Izvor: B92, 19.Maj.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trattoria all'angolo
Ako se spuštate od Obilićevog venca ka Zelenom vencu, naići ćete na ovaj veoma lep restoran koji se nalazi tačno na uglu ulica Carice Milice i Maršala Birjuzova. Odnedavno Trattoria all’angolo je svom imenu dodala i jedan mali - veliki dodatak u vidu imena slavnog i svetski priznatog kuvara i predavača Michela Magade.
Adresa: Carice Milice 12a
Telefon: 011 3287 810
Radno vreme: 12.00 - 23.00 svakog dana sem nedelje
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prvi dodir sa Srbijom ovaj Francuz italijanskog porekla imao je u oktobru 2006. godine kada je kao predavač najbolje italijanske škole kulinarstva ALME iz Parme održao kurs za 25 srpskih kuvara zaposlenih u italijanskim restoranima širom Srbije.
Veoma impozantna prošlost i veliko iskustvo Michela Magade kada govorimo o kulinarstvu, zaintrigirala nas je i navela da dođemo baš ovde. Želeli smo da proverimo da li je kuvar i predavač koji je bio, i još uvek je, član nekih od najvećih kulinarskih udruženja na svetu poput Jeunes Restaurateurs d’Europe i Eurotoques, nešto od svog ogromnog znanja preneo i na ovaj restoran. Ono što smo uspeli da saznamo o gospodinu Magadi je to da je on jedan od retkih ljudi na svetu koji je svoje kulinarsko iskustvo sticao uz priznato najboljeg kuvara na svetu, barem kada je u pitanju italijanska kuhinja, Gualtierija Marchesija. Za one koji nisu čuli za ovog kulinarskog maga, možda je dovoljno reći da je to čovek koji je prvi u svetu koristio 24-karatno zlato kao jedan od sastojaka u pripremi nekih jela.
Ono što bismo mogli da primetimo na početku je da prefiks Trattoria, koji ovaj restoran još uvek nosi, možda više i nema ono značenje kojim se podvlači italijanski karakter restorana. Od pre nekoliko meseci, od kada je ovaj restoran prešao u ruke Michela Magade, koncepcija se donekle izmenila, barem kada su u pitanju hrana i meni. Sada bi pre moglo da se kaže da je to restoran moderne kuhinje, a meni koji je sastavljen na trima jezicima - srpskom engleskom i italijanskom, mešavina je raznih stilova svetskih kuhinja koji propagiraju laganu, zdravu i kvalitetnu hranu.
Unutrašnjost restorana je za sada nepromenjena i restoran izgleda moderno, dominiraju oštre linije i prijatne, blage boje. Dovoljna visina prostorije i interesantna arhitektonska rešenja dovela su do toga da se ovaj restoran prostire na tri nivoa. Očigledno je da je mesto nameski sređivano kao prostor u kome će se nalaziti restoran, što se može videti i po detaljima poput onog rešenja za ventilaciju. Takođe, primećujemo velike staklene površine koje daju sasvim dovoljno dnevnog svetla i pogled na ulicu i prolaznike.
Nas dvoje smo zauzeli poziciju na srednjem nivou i krenuli u pretragu menija. Pred nas su izneli vruće hlepčiće koje sami prave u peći na drva, a Andaluzijski gaspaćo i minestrone su prvo što smo naručili. Usput primećujemo da se na meniju ne nalazi ništa što prelazi cifru od 990 dinara, što nas hrabri.
Veoma brzo pred nas su izneta dva veoma lepo aranžirana tanjira. Gaspaćo, serviran sa trouglastim komadićima krastavca na štapiću i krutončićima, kremast je i dozvoljava vam da osetite blagi ukus paradajza, paprike i crnog luka. Serviran je uz tri mala parčeta hleba sa strane koji su premazani pastom od crnih maslina i predstavlja dobar početak. Minestrone je, takođe, bio odličan, sa zadovoljavajućom količinom povrća u sebi. Ono što treba podvući je odličan izgled gaspaća koji se potpuno složio sa ukusom. Cene za ova dva jela su po 180 dinara.
Sledeće što smo poželeli da probamo su bile salate. Naručili smo povrće terrina sa mocarelom parma i jednu grčku salatu. I ovo je, takođe, veoma brzo izneto pred nas. Obe salate su izgledale primamljivo i servirane su veoma lepo i jednostavno, bez suvišnih detalja. Grčka salata je sadržala sve standardne sastojke, a jedino je nestandardan bio njen fantastičan izgled. Što se povrća terrina sa mocarelom parma tiče, ona u sebi sadrži blago grilovane delove plavog patlidžana, tikvice, paradajz, masline i veoma pristojan komad ukusne mocarele. Prelivena je maslinovim uljem i servirana je veoma lepo i jednostavno. Ukus obeju salata bio je veoma osvežavajući, a koštaju po 370 dinara svaka.
Potom smo odlučili da naručimo penne aum aum i hobotnicu Lučijana sa palentom. Za nepunih 10 minuta dobili smo i ova dva tanjira. Penne aum aum u sebi sadrže plavi patlidžan, bosiljak i blagi sos od paradajza, a na sebi nose i komadiće mocarele. Primećujemo da nema oštrih i teških ukusa i da se ovde očigledno u izradi hrane i ne koriste. Ako penne ostavite duže od minut pred vama, mocarela će početi lagano da se topi i bićete u prilici da uživate u potpunosti. Hobotnica Lučijana spremana je prema starom napuljskom receptu koji je relativno jednostavan, ali zahteva dosta vremena. Naime, hobotnica se sprema više od 4 sata na blago povišenoj temperaturi kako bi zadržala svoj ukus i hranljive sastojke. Primećujemo da ih je zadržala u potpunosti, a dodatak paradajza i belog vina pojačava i naglašava ukus morske hrane. Palenta koja se servira pored hobotnice vremenom će upiti deo sosa i dobiće poseban, veoma dobar ukus. Lepo spremljeno, lagano, primećujemo da odlične ukuse i dalje prati estetika. Cene... za penne 520, a za hobotnicu 980 dinara.
Za kraj, kao i uvek, ostavili smo desert. Kasata u sosu od pistaća i cigareta od čokolade koja se nije nalazila na meniju, ali su nam je preporučili. Prvo smo dejstvovali po kasati koja je imala, pored fantastičnog izgleda, odličan sladoledast ukus koji se složio sa ukusom pistaća. Čokoladna cigareta je posebna priča. Serviraju je na tanjiru, tako da izgleda kao pravi tompus naslonjen na pepeljaru koji se pri tom i puši na kraju koji je uz pepeljaru. Veoma ubedljivo izgleda, a ono što treba da uradite je samo da odsečete deo koji se pušio i konzumirate ovu fantastičnu poslasticu. Kasata u sosu od pistaća košta 310 dinara, dok je čokoladna cigareta bila poklon kuće.
Ono što ćemo da primetimo pred kraj je to da ovde nema teške hrane. Sve je nekako jednostavno, ukusno i lagano, što će se sigurno svideti ljubiteljima ovakve hrane. Porcije su dovoljne, nisu ni prevelike ni premale. Teško ćete se prejesti, ali svakako nećete izaći gladni, što je, čini nam se, trend koji bi trebalo slediti. U ovom restoranu ćete moći da pojedete i picu iz peći na drva, razne morske specijalitete, ribu, nekoliko vrsta paste, kao i neka jela od piletine, junetine i jagnjetine.
Meni je dovoljno širok, tako da smo sigurni da ćete pronaći nešto i za sebe. Ovde smo još uočili, ali nismo bili u prilici da probamo a želeli smo - file lososa na azijski način, mediteransku riblju supu, špagete u sosu od bosiljka sa pinjolima i zelenim pasuljem, kao i taljatele sa vrganjima.
Svakako treba pomenuti i odličnu ponudu alkoholnih i bezalkoholnih pića. Ljubitelji koktela biće u prilici da biraju između sedam ponuđenih, a oni koji više vole vino izabraće između domaćih, italijanskih, hrvatskih, francuskih, španskih, čileanskih i novozelandskih vina.
U razgovoru sa ljubaznim osobljem i gospodinom Magadom saznali smo da će uskoro meni biti dopunjen novim detaljima poput italijanskog sušija, te da će biti dodate i druge stvari koje se u Srbiji do sada nisu pojavljivale u restoranskim menijima.
U Trattoria all’angolo primaju sve kartice sem Dinersa, a veliki parking "Obilićev venac" nalazi se na samo 30 metara od samog restorana.
