Izvor: Kurir, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UKRALI NAM ŽIVOT
Kurir za Praznik rada posetio Milutina Bukonjića, koji je posle 36 godina rada u kraljevačkom ‘’Magnohromu’’ spao na prosjački štap
KRALJEVO - Političari su i u ovoj izbornoj kampanji iz naftalina izvukli parole o poboljšanju života siromašnih, zaklinjući se da baš oni najviše brinu o poniženim radnicima. Tragajući za odgovorom na pitanje kako zaista danas živi Srbija, Kurir je pred ovaj 1. maj posetio Milutina Bukonjića, radnika „Magnohroma“, koji praznik >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << rada, kao i većina njegovih kolega, dočekuje u krajnjoj bedi, u koju ga je gurnula država.
- Ne radujem se više nijednom prazniku. Tada sam posebno ponižen, jer kako ga dočekati s praznim džepovima. Čovek se oseća bedno i jadno, uvređeno. Umesto da na trpezi bude svega, moram se zadovoljiti trošicama. Život sam proveo pošteno radeći. Znao sam da će starost jednom doći, pripremao sam se da odem u penziju koliko-toliko situiran. Ali, đavola, život se strašno poigrao s nama, radnicima ‘’Magnohroma’’. Siguran sam da je njih osamdesetak jedva za Vaskrs skrpilo dovoljno para za ručak bez mesa. Kao da smo se kamenjem na Boga bacali. U stvari, mi smo žrtve neodgovornih, lažljivih, lopovskih političara i direktora koji su nas decenijama vukli u sunovrat i, evo, doveli do prosjačkog štapa...
Ovako svoju priču o teškom i mučnom životu prepunom neizvesnosti započinje Kraljevčanin Milutin Bukonjić, koji je punih trideset šest godina radio u ‘’Magnohromu’’, nekadašnjem balkanskom gigantu vatrostalne proizvodnje, danas privrednoj ruini čiji radnici bukvalno gladuju i bore se za goli život.
Pred kraj prošle godine raskinut je privatizacioni ugovor s britanskom kompanijom ‘’Global stil holdins’’. Preduzeću su ostali milionski dugovi, radnicima punih godinu i po dana nisu isplaćivane zarade.
- Moja porodica ima ukupno oko 100 godina radnog staža u ‘’Magnohromu’’. Tu je radio moj otac, zatim ja, supruga Zdravka i sin Dragan. Za tih sto godina mi, praktično, nismo zaradili ni za koru hleba. Često se pitam ko je pojeo naš trud, naš vek rada i znoja. Nema drugih do neodgovorni, nesposobni, kriminalizovani političari i rukovodioci. Godinu dana smo upozoravali Vladu Srbije da naš bivši vlasnik ne ispunjava prihvaćene obaveze, da rasprodaje imovinu preduzeća, da pravi milionske dugove. Niko ništa nije preduzeo. Zašto, pitam se. Zato što to nekome odgovara. U interesu mu je da ‘’Magnohrom’’ potpuno potone, pa da ga onda kupe budzašto - kaže Bukonjić.
Bukonjić je jedan od onih radnika ‘’Magnohroma’’ koji se ne ustručavaju da govore o svom nezavidnom socijalnom položaju. Kaže da se većina njegovih kolega stidi svog siromaštva i da u tišini muči svoju muku.
- Zašto da ćutim, skinuo bih zvezde s neba, od muke, da mogu. Radio sam časno i pošteno. Ukrali su mi život i bacali ga u prašinu, pod noge. Imam dve unučice. Umesto da im deda kupuje slatkiše, igračke, odelca... ja ih učim kako da što lakše podnesu nemaštinu. Vrisnuo bih da me nebo čuje, ali kakva vajda od toga. Sve smo preduzimali da ostvarimo svoja prava, ali naši političari ne znaju ni za šta drugo nego za laž, prevaru i otimačinu. Svi odreda su nas slagali. I ovo što su nam sada ponudili nije ništa drugo nego gašenje preduzeća. Svi će se prijaviti za otpremninu, jer ljudi više ne mogu da podnesu besparicu. Neke naše kolege izvršile su samoubistvo. Siguran sam da je taj tragični čin posledica ponižavajuće bede. Siromaštvo nije samo glad, pocepane cipele, dugovi... već i nesnosan bol u duši - ne krije svoj jad Bukonjić.
Dok govori o svojoj muci, Milutinu iskri suza u oku. Za koji dan jedna njegova unuka proslaviće drugi rođendan. Osim teške suze, neće imati šta da joj odnese. Posle 36 godina krvničkog rada i nade da će starost dočekati mirno i bezbrižno.[ antrfile ]
DUŽNIČKO ROPSTVO
Svakodnevno, jada se Bukonjić, stižu računi, tužbe, izvršna rešenja. Radnici ‘’Magnohroma’’ odavno su pali u dužničko ropstvo.
- Mojoj porodici država duguje milione dinara i ništa ne preduzima da nam taj dug vrati. S druge strane, vučem se po sudovima jer me tuže javna preduzeća i banke. Ako ne platiš struju, oni je iseku. Nisam neodgovoran, nisam nikome ništa ukrao. Neka meni vrate dug, pa ću i ja njima. Rekao sam pre koji dan izvršnom sudiji da nemam čime da vratim bankarski kredit. Život mi je pod hipotekom. Ako im to nešto znači, neka me uhapse, neka mi ispale kuršum u čelo, neka rade šta znaju. Dok mi država ne da ono što je moje, nemam načina da izmirim svoje dugove - ogorčen je Bukonjić.
