Izvor: Blic, 08.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trenutak na sceni kao ceo život
Trenutak na sceni kao ceo život
'Bez obzira da i li se priča koju pratimo u predstavi desila u petnaestom, šesnaestom ili ovom veku, ona je vanvremena. Neke stvari, a pre svega one koje se tiču odnosa politike i ljubavi, nepromenljive su.
Ja sam na taj način i shvatila i iz tog ugla branila lik Kraljice Margo. Sva ta politička previranja u kojima je učestvovala, sva zbivanja kojima će prisustvovati, to je samo jedan krug u koje je ona bila uhvaćena kao žrtva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istorije'. Na taj način Kraljicu Margo opisuje Duška Dragićević, primabalerina Narodnog pozorišta, koja je tumačila naslovnu ulogu u ovoj baletskoj predstavi premijerno izvedenoj početkom godine na Velikoj sceni ovog pozorišta. Koliko je činjenica da je ona bila mlađa od vas uticala na vašu igru?
- Karijera baletskog umetnika traje do ovih mojih godina i one u baletu nisu problem. Aurora je na primer imala šesnaest godina, ali nju uvek igraju starije balerine. Ja kroz svoje iskustvo dočaravam to što se njoj desilo jer je, naime, primarna njena sudbina. Ljubav, politika, vlast i maloletna Margo?
- Pred tom velikom suštinom življenja kao što je ljubav, Margo je stvarno velika gubitnica. Sve oko nje je bilo upereno protiv nje. Kao pročišćenje njene duše eventualno, bilo je to što je ostala da živi sa tom glavnom svog ljubavnika, i ona shvata da je on bio jedina čista emocija njenog života. I ona, naravno, kasno jer drugačije nije ni moguće, shvata šta se dešava oko nje kao što je Vartolomejska noć, taj najkrvaviji događaj u istorji Francuske.
Koliko vam je pomogla netipična Bregovićeva muzika?
- U ovom slučaju se pokazalo, jer često se najavljuje spektakl, pa od toga ne ostane mnogo, da je reč o jednoj lepoj, emotivnoj predstavi sa manama i vrlinama. Pored režije i koreografije Krunoslava Simića, tome je mnogo doprinela i muzika Gorana Bregovića. Svi smo mi naše gore list i ta njegova mešavina etno zvuka i narodnog melosa, taj njegov, za muzičare možda mali haos, veoma je prijatan za dušu. Ono što je trebalo protkati kroz tu priču o Margo, tu veliku emociju, mnogo je bilo lakše učiniti uz Bregovićevu muziku. Imala sam utisak, naročito u pojedinim duetima, da je uz pomoć tih anđeoskih glasova, ta četiri ženska vokala, pustio svoju širinu do neba. Predstavu prati netipična kampanja?
- To je uradio Dajners i to je njihov izbor. Mi, baletski igrači, nismo nikada bili u prilici da osetimo tu posebnu vrstu pažnje. Volela bih da se u budućim projektima dogodi slična situacija, da baletski igrač bude obasut pažnjom sličnom onoj kojom su obasuti glumci. Karijera baletskog igrača traje kratko i našem esnafu zaista treba ta energija spolja. Pominjete esnaf, kako se vi lično, kao baletska zvezda, osećate u Srbiji?
- Mi rano ulazimo u pozorište, sa osamnaest godina, skoro kao deca, i praktično neosvešćeni. Onda trajemo do nekih četrdeset godina. Za to vreme reč je o krvavom radu, svakodnevnim probama, vežbama i umetnik i ne stigne da se kritički zapita ni o čemu. Taj posao uvek traži odricanja i veliko, da tako kažem, umetničko ludilo. Nikada u baletu nije bilo mnogo novca. Danas kada čovek podvlači neku crtu, teško je reći da li sam zadovoljna. Čime da budem zadovoljna? Nikada se niko nije bavio nama na takav način, nikada naime nije bilo novca, umetnici su dobijali male penzije, umirali kao podstanari... I pored toga ne sme se otići sa gorčinom jer mi ovo radimo zbog sebe, zato što verujemo u umetnost i taj trenutak na sceni koji, na kraju krajeva, traje večno. Željko Jovanović
