Izvor: Politika, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiha noć
Ako neko još nije doživio romantiku, onda treba da dođe upravo ovih dana u Salcburg, Insbruk ili Wien (pardon, Beč!) pa da prošeta glavnim trgovima. Tu su postavljeni raznorazni okićeni štandovi u vidu malih drvenih kućica otvorenih prema šetačima. U njima se smeše prodavci i nude svakojake drangulije: čestitke, ukrase, jeftiniji i skuplji nakit za jelku, tople slane perece i uštipke, vruće kestenje, topli bezalkoholni punč i nezaobilazno toplo vino (Gl? začinjeno mirođijama. Između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tih štandova formira se ulica šetača koji šetaju, razgledaju, kupuju poklončiće ili se skupljaju u grupama za visokim stolovima i stojeći ispijaju spomenuti Gl?(u prevodu svetleće vino). U pozadini obično se iz zvučnika čuje lagana i tiha muzika ili dečji hor.
Iako se poneki već i ljuljaju omamljeni toplim vinom, nema vike, galame ili ne daj bože svađe. Ovo je praznik za dušu i to poštuje svako pa i mi, iako ovaj Božić, kao, "nije naš već njihov". No, ipak pokazujemo uvek iznova kako svi mi isto osećamo kad je u pitanju ovaj praznik pa bio on po Juliju ili po Grguru.
Narod je već sa novembarskom platom dobio još jednu, onu božićnu, četrnaestu pa nemilice troši. Kupuje se samo tako. Trgovački centri puni su i robe i kupaca. Restorani također. Svaka i najmanja firma vodi svoje zaposlene na večere (tzv. Weinachtsfeier). Obično se jede po narudžbi a najčešće pečena prasetina sa krompirima celim ili napola rezanim pa sve zapečeno u rerni. Nema hleba već knedle spremljene od starog hleba, a za predjelo razna hrskava peciva posuta sa svakojakim zrnevljem, sirevi i šunke. Pije se vino, obično crno, ali većina već po tradiciji, ipak naručuje pivo.
Sa isčekivanjem Božića (na nemačkom Weihnachten) počelo je još dolaskom Nikolausa koji stiže fijakerom u pratnji ružnih maskiranih spodoba, tzv. krampusa. Nikolaus je preteča i deda Mraza i dede Božićnjaka i Santa Klausa, ali njega deca nekako najviše vole. Ovi događaji u svakom i najmanjem mestu pokazuju deci i odraslima kako se bajke stvarno događaju i celog života nas prate. To se poklapa sa prvom od četiri predbožićne nedelje (adventi) kada se pali prva sveća, a ima ih četiri. I tako svake sledeće nedelje još po jedna i konačno na samo Badnje veče uoči Božića zapali se i poslednja, četvrta sveća.
Postavlja se svečana večera - porodica je na okupu, jelka je okićena, pokloni se dele. I sve to uz nezaboravnu pesmu «Tiha noć...» (Stille Nacht, heillige Nacht...) na šta su Austrijanci posebno ponosni jer ju je komponovao njihov Joseph Mohr iz okolice Salcburga. Te noći, moja supruga i ja volimo da prošetamo gradom – sve je svečano, tiho, da tiše ne može biti. Sećam se pre nekoliko godina i sneg je tad počeo da pada. Ugođaj je bio potpun.
Dani do Nove godine prolaze u odmaranju, posetama i inventuri. Izlozi ispunjeni rasprodajama. Euforija prolazi, doček Nove godine ovde ne znači ništa nego samo jedno spontano takmičenje u ispaljivanju svetlećih raketa. Mladi ljudi izlaze na trgove obično sa vlastitim flašama «sekta», što je u stvari jeftinija vrsta šampanjca, nazdravljaju Novoj i gledaju raketni bal na nebu. Ni traga organiziranim novogodišnjim dočecima po hotelima ili restoranima. Ni traga besmislenom opijanju u skupim toaletama i uz jeftinu muziku.
ToM, Austrija
[objavljeno: 21.12.2007.]
.jpg)
