nego da radim kod privatnika".
Treća, ujedno i najpovlašćenija grupa su oni koji zarađuju platu radeći baš ono što vole, baš ono u čemu (misle da) su najbolji. Da biste bili u ovoj grupi, potrebno je da pre nego što vam se uopšte ukaže prilika za poslom, na osnovu svojih afiniteta, znanja i talenta, imate iskristalisanu ideju šta je to što želite da radite. Sledeći korak je da pokušate da nađete taj posao. Već tu je usko grlo. Ako ga ne prođete, završavate u jednoj od one prve dve grupe. Ako pak premostite i tu prepreku, možete se smatrati srećnikom.
Do prošlog leta, ja sam bio taj srećnik.
Ostatak teksta pročitajte na Vice.com/rs
