Izvor: B92, 18.Jun.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trabant kao turistička atrakcija
Sve što podseća na komunističku istočnonemačku prošlost, u Berlinu je danas turistička atrakcija. Sve što je bilo iza Berlinskog zida, odnosno gvozdene zavese, čini se zanimljivim.
Otud i veliko interesovanje za takozvani Trabi-safari koji nudi upoznavanje i obilazak berlinskih znamenitosti pravim pravcatim "trabantom". Turistima je na raspolaganju više od 60 modela ovog automobila, od klasičnih do "kabria", raznoraznih boja i "dezena", od zebrastih do leopardskih. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Postoje zapravo dva programa safarija - "Berlin Classic", koji uključuje obilazak istorijskih spomenika, i "Wild East" (divlji istok) - koji ide tragom Marksa i Lenjina.
Naravno, pre nego što krenu u avanturu, svi moraju da prođu lekcije vožnje "trabanta" i manevrisanja njime. Celo višečasovno zadovoljstvo košta od 30 do 50 evra po osobi.
Dok je turista za volanom, preko radija u vozilu dobija sva neophodna uputstva i informacije o onome što treba da vidi. Ako ga nešto dodatno zanima, može da pronađe na sajtu www.trabi-safari.de.
Oni koji su bili na trabi-safariju kažu da je vožnja automobila koji je nezaobilazni deo istorije i svojevrsni simbol nekadašnje Istočne Nemačke, poseban doživljaj.
Auto izrađen od plastificiranog pamučnog otpada zvanog duroplast, koji je nekada bio tema mnoštva viceva, poput onog: "Zašto vozači trabanta idu u raj? Zato što su na zemlji imali pakao", turisti su danas vratili u život.
Vicevi su uglavnom pali u zaborav, a "trabant" je stekao novu, drugačiju popularnost, i to ne samo kod turista već i kod kolekcionara starih automobila.
To vozilo specificnog i neuglednog izgleda, plastične karoserije i dvotaktnog motora koji nepodnošljivo zagađuje okolinu, istina, nikada nikoga nije ostavljalo ravnodušnim.
U Istočnoj Nemačkoj "trabant" je bio i obožavan, ali istovremeno i omražen zbog svojih loših voznih karakteristika. Za svoga veka imao je i uspona i padova.
"Rođen" 1957. godine, taj treštavi auto bio je ipak popularan među strogo kontrolisanim stanovništvom Istočne Nemačke, pa su mu i tepali Trabi. Iako se u nezgodama "slagao" poput kartona, gotovo da je bilo bezopasno voziti se u njemu.
Bio je jeftin, ali nepouzdan i iritirajuće spor. Njegov dvotaktni motor mogao je da postigne maksimalnu brzinu od 90 kilometara na sat.
Poslednji originalni "trabant" izašao je sa proizvodne trake 1991, dve godine posle pada Berlinskog zida, i potom munjevitom brzinom nestao sa ulica. Do pre nekoliko godina samo su se retki entuzijasti usuđivali da se u javnosti pojave u "trabantu".
Iako ga je svojevremeno američki magazin Tajm svrstao među 50 najgorih automobila svih vremena, trabant je "vaskrsao" kao savremeni mit i kulturološki fenomen.
I danas se više od 50.000 "trabanta" kreće nemačkim putevima.
Voziti "trabant" bar jednom u životu postalo je "in" ne samo među automobilskim fanaticima već i mnogobrojnim posetiocima Berlina.
