Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čast primadone italijanske mode
U Galeriji kostima palate Piti posetioci mogu da vide izložbu posvećenu Simoneti Koloni di Cezaro, prvoj ambasadorki italijanske mode u svetu
Firenca – Kada se govori o italijanskoj modi, gotovo automatski taj pojam dovodi se u vezu sa imenima poznatih modnih kreatora kao što su: Valentino, Armani, Versaće, Dolče i Gabana,Fere... Nesporno, osmišljavanje mode namenjene „lepšem polu” u rukama je muškaraca. Takvu prevlast muškog roda na modnom polju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danas, sa manje ili više uspeha, „narušavaju” žene-dizajneri: Prada, Kricija, Bjađoti... Neposredno posle završetka Drugog svetskog rata mlada stilistkinja, Simoneta Kolona di Cezaro bila je jedna od prvih žena koja je hrabro „istrčala” na modnu scenu, i, ubrzo, sa karakterističnim glamurom, ne samo „pomrsila račune” nekim kolegama, već i doprinela uspehu italijanske mode na međunarodnom nivou. Harizmatična i ekscentrična, elegantna i svojeglava, ova uspešna poslovna žena bila je prva ambasadorka italijanske mode u svetu.
Stoga odluka organizatora tradicionalne modne manifestacije „Piti imađine” da, u Galeriji kostima palate Piti, bivšoj rezidenciji firentinskih vladara (u 16. veku porodice Mediči, kasnije pripadnika Habsburške dinastije), a danas muzeju, prirede izložbu posvećenu Simoneti, primadoni italijanske mode, svakako predstavlja prijatno iznenađenje.
Simoneta Kolona, jedna od najkreativnijih žena u periodu italijanskog posleratnog modnog preporoda, rođena je u Rimu 1922. godine u aristokratskoj porodici. Otac, vojvoda, i majka (ruskog porekla) vaspitavali su je u kosmopolitskom duhu. Igru sa lutkama podredila je učenju stranih jezika: engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog. Prvi tamni oblak nadvio se nad bezbrižno Simonetino detinjstvo kada je njen otac, ministar u vreme Musolinijeve fašističke vlade, podneo ostavku u znak protesta protiv zločinačkog režima.Od tada, porodica je živela pod specijalnom prismotrom. Odgajana u antifašističkom duhu, tokom rata, zbog otvorenog protivljenja režimskim nametima, Simoneta je potkazana i „strpana” u zatvor. Posle izdržane kazne u ženskom zatvoru u Rimu, ponovo je, zbog podržavanja Pokreta otpora, završila iza rešetaka. Pred kraj rata upoznaje svog budućeg muža, Galeaca Viskontija di Modrone, potomka plemićke familije Viskonti (milanskih vladara u srednjem veku i početkom renesansnog perioda).
Posle oslobođenja Rima, Simoneta odlučuje da postane modna kreatorka. U gradu u kome je sve nedostajalo:štof, konac, mašine za šivenje, Simoneta se snalazi na „neorealistički” način. Koristi krpe, jastučnice, kecelje, uniforme šefova posluge, zavese, trake, kanap"U proleće 1946, na prvom spratu porodične palate, otvara modnu kuću. Sa prvom kolekcijom, koja se sastojala od 14 iznenađujuće kreativnih modela, sa samo 24 godine, postaje „zvezda” koja je pomogla italijanskoj modi da pronađe svoj identitet i da se oslobodi od, do tada, dominantnog francuskog uticaja.
Uspeh je brzo stigao. Prvo London 1948, a ubrzo zatim i Njujork, bivaju privučeni Simonetinom modnom novinom: zabavnim, dopadljivim i neusiljenim modelima –košuljama sa širokim okovratnicima, suknjama koje se otvaraju u mekanim naborima, dugačkim pantalonama od crnog puplina. Sledeće,pomalo ekscentrične kolekcije otvorile su sezonu vrtoglavog uspona i mnogobrojnih međunarodnih priznanja, ne samo kod mondenskog sveta, već i na velikoj svetskoj modnoj „pijaci”.
Posle razvoda od Viskontija (1949), Simoneta se udaje za krojača-stilistu, Fabijanija 1952. godine. Početkom šezdesetih godina bračni par napušta Rim i nastanjuje se u Parizu. U novom ateljeu Simonetine kreacije anticipiraju internacionalni modni koncept, ali, nažalost, preuranjeno. Fabijani se vraća u Rim,a Simoneta se odlučuje za novu modnu formulu – butik visoke mode – svi izloženi modeli, spremni za prodaju, po želji kupca, mogli su biti urađeni u ograničenim serijama. U „registru” probrane klijentele nailazimo na imena Lorin Bekol, Za Ze Gabor, Marlen Ditrih i Žakline Kenedi. Inovativne linije njene smele modeduboko su uticale na ukus, kako uskog aristokratskog kruga i poznatih ličnosti, tako i na formiranje potrošačkog stila na svetskom tržištu mode.
Za Simonetu Kolona, haljine su kao psihoanaliza. Menjaju raspoloženje. „Divim se Koko Šanel koja je oslobodila žene, ali, na kraju, njen stil je mnogo klasičan, staviše malčice dosadan, uvek jedan te isti kostim”, govorila je ova modna buntovnica, kompleksna i višestrana ličnost, koja je bila sposobna da savršeno stopi kreativnost i biznis. Zato i ne čudi što je novinarka lista „Vog Amerika” proglasila „najboljom poslovnom ženom italijanske mode”. Isto tako, Simoneta je bila sposobna i da napusti sve i ode u Indiju 1971, gde je godinama živela u zajednici obolelih od lepre (gube), svesrdno se brinući o bolesnicima. Po povratku u Evropu 1985, živi između Pariza i Rima i putuje, naročito u Rusiju. Ova, otmena, vremešna gospođa (85), kada se ne igra sa svojim unukom, piše. Pored kulinarsko-književnog izleta „Snob u kuhinji”, nedavno je objavila i autobiografiju (izd. Marsilio, 2008).
Simonetini modeli su, u okviru stalne kolekcije, izloženi u Viktorija i Albert muzeju u Londonu, modnim muzejima u Parizu, Minhenu, Berlinu, Kelnu, njujorškom Metu,a odnedavno i u Galeriji kostima u palati Piti.
Na izložbi, u firentinskoj Galeriji kostima, pored permanentne postavke, posetiocima se pruža prilika da pogledaju više od pedeset Simonetinih modela, pristiglih iz inostranih muzeja i privatne arhive, koji istovremeno svedoče o njenoj krojačkoj veštini i omogućavaju da se rekonstruiše jedan od najuspešnijih perioda italijanske visoke mode. Predstavljena je i kolekcija šešira „Primadona”, koje je Stefan Džons posvetio Simoneti 2004. godine, očaran njenom fotografijom koju je snimio Norman Parkinson u hotelu Plaza u Njujorku, a koja je objavljena u američkom „Vogu”, davne 1952 godine.
Snežana Simić
[objavljeno: 04/04/2008]
