Izvor: Blic, 15.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utrnuće posle života u ekspres loncu
Utrnuće posle života u ekspres loncu
Izvođenje predstave 'Jubilej', 16. juna na sceni Centra 'Sava' označava, s jedne strane, kraj sezone Pozorišta na Terazijama u Beogradu, a sa druge mislimo da će ona na toj sceni bljesnuti onim sjajem kakvim će sijati na našoj novoj budućoj sceni – rekao je Mihajlo Vukobratović, upravnik Pozorišta na Terazijama, inače reditelj brojnih TV drama i serija, pozorišnih predstava i mjuzikla.
Govoreći o ovom komadu Miša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vukobratović ističe da je on rađen sopstvenim snagama, sa samo jednim 'gostujućim' čovekom, u nameri da se pokaže da i u nenormalnim uslovima može da se uradi dobra predstava.
'Čak i oni koji se ni malo ne razumeju u pozorište znaju koliko je teško živeti i raditi bez matične zgrade tolike godine. Ali, izgleda da će se i nama osmehnuti krov nad glavom. Inače, ovo izvođenje u Centru 'Sava', je samo kraj beogradske sezone. Jer, 'Jubilej' ide na letnju turneju po Crnoj Gori'. Rekoste da će 'Jubilej' na sceni Centra 'Sava' sijati kao na vašoj kada je budete rekonstruisali. Već deset godina traje 'igranka' sa pozorištem na Terazijama. Imate li vi nekih objektivnih razloga za takva nadanja?
- Da. Skupština grada i sekretarijat za kulturu, dakle naši osnivači, su izdvojili značajna materijalna sredstva, 150 miliona dinara, na ime rekonstrukcije zgrade. Početkom jeseni treba da se krene u ozbiljnu adaptaciju. Potom sledi druga 'bolna' faza nabavljanje opreme, ali o tome je još rano pričati. Svi smo svedoci da je proteklih godina bilo mnogo izneverenih očekivanja, da ne kažem lažnih obećanja. Strepimo mi i sada, i sa nevericom, više nego sa rezervom, gledamo u ovu novu gradsku vlast. No, kako rekoh ovoga puta očekivanja će se (izgleda) ispuniti i mi ćemo doći do svog prostora. Odnosno, vlast će realizovati svoja obećanja, kao što se, valjda, podrazumeva u svim normalnim zemljama.
Kad već pominjemo vlast i njena obećanja, kako gledate na to u širem društvenom kontekstu? Da li vlast ispunjava svoja obećanja?
- Ako jedna vlast postavi sebi za cilj ( i javno ga izgovori) da zavede red u zemlji, da poboljša ekonomsko stanje, reši problem kriminala i nezaposlenosti i slično - to mora i da uradi. Jer, u protivnom već na sledećim izborima više neće biti vlast. No, kada smo mi kokretno u pitanju onda se stvari moraju gledati u kontekstu. Šta pod tim podrazumevate?
- Da se ne može za četiri, pet meseci (jer ova vlast je faktički na svojim pozicijama tek od januara meseca) popraviti ono što se satiralo najmanje deset godina. Pođimo od banalnog primera: ako vi pustite desetak momaka sa čekićima u svoju kuću i oni stanu da lupaju sve oko sebe i da ništa niti popravljaju niti unose, razrušiće vam kuću za dan ili dva, a nekmoli za deset godina. A kada dođe neko ko to hoće da sredi treba mu sigurno bar duplo više vremena nego što je bilo potrebno onim momcima da je sruše. Nisam ni u jednoj partiji, niti imam razloga da bilo koga branim, ali to je prosto logika stvari. Mi nemamo izbora osim da budemo strpljivi, razumni i da shvatimo ključnu stvar. A to je?
- Mi smo jedno bolesno društvo na infuziji i kiseoniku koji stižu polako. E sad, te političke i finansijske infuzije su samo delić. Moramo shvatiti da nema nikog osim nas. Uprkos svoj bedi i nemaštini, mislim da je ključni problem u našoj svesti i u odnosu prema stvarima. Jer, tek kada se budemo promenili, od toga da ne bacamo otpatke po ulicama, pa do shvatanja da smo mi ti koji činimo i državu i vlast, moći ćemo da krenemo nekim zdravim putem. Kakvu ulogu u celoj priči ima umetnost? Koje su to teme, na primer, koje su nam najpotrebnije?
- Skoro svi pokazatelji govore da nam treba malo vazduha, odnosno smeha. Živeli smo pod užasnim pritiskom, kao u ekspres loncu. Bili smo okrenuti mračnim stranama života, razmišljanja su nam bila usmerena na egzistencijalni minimum (osim onih malobrojnih koji su opljačkali državu i stvorili imperije) i tako su nam, usput, i emocije zamrle. Utrnuli smo. Treba se prvo osvestiti da sada možemo disati punim plućima i oživeti svoje emocije. A smeh je odličan lek za tu vrstu pročišćenja. Umetnost takođe. Pa, pogledajte koliko bezbrižnosti i vedrine ima u ljudima koji žive u evropskim i svetskim gradovima i mestima. Zar?!
- Da se razmemo, svaka država eksploatiše svoje građane. Rade to i sve razvijene zemlje. Ali! U njihovim potpalubljima svira lepa muzika, radi erkondišn, ne guraju se, prijatno im je... Za razliku od njih mi smo veslali iz dana u dan, bez relaksacije, bez hrane, bez svetlosti u groznoj bedi. A poznato je koliko dugotrajna beda unižava čoveka. O televiziji i 'Porodičnom blagu'
Vi ste čovek koji je dobar deo svog opusa ostvario pod okriljem RTS-a. Kako gledate na odluke DOS-a koje se odnose na tu kuću?
- Ova vlast je u svim segmentima zatekla veliki nered, konfuziju, javašluk, ludačko trošenje para nenamenski i pogubne rezultate negativne kadrovske selekcije. Pa, poznato je da što si manje vredeo i što si manje znao i radio više si napredovao. Televizija je, zbog svog ogromnog uticaja, najočigledniji primer. Sada treba krenuti od glave, odnosno od Upravnog odbora RTS-a koji, pre svega, mora biti kompetentan i odgovoran, da zasuče rukave i lati se tog ni malo laganog posla prestruktiravanja i organizacione šeme i programske orjentacije i kadrova... Televizija treba da postane svojevrstan nacionalni servis u kome kriterijum političke opredeljenosti nema šta da traži. Hoćete li i vi nešto uskoro režirati?
- U pregovorima sam oko nastavka snimanja serije 'Porodično blago' koja je, uza sve vrline i mane, po gledanosti za čitavih milion gledalaca ispred prve sledeće emisije. Tatjana Nježić
