Izvor: BKTV News, 09.Apr.2017, 08:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazak Gospodnji u Jerusalim – danas su Cveti
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće.
Hrišćanski praznik Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim-carski put našeg Gospoda i Spasitelja na stradanja i krsnu smrt, "radi nas ljudi i radi našeg spasenja".
Ovaj praznik je pokretan, s obzirom na to da se slavi nedelju dana pre Uskrsa koji takođe nema ustaljen datum u kalendaru.
Glas o tome da dolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Hrist, brzo se proširila i mnogi su želeli da ga dočekaju i pozdrave. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, drugi su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put.
U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće i odatle naziv samog praznika. Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Pored toga, cveće se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći, međutim u gradovima, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem, i da se tom vodom deca umivaju.
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Takođe, narod se kitio vrbom i koprivom - deca vrbom da bi bila zdrava, a porodilje su stavljale koprivu ispod jastuka da ih čuva od demona. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi naročit buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju, devojka razaznaje momkova osećanja.
U Šumadiji se momci i devojke okupljaju na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post. Naime, to je jedna stvar, koju vernici često zanemare, a jednostavno se ne sme činiti na ovaj dan. Dakle, onaj koji se veseli i peva na Cveti, prema narodnom verovanju, navući će gnev Božiji na svoju kuću i naneti joj zlo.
Ovih dana se kreče voćke, ali ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju sav cvet smetnuti i neće biti ploda. U mnogim selima se pletu venčići od vrbovih grančica i kroz te venčiće proturaju izleženi pilići i guščići da bi bili zdravi i napredni.
Priprema za pričest
Revnosni pravoslavni hrišćani, svojim podvigom ulaze u poslednju nedelju Časnog posta koja se naziva Velika ili Strasna sedmica. Pričešće je najuzvišenija i najsvetija od svih svetih tajni. U njoj se čovek potpuno, fizički i duhovno sjedinjuje sa Hristom. Vino i hleb, u pričešću su istinska krv i telo Hristovo. Zato se za primanje svetog pričešća, svaki hrišćanin mora pripremati na najdostojniji način.
U nekim krajevima Srbije, sedam do deset dana pred pričešće ne pije se vino, niti se jede grožđe, pa čak ni kupine, ni bilo kakvo voće crvene boje, jer to podseća na krv Hristovu kojom se vernici pričešćuju. Ujutru, pre pričešća, ne uzima se ništa od jela, sve dok se ne pričestite i uzmete naforu, koja predstavlja telo Hristovo. Nafora je hleb koji se deli uvek nakon svete liturgije i podsećanje je na prva hrišćanska okupljanja i večere ljubavi – agape –gde se zajedno večeralo, pevale se crkvene pesme i delila milostinja.
Tajna pokajanja i ispovest
Običaj je da se pre pričešća hrišćani ispovede. Pokajanje i ispovest su jedno od najvažnijih blagodatnih sredstava u životu jednog hrišćanina. Naime, u svakodnevnom životu čovek često čini sitnije ili veće grehe, namerno ili nenamerno, a oni su poput „blata“ koje kalja ljudsku dušu. Upravo zato je Crkva odredila sredstvo kojim se „blato i prljavština“ greha spiraju sa čoveka – to je Sveta tajna pokajanja i ispovesti.
Ispovest je potrebna ljudskim bićima jer imamo savest, a samim tim i svest.Vernik ispoveda sve ono što ga tišti i opterećuje mu savest, čak i one grešne misli i želje. Ispovedanje je potrebno što češće, a obavezno uoči velikih praznika i pričešća, jer odsustvo pokajne discipline jedan je od najvažnijih uzroka moralnog i duhovnog posrnuća!
Posle ispovesti ljudi osećaju veliko olakšanje, kao da im je neki ogroman teret pao sa duše i srca, a celo njihovo biće prožima neizrecivo blaženstvo. Ukoliko se još niste pričestili, pravo je vreme da tokom Strasne sedmice razmišljate o životu, ljubavi i svim onim vrednostima koje propoveda hrišćanstvo, i ispovedite se.
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće.
Od danas za sve pravoslavne vernike, koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru, počinje Velika ili Strasna nedelja, u kojoj se obeležava uspomena na izdaju, hapšenje i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Tokom Strasne sedmice, u našim hramovima se vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju.
Najvažniji praznici nedelje pred Vaskrs su Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, a tog dana je Gospod ustanovio veliku TAJNU pričešća. Na Veliki petak, na dan uspomene na Hristovo raspeće, popodne se u crkvama iznosi plaštanica, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.
Tokom Strasne nedelje crkva zapoveda NAJSTROŽI POST, bez ribe i ulja. Na sam Veliki petak, poželjno je ništa ne jesti.
.jpg)
