Izvor: B92, 08.Jun.2020, 11:38

"U Srbiji imam malo više slobode"; Sjekloća: Imamo kapacitet da se ostvarimo kao tolerantno društvo

Džafar Fatahijan (30) pre četiri godine odlučio je da ode iz Irana u kojem je rođen i u kojem je završio studije programiranja. Kaže da je iz svoje domovine otišao kako bi mogao da živi slobodno. U Srbiju je došao pre četiri godine, a nakon godinu dana provedenih u kampu dobio je azil. Sada u Srbiji radi kao prevodilac.

Život u Srbiji je, kaže, lep, iako je ponekad težak, jer, dodaje, ima onih koji imaju problem sa tim odakle je on došao. Srećom, poručuje, oni su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u manjini.

Najveći problem mu je trenutno to što ima privremenu ličnu kartu sa kojom, kako navodi, ne može da izvadi pasoš i putuje van granica Srbije. Zbog ovog dokumenta, dodaje, ima i problem u svakodnevnom životu. Objašnjava da čak ni policija ne prepoznaje i ne prihvata taj dokument.

"Na primer kada je trebalo da se prijavim na adresu gde živim, jer nisam više mogao da živim u kampu, policija nije htela da mi prizna ličnu kartu, nego tek nakon što sam kontaktirao nadležne koji su mi dali neki papir, onda su me prijavili… Bez dokumenta ne mogu ni kupim na primer telefon za sebe, zato što imam tu privremenu ličnu kartu. Nemam pasoš i ne mogu da izađem van Srbije. Ne mogu čak ni na more da idem ili da putujem negde turistički. Sad osećam kao da sam pobegao iz jednog zatvora i došao u drugi, samo što ovde imam malo više slobode", objasnio je Fatahijan za B92.net. Dodao je da kao prevodilac u Srbiji radi od početka prošle godine.

Navodi i da je, tek kada je dobio azil, mogao da počne da ide na zvanične časove srpskog jezika. Ova praksa, navodi, drugačija je u Evropi.

"U Evropi je recimo drugačije. Čim se prijaviš za azil, odmah imaš pravo na časove jezika. U Srbiji je drugačije, ja sam godinu dana bio u kampu, toliko je trebalo da mi se odobri azil", obajsnio je Fatahijan.

Fatahijan radi sa migrantima koji odluče da na putu ka zapadnim zemljama EU prođu kroz Srbiju, te navodi da čak 90 odsto njih ne želi da ostane ovde, jer im je u našoj državi "teško da započnu život".

"Zbog toga, ali i zbog plata koje su ovde niske, teško je i za posao… Ljudima pomažem onoliko koliko mogu, o tome šta sam video, šta sam radio, dajem im nadu da počnu život ovde, da će ipak biti ok i ako ostanu", rekao je Fatahijan.

Dodaje i da migranti imaju svoj plan, put i život i da ako neko i ostane u Srbiji, "to može da bude dobro za ovu državu".

"Jer svi koji žele da ostanu ovde, žele i da pomognu i ovom narodu i ovoj državi".

Drastično opao broj

Prema zvaničnim podacima, u maju ove godine broj migranata, tražilaca azila i izbeglica koji se nalaze smešteni u azilnim, tranzitno-prihvatnim centrima, kao i u institucijama dečje zaštite, znatno se smanjio.

"Sa ukidanjem vanrednog stanja, broj od više od 9100 ljudi, pao je na ispod 6000. Tendencija napuštanja centara se nastavlja", rekao je za B92.net direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje (CKRP) Vladimir Sjekloća, te naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Avganistana,Sirije, Pakistana, Bangladeša, ali i iz svih krajeva Azije i Afrike, odnosno zemalja iz kojih beže osobe koje odgovaraju definiciji izbeglica.

Na pitanje sa kojim se sve problemima suočavaju kada dođu u Srbiju, Sjekloća navodi da su, s obzirom na to da dolaze neregularno, ovi ljudi pod velikim pritiskom krijumčara da napuste Srbiju i da stignu u svoju destinaciju.

"Njihov put je skup i ljudi koji se odluče da tako putuju, upadaju u ogromne dugove. Oni sami, njihove porodice se zadužuju, uglavnom kod samih krijumčara. Pod velikim pritiskom su da zarade novac kako bi taj dug, koji eksponencijalno raste, nekako otplatili. Treba da budemo svesni i toga da su mnogima porodice ostale kod kuće i da kriminalne mreže vrše pritisak, prete i zlostavljaju kako same izbeglice, tako i njihove porodice", objašnjava Sjekloća, te dodaje:

"Koristim termin izbeglice,jer u ovom mešovitom kretanju koje podrazumeva različite migrante i izbeglice, mi ipak dolazimo u kontakt sa ljudima koji beže od vojnih sukoba, ratova i progona i samim tim odgovaraju definiciji izbeglice".

Kaže i da često zaboravljamo na sukobe koji u Avganistanu, sa retkim prekidima, traju decenijama, a da nam je "Sirija još veoma sveža u sećanjima i nekako zaboravimo i na sve one političke, verske i ostale neistomišljenike u svim zemljama iz kojih ljudi dolaze, kao i na decu koje ima mnogo, LGBTI pripadnike i na žene koje su drznule da budu žene i da razmišljaju svojom glavom".

Diskriminacija i progon

"Svi oni su ugroženi, predrasude i diskriminacija kojima su izloženi u zemlji porekla često vode do progona, a neretko i do ubistava. Stoga, najveći problem prave te užasne kriminalne mreže,razvijene u zemljama porekla, tranzita i destinacijama koje ljude vode kroz ovaj nehuman put koji podrazumeva velike rizike, preživljavanje na hladnoći, u nehumanim uslovima, zlostavljanje, a i smrt”, rekao je direktor CRPC.

Navodi i da mali broj onih kojih dođe zatraži azil u našoj zemlji, jer Srbiju vide samo kao jednu od zemalja na svom putu, a ne kao destinaciju. Međutim, kako je dodao, sa ukidanjem vanrednog stanja, očekuje da će se ljudi zainteresovani za zaštitu u Srbiji javljati svojim pravnim zastupnicima i da će nastaviti sa nesmetanim pristupom azilnoj proceduri.

Objašnjava i da svako ko odluči da ostane ovde, po izlasku iz kolektivnih centara, počinje svoj suživot sa građanima Srbije.

"Takav život sigurno ima svojih prednosti, veće slobode, no, on podrazumeva i sve radosti i muke koje građani ove zemlje prolaze. Samo, njima je teže. Nedovoljno poznavanje srpskog jezika, kvalifikacije, kao i predrasude, stereotipi i otpor određenih članova našeg društva prema bilo kakvoj različitosti, otežavaju im pristup legalnom tržištu rada i integraciji uopšte”, rekao je Sjekloća.

Država, prevashodno Komesarijat za izbeglice i migracije, kao i UNHCR i brojne NVO, kako je istakao, rade mnogo na tome da integracija bude uspešna i da se umanji jaz između "njih i nas".

Narodne patrole - slika Srbije koju niko ne želi da vidi

"Postoji veliki broj lažnih vesti koje se namerno i populistički plasiraju o ovoj populaciji sa ciljem da se predstave kao spoljni neprijatelj koji se polako infiltrira u naše društvo kako bi nas porobili, silovali, islamizirali i preuzeli radna mesta. Istina je daleko od toga. Oni su ljudi koje beže i njihova najveća nesreća je ta da su rođeni gde jesu, a Srbija ih pomaže prevashodno sredstvima EU i UN-a (UNHCR, IOM, UNICEF i brojne druge agencije)", naveo je Sjekloća.

Prema njegovim rečima, lažne vesti škode slici ovih ljudi i takvi glasovi su trenutno brojniji od glasova koji zagovaraju toleranciju. Podsetivši na "narodne parole", Sjekloća je istakao da one uskraćuju osobama pravo da budu na otvorenom, a da "upadanje desničarskih organizacija u prihvatne centre, nisu i ne smeju biti slika Srbije".

"Ja se dičim, svi se dičimo antifašističkom prošlošću, pa samim tim i smatram da jedina netolerancija i treba da bude ona koja je usmerena prema idejama koje ruše demokratske vrednosti koje imamo ili prema kojima težimo. Veliki broj građana Srbije, obrazovanog sveta je našao posao u ovoj oblasti, kako u državnim institucijama, tako i nevladinim organizacijama, veliki broj je ostao u Srbiji, između ostalih i u CRPC-u. To su ljudi koji imaju ozbiljne diplome i koji su postali ozbiljni stručnjaci koji i danas rade ovde, a nemali broj je u svetu, rade za ozbiljne agencije kao poštovani stručnjaci izbegličke i migrantske zaštite koji svoje znanje stečeno u Srbiji nesebično dele sa kolegama iz celog sveta", objasnio je.

Na pitanje koliko je društvo u Srbiji zaista otvoreno, Sjekloća navodi da veruje da "mi imamo kapacitet da se ostvarimo kao tolerantno društvo".

"Često zaboravimo muke koji su naši sunarodnici prošli kao izbeglice ili interno raseljena lica. Treba da imamo kapaciteta da razumemo patnju i da nastavimo da pomažemo, jer kao što znamo, svet je turbulentno mesto, karte se brzo okreću, treba da budemo ponosni na to kako smo pomogli ove ljude i da se nadamo da mi ne budemo, opet, u njihovoj koži. I ako nas ikada zadesi neka ovakva nesreća da se prema nama neki drugi odnose dostojanstveno i sa poštovanjem, jer smo mi svi ipak pripadnici jedne rase - ljudske rase", zaključio je Sjekloća.

B. Gigović Grubić

Nastavak na B92...