Izvor: B92, 08.Feb.2015, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VICE: Nekrolog Voždovcu kakvog pamtim
Nestaje polako Voždovac kakvog se sećam. Voždovac izlomljenih uskih ulica, gizdavih udžerica, ogromnih betonskih divova od dvadeset i kusur spratova, zgradurina dozlaboga odurnih ali i dostojnih divljenja.
Ulicu Vojvode Stepe, žilu kucavicu ove opštine, pretvaraju u nešto nalik bulevaru – postavljaju raznobojne ploče na trotoar, tramvajske šine izmeštaju posred kolovoza i radovi će se, kažu, razvući sve do Slavije.
Da se razumemo, moj odnos prema promeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << identiteta jednog od glavnih gradskih radničkih i srednjoklasnih naselja ne sadrži vrednosni sud. Nije ni dobra ni loša, jer je bila neminovna. Zašto bi onda bilo ko čitao o njoj? Zato što je paradigmatski, rukom opipljivi prikaz toga kako se kao društvo menjamo na gore.
Da li će posle ovih radova kraj u kojem sam proveo 27 godina biti lepši? Vrlo verovatno. Ružniji teško da je mogao da bude, ali je bio moj ružni kraj, odredio je moju intimnu topografiju. Zato je rekonstrukcija ove ulice poslednji ekser u kovčeg Voždovca kakvog sam voleo i kakvog sam mrzeo.
Primera radi, voleo sam to što je bio jedinstveno heterogen. Verovatno nigde u Beogradu nije bio slučaj da u dve susedne kuće žive i ljudi koji s ponosom ističu da im treba svega 10 minuta do centra grada i ljudi koji se diče što s centrom nemaju ama baš nikakve veze. Na tri minuta sporog hoda od vile Gorana Bregovića nalazi se poluurušena prizemna kuća u kojoj se zna da neko živi, ali niko ne zna ko. To je Voždovac. Ili je makar bio.
Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs
