Izvor: B92, 19.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga američkog potpredsednika
Jedan od ciljeva poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena regionu može da bude da se on u javnosti reafirmiše kao stručnjak za spoljnu politku, ali i skrene pažnju na mesto potpredsednika, koji po ustavu nema velika ovlašćenja, ali može da ima uticajnu ulogu u zavisnosti od toga ko je vrši, procenjuju analiticari.
Vašingtonski analitičar Obrad Kesić smatra da je glavni cilj za potpredsednika Bajdena da se ponovno predstavi američkoj javnosti kao čovek koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ozbiljan stručnjak za spoljnu politiku i da na taj način pokuša da sebi uveća ulogu u sadašnjoj spoljnoj politici administracije Baraka Obame.
S izborom svake nove administracije javnost se često bavi i time kakva će biti uloga potpredsednika, koji po ustavu nema velika ovlašćenja, ali može da ima uticajnu ulogu u zavisnosti od toga ko je vrši.
Istorijski gledano, uloga potpresednika je bila potencijalno značajna, a u praksi često, pre svega, protokolarna.
Potencijalno najvažnija karakteristika ove dužnosti je da bi u slučaju da američki predsednik bude onemogućen da vrši funkciju na njegovo mesto stupio potpredsednik. To se do sada dogodilo devet puta.
Potpredsednik uz to ima ulogu predsednika Senata i u okviru toga dve glavne dužnosti: da glasa u slučaju da je broj glasova u Senatu po nekom važnom pitanju izjednačen i da potvrdi zvanično prebrojane glasove Elektorskog koledža.
Izuzev toga, ranije se verovalo da je potpredsednicko mesto neka vrsta utešne nagrade, a stručnjaci su se često sporili oko toga da li mesto potpredsednika pripada više izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti.
Taj posao je obično dobijao kandidat određene stranke koji je imao najviše glasova posle izabranog kandidata.
Mnogi od njih su mandat proveli u senci predsednika i bili brzo zaboravljeni. Samo četvorica su uspela da posle vršenja ove dužnosti budu izabrani za presednika - Džon Kvinsi Adams, Tomas Džeferson, Martin Van Buren i Džordž Buš.
Potpredsednik SAD je tek 1977. godine dobio zvaničnu rezidenciju.
U novije vreme potpredsednici su na sebe preuzeli važniju ulogu i delovali kao osobe od poverenja, izaslanici i najviši saveznici u nizu važnih područja.
Novu eru za potpredsednike otvorili su izmedu 1977. i 1981. američki predsednik Džimi Karter i njegov potpredsednik Valter Mondejl. Mondejl se snažno angažovao u unutrašnjoj i spoljnoj politici i bio prvi potpredsednik koji je imao kancelariju u Beloj kući.
U administraciji američkog predsednika Bila Klintona, potpredsednik Al Gor važio je za čoveka koji ima veliki uticaj u spoljnoj politici, a Dik Čejni, potpredsednik u vreme administracije Džordža Buša, smatra se presudnim u kreiranju politike prema Iraku i Avganistanu i dosada najuticajnijim potpresednikom svih vremena.
Neki, međutim, veruju da će upravo zbog toga uloga aktuelnog potpredsednika u Obaminoj administraciji biti oslabljena.
U prelaznom periodu između dve administracije britanski list "Dejli telegraf" je najavljivao da Bajden neće imati obaveštajni brifing kao Čejni, posebna pitanja kojima će se baviti ili zagarantovani dnevni ručak sa predsednikom kao Al Gor. Najavljivano je, takođe, da će prisustvovati manjem broju sastanaka nego Čejni.
"Potpredsednik će prisustvovati sastancima u kojima može da pomogne u pribavljanju informacija i formulisanju saveta predsedniku," naveo je svojevremeno "Dejli telegraf".
