Izvor: B92, 16.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj muzike na ljude
Zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula, tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lučenje hormona stresa a povećava se lučenje prirodnih analgetika - endorfina - hormona sreće.
Naučnici su davno utvrdili da muzika deluje na naša najdublja osećanja tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu i stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja.
Ona nas izbavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz svih stanja melanholije, ublažava nam patnje, relaksira i deluje kao lek.
Takođe, poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podstiče snagu imaginacije, daje inicijativu, jača volju, ublažava bolove, snižava krvini pritisak i umiruje krvotok, otklanja stres i reguliše sve aspekte zdravstvenog telesnog funkcionisanja.
U psihijatriji se primenjuje nova metoda lečenja - muzikoterapija, a njome se bave posebni stručnjaci, koji usklađuju određenu vrstu muzike s dijagnozom pacijenta.
Muzikoterapija se, između ostalog, koristi kao pomoćno sredstvo u psihoanalizi, ali i delu medicinske terapije.
Pored dela klasične muzike Mocarta, Vivaldija, Betovena, ponuđeni su snimci zova kitova, šuma morskih talasa, letnje oluje s grmljavinom ili poja ptica pevačica.
Mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije.
Praksa terapije muzikom uvedena je kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme ta se terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja.
Američki naučnici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u leđima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohađaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.
Pozitivno dejstvo muzike potvrđuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca.
Svakog dana po dva sata muzike predviđeno je za pacijente koji su u različitim stanjima svesti dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.
Obučeni terapeuti širom sveta muzikom pomažu ljudima na različitim mestima - u školama, bolnicama, domovima za negu starijih osoba...
Muzikoterapeuti moraju biti izuzetno muzički obrazovani i svestrani što se tiče žanrova i u tom smislu čuveni bostonski koledž Berkli vodi jedan od najvećih programa za obrazovanje muzikoterapeuta u Americi.
Mnogi koriste muziku da bi smanjili napetost, opustili se posle napornog radnog dana, jer je od nastanka ljudskog roda muzika uveseljava, umiruje i dovodi do stanja uzvišene meditacije.
Drevni Egipćani upotrebljavali su isti hijeroglif i za muziku i za uživanje, a u 6. veku pre nove ere, grčki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek.
Poznato je da muzika deluje pozitivno na nesanicu, stoga nije čudno ako u potrazi za nekim lekom u apoteci primetite da se prodaju i CD izdanja Mocarta, Baha ili Betovena, ambijentalne muzike, relaksirajuće zvuke prirode, specijalni program za trudnice...
Mocart je, na primer, poznat i pod nazivom "čistač moždanih vijuga".
Međutim, od svih muzičkih pravaca rok je najeksplicitnije povezan sa izražavanjem seksualnosti, a muško identifikovanje sa izvođačem je izraženo ne samo u seksualnim okvirima, već i kao slobodnije prisvajanje dominacije, moći i sigurnosti.
Kao što neki stručnjaci kažu, muzika je, između ostalog i vitamin za dušu i utiče na podizanje imuniteta, a kada shvatimo koliko pozitivno utiče na zdravlje, možda ćemo u zimskim hladnim danima uz čajeve češće konzumirati i klasičnu muziku Mocarta , Hajdna i Betovena.
Aleksandra Milovanović, Tanjug.
