Izvor: B92, 28.Jul.2013, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upoznajte srpske vitezove za 21. vek
Svake nedelje u Donjem gradu Beogradske tvrđave okupljaju se članovi grupe "Plemeni vitezovi", u crvenim tunikama, oklopima i sa mačevima, lukovima i strelama ili helebardama u rukama vežbaju neke od zamrlih veština srednjovekovne borbe.
U poplavi knjiga, filmova i serija sa temom epske fantastike, ovi mladi entuzijasti nastoje da ožive danas zaboravljene vrline viteštva, negujući iskrenost, hrabrost, poštenje, zalaganje za grupu ispred pojedinca.
I mada inspiraciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pronalaze u srednjovekovnoj Srbiji despota Stefana Lazarevića, sa početka 15. veka, kažu da ne mogu da pobegnu od činjenice da su ipak "ljudi 21. veka" i zbog toga su u svojim aktivnostima tradiciju obogatili modernim elementima, unoseći i dozu fantastike.
"Često nas ljudi pitaju kakve su naše veze sa istorijom i da li precizno rekonstruišemo istoriju određenog perioda. Ne! Mi kroz praksu želimo da kreiramo novi viteški red, pa tako imamo i naš autentičan grb", kaže vođa grupe Stevan Stevanović.
"Plameni vitezovi" su oformljeni pre pet godina, a pre dve godine grupa je i zvanično registrovana. Sve je počelo kao ideja nekolicine prijatelja, zaljubljenika u epsku fantastiku, borilačke vištine i srednji vek, da bi danas u svom sastavu imali 30 članova i skoro još toliko prijatelja, koji im se pridružuju na tematskim kampovanjima ili večerama.
"Svake godine na Magliču rekonstruišemo život jedne srednjovekovne družine - od snabdevanja sirovinama, preko kuvanja jela i stražarskih dužnosti do simulacije napada, a kada napada sneg idemo na marš od 30-40 kilometara, pod punom ratnom opremom kako bismo osetili i težu stranu svog hobija", rekao je Stevanović Tanjugu, najavljujući i "osvajanje" tvrđave Ram.
Za vreme tematskog kampovanja na Magliču, "Plameni" simuliraju zauzimanje zamka podeljeni u dve grupe i trude se da iznenade jedni druge. "Nikad se ne zna kakav će biti ishod - neko može da zaspi na stražarskom mestu, može da ostane bez vode i zamak se često predaje kada se ostane bez zaliha ili se prosto zauzme na juriš", ispričao je on.
Stevanović kaže da je "lako biti vikend vitez", obući oklop i otići na trening, ali problem nastaje kada su nekoliko dana na kiši, kada treba pronaći vodu, ogrev za drva. To je prilika i za proveru i inicijaciju novih članova.
"Kada neko želi da postane član, popričamo sa tom osobom, procenimo na koji način bi mogla svojim zalaganjem da doprinese grupi, koliko ga zanima da se tome posveti, jer mi ozbiljno shvatamo naš hobi i mnogo vremena u to ulažemo", objasnio je vođa družine.
Nakon toga sledi kratak period kada je potencijalni član "iskušenik".
"Iskušavamo ga različitim nedaćama, mora da održava opremu, da je nosi po suncu. Jedna od naših glavnih aktivnosti je kampovanje i to takođe iskušenik treba uspešno da savlada. Mnogi tada odustaju. Kada osoba prođe sva iskušenja, nauči kodeks grupe, prihvati naše ciljeve, biva inciran i dobija status punopravnog člana", precizirao je Stevanović, dodavši da primaju samo punoletne osobe.
Sa oružjem u ruci pođednako su vešte i devojke, koje su u družini ravopravne i mahom se opredeljuju za streličarstvo.
"Boj se često pre dobija snagom volje nego fizičkom snagom, tako da imamo mnogo devojaka koje bara-bar sa nama učestvuju u akcijama. Devojke se najčešće odluče za ulogu strelca, ali imamo i one koje izuzetno vešto barataju mačem i ne treba ih potceniti", kaže Stevanović.
On je rekao da je većina članova trenirala ili još uvek trenira neku od borilačkih veština, po čemu se razlikuju od većine sličnih grupa.
U svojim redovima "Plameni vitezovi" imaju muzičare, barjaktare, strelce, laku i težu pešadiju i izviđače.
"Mi se trudimo da oživimo neke od srednjovekovnih veština, recimo danas su jako popularne orjenatlne i istočnjačke borilačke veštine. One su kao živo nasleđe bile utkane u ideologiju ili religiju i tako se prenosile. Slično, za vreme vladavine Henrija petog bilo je obavezno da se dva sata posle službe u crkvi vežba streličarstvo, ali je razvoj tehnologije i otkrivanje baruta u Evropi učinilo da se te veštine izgube. Ipak o njima se može pročitati u raznim manuskriptima, kao na primer, u manuskriptu Hansa Talhofera iz 15. veka o rukovanju dugim i kratkim mačem", ispričao je Stevanović.
"Plamene vitezove" lako je uočiti na Beogradskoj tvrđavi po jarko crvenim tunikama, a njihovu opremu čine i vešto iskovani oklopi, kacige, štitovi, tu su i detalji poput kožnih torbica, vezenih simbola, osobenog grba.
"Većina članova grupe se angažuje oko toga. Ja sam glavni oklopar grupe, zadužen za izradu oklopa koji nisu samo kostimi, već omogućavaju zaštitu, da se ne povredimo na treninzima. Oružje pravi još par momaka, dok su devojke zadužene za šivenje. Imamo druga koji lije dugmad, broševe i slično, drugi pravi obuću od kože, treći nam je donosio vunu koju šiša sa ovaca i to smo koristili za neke delova garderobe. Priličnio smo samoodrživi što se tiče proizvodnje operme", rekao je Stevanović.
Trude se da što više vremena provode napolju, u vežbanju, i veruju da svako ko nauči nešto novo - da ušije svoje pantalone, napravi torbicu ili samo zašije dugme, usavršava sebe.
Ima još nekoliko sličnih grupa u Srbiji, "zemlji sa bogatom istorijom i duboko ukorenjenom idejom rodoljublja", ali ova vrsta hobija je još razvijenija u svetu.
Rusi su, prema rečima Stevanovića, otišli najdalje pa imaju zamkove i imanja na kojima ljudi žive kao u 14. i 15. veku, što bi i "Plameni vitezovi" voleli da realizuju jednog dana.
