Izvor: B92, 04.Mar.2009, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
The Usual Suspects/Private Investigations
Kraj decembra. Berlin, Aleksanderplac. Božićna gužva i gomila turista. Berlin živi od turista, ali masa koja koncentrisano ide ka Berliner kongres centru ne podseća na obične turiste i izgleda čudno, čak i za berlinske pojmove. U Berlinu je 27. decembra održan Chaos Communication Congress. Jedno od najvećih i najbitnijih godišnjih okupljanja hakera, gikova, tehnoloških entuzijasta, kompjuteraša i nekolicine radoznalaca... Svih onih koji kompjuter ne smatraju tamo nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uređajem, već ga doživljavaju gotovo sastavnim delom svog tela.
Piše: Dubravka Sekulić
Izvor: Kvart magazin
Malo činjenica na početku: Chaos Computer Club - jedna od najvećih hakerskih organizacija na svetu koja trenutno broji oko 4.000 članova, najviše u Nemačkoj i zemljama nemačkog govornog područja. Osnovana je 1981. u Berlinuodu, a od 1984. godine organizuje Chaos Communication Congres (CCC).
Sebe opisuju kao galaktičku zajednicu, nezavisnu od uzrasta i rodnih, polnih i društvenih orijentacija, koja ulaže sve napore za probijanje granica slobode informacija. U prevodu, poštujući pravila hakerske etike, klub se zalaže za slobodan pristup kompjuterima i tehnološkoj infrastrukturi, kao i za slobodu informacija, ljudsko pravo na komunikaciju i veću transparentnost vlada i država. CCC postaje poznat 80-ih i 90-ih po informativnim hakerskim akcijama kojima su aktivisti hakeri demonstrirali sigurnosne rizike u različitim tehnološkim sistemima.
Prvi takav napad izvršen je 80-ih godina s ciljem da se pokaže nesigurnost kompjuterskog sistema Bildschirmtext, osnovnog sistema komunikacije nemačkih banaka u tom trenutku. Hakeri su prebacili na svoj račun 134.000 nemačkih maraka s računa jedne banke u Hamburgu, da bi sutradan novac bio vraćen pred novinarima (!?). Poznati po aktivizmu protiv prikupljanja biometrijskih podataka građana, 2008. objavljuju otisak prsta nemačkog ministra unutrašnjih poslova kao znak protesta. Najinteresantniji od svih projekta Chaos Computer Cluba jeste projekt Blinkenlights, interaktivna instalacija koja fasadu zgrade pretvara u interaktivni monohromni ekran koji prolaznici mogu da kontrolišu moblinim telefonima.
Prva Blinkenlights instalacija izvedena je 2001. na fasadi Haus der Lehrners na Aleksanderplacu u Berlinu u sklopu proslave 20-godišnjice kluba, a treća i najveća do sada, pod nazivom Stereoscope, izvedena je oktobra 2008. u Torontu, u Kanadi.
No Space on a Device
Chaos Communication Congres doživeo je 2008. svoje 25. izdanje. Prelaskom iz Hamburga u Berlin krajem 90-ih (1998) kongres postaje internacionalan i većina programa počinje da se održava na engleskom jeziku. Termin održavanja konferencije (od 27. do 30. decembra) već više od 12 godina nije menjan, s jednom razlikom - od 2005. traje četiri, a ne tri dana. To znači da u vreme kad većina Evropljana kreće na božićne praznike, hakeri kreću u Berlin. CCC ima poseban odnos sa Berlin Congres Centrom (BCC), prostorom u kom se od 2003. održava kongres. Kada se kongres preselio u BCC, bio je to jedan od prvih događaja u sveže renoviranom prostoru, izgrađenom u vreme Istočne Nemačke, a koji je posle ujedinjenja bio gotovo zaboravljen na neko vreme. U vreme CCC u kongresnom centru ne važe uobičajena pravila ponašanja. Zaposleni napuštaju prostor koji postaje poligon za učenje, druženje i igru velikog broja ljudi. Stvarno velikog.
Ove godine je već prvog dana konferencije u 7.14 časova na sajtu objavljeno da su karte rasprodate i da će 25C3 imati rekordan broj posetilaca, ukupno 4.230, što se prilično i osećalo, posebno u redovima za hranu i piće. CCC je po mnogo čemu specifičan u odnosu na druge konferencije na kojima sam bila. Najtrivijalnija specifičnost tiče se redova: to je, naime, jedina konferencija na kojoj ne postoji red ispred ženskog toaleta. Da biste ušli, treba samo da zaobiđete gomilu muškaraca koji stoje ispred muškog toaleta, što govori o tome da među hakerima i dalje ima mnogo manje žena nego u drugim disciplinama. Ipak, iz godine u godinu njihov broj se povećava. Organizacione poslove ovako velike konferencije rade volonteri vezani za berlinsku i nemačku hakersku scenu i Chaos Computer Club. Njihov nezvanični nadimak je Chaos Angels (Anđeli haosa). Volonteri su još samo jedan deo aktivističke priče koja okružuje ceo kongres, tako da, recimo, postoje razlike u ceni karata (košta od 80 do 250 evra) iako ne postoji nikakva razlika u tretmanu ako ste se odlučili da za kartu odvojite više novca. Naime, kupovinom skuplje karte pomažete dalji razvoj CCC i same zajednice.
Hakeri vole da se druže i da provode vreme zajedno, pa iako je tokom kongresa BCC otvoren 24 sata, bilo je neophodno uvesti pravilo po kome je zabranjeno spavanje u BCC . U prostoru ste mogli naići na obaveštenja sledeće sadržine:
The Hackcenter is no place to camp during the congress.
Sleep at the gym. You can even take a shower there.
(Hakcentar nije mesto za kampovanje u toku kongresa. Molimo vas, spavajte u fiskulturnoj sali. Tamo se čak možete i istuširati.)
Legenda kaže da na prvom kongresu u BCC ljudi jednostavno nisu napuštali hakcentar po četiri dana i da je problem rešen sledeće godine iznajmljivanjem obližnje fiskulturne sale u kojoj po veoma niskim cenama može da se spava u vrećama.
Svaki od prostora BCC tokom CCC dobije alternativnu namenu i ime. Pored triju sala za predavanja, najbitniji deo je hakcentar. Smešten u podrumu, ispod glavne sale za predavanja, funkcioniše po principu: sedi, otvori laptop, počni da hakerišeš i ubrzo ćeš ući u komunikaciju s ljudima.
Kad uđete u hakcentar, vreme stane i jedino što vidite jeste gomila ljudi koji sede ispred laptopova i rade ili diskutuju. I tako satima i danima. Jedna od velikih zabluda je da su hakeri asocijalni ljudi koji dane i sate provode buljeći u ekran bez interakcije sa ostalim živim bićima. Istina je potpuno suprotna. Čak i kad su sami ispred ekrana, većina današnjih hakera je spojena na irc ili na neki drugi vid internet komunikacije i u neprekidnom je kontaktu sa ostalim gikovima. Zbog toga ne čudi da je hackspace, u stvari, jedan veliki prostor za igru i radionice u kom se neprekidno nešto lemi, pravi i prepravlja, često uz glasnu diskusiju kako je bolje rešiti problem ili uz demonstraciju već napravljene stvari. Recimo, muzički instrument koji liči na harfu, ali se sastoji od lasera, kamere, procesora i wiimote kontrolera za motion tracking. Mikrokontrolori su, inače, bili velika stvar na poslednjem CCC, a njihov sto za rad bio je uvek pun ljudi koji su neprekidno nešto lemili.
Hakspace je povezan sa lounge delom, jedinim delom u kome je pušenje dozvoljeno i u kome se DJ i VJ smenjuju neprekidno tokom celog kongresa. Čitavih 24 časa u svetlu ekrana - i nije previše bitno da li je napolju dan ili noć.
Art&Beuty je ime dela u kom sе nalaze hrana i piće (i dugački redovi), stolovi za igranje japanske igre go, sofe za sedenje, lego igralište za odrasle, poneka demonstracija čudnih tehničkih naprava i naravno, wifi, tako da svi koji sede na sofama ili na podu ćaskaju i surfuju istovremeno. Na podu se inače sedi u svim prostorima BCC. U salama za predavanja zbog toga što nema mesta, uz zidove sala za predavanje zato što su sve stolice zauzete ili je baš tu bila jedina slobodna utičnica za struju. Zaposleni u kongresnom centru verovatno bi dobili nervni slom kad bi slučajno zalutali na svoje radno mesto tokom Božića.
Nothing to Hide!
Ceo kongres je moguće doživeti i kao jednu veliku diskusiju o uticajima tehnološkog napretka na društvo. Svaki kongres ima jednu centralnu temu na koju u određenoj meri referiraju sva predavanja i radionice. Program je podeljen u šest tematskih celina: community (zajednica), culture (kultura), hacking (hakiranje), making (pravljenje), science (nauka) i society (društvo).
Predavanja se kreću od potpuno praktičnih, koja demonstriraju kako nešto napraviti/isprogramirati/shakovati, do potpuno teoretskih, koja se bave interpretacijom fenomena vezanih za tehnologiju. To znači da u toku jednog dana možete da saznate sve o kompjuteru Commodore 64 (sa gomilom nula i jedinica u predavanju na kom ništa nećete razumeti ako ne znate assembler, programski jezik za programiranje hardvera, ali ćete shvatiti da su programeri koji su pravili igrice koje ste igrali kad ste bili mali, morali da budu neverovatno vešti i domišljati da bi iz 64 kilobajta (radi poređenja, prosečna html stranica je nekoliko puta veća od 64 kb) izvukli pun potencijal).
Takođe, možete da naučite kako da u svojoj zajednici/gradu organizujete hakerski prostor/centar, saznate da li i kako ljudi arhiviraju pornografiju na svom kompjuteru i odigrate hakerski kviz znanja. I tako od 10 pre podne do 1 ujutru. (Poslednje predavanje na CCC počinje u ponoć i uvek je puno).
Full Steam Ahead!
Ono što je najfascinantnije na CCC jeste upravo sveprisutni entuzijazam. Veliki broj volontera - anđela koji rade sve, od priprema i skupljanja nameštaja po Berlinu za lounge i art&beauty deo do prodaje karata i kontrole na ulazu. Svi tehnički problemi i zagonetke na koje se naiđe u toku razgovora odmah se rešavaju, uz glasno dogovaranje i raspravu koji je pristup bolji.
Vremenom naučite da prepoznate ko kojoj podgrupi ove šarene supkulture pripada (shvatite da su ljudi koji veoma brzo pričaju na besprekornom engleskom gotovo uvek sa MIT) i da definitivno ima previše ljudi koji nose crne mantile do poda i tamne naočare.
Postoji nekoliko manje-više zajedničkih stvari gotovo svim posetiocima konferencije. Većina ima neki od laptopova iz lenovo/ibm thinkpad serije. Većina laptopova je oblepljena nalepnicama. I najbitniji podizač je kofein. Svi piju ili kafu ili omiljeno piće nemačkih hakera club-mate, energetsko piće s visokim procentom kofeina i niskim procentom šećera. Na CCC se malo spava i treba biti uvek prisutan, nikad se ne zna koje će predavanje pokazati da su nemoguće stvari moguće.
All Rights Reversed
Znam, znam. Sad gunđate kako to da ti gikovi do sada nisu izmislili vremensku mašinu, pa da lepo premotate dva meseca unazad i odete u Berlin da sve to vidite.
Razočaraću vas, nažalost, nisu, ali su fino opsesivni kad je u pitanju dokumentacija i arhiviranje, tako da se snimci gotovo svih predavanja sa poslednjih devet konferencija mogu naći na netu. Najokoreliji gikovi na CCC ionako će provesti većinu vremena u hackspaceu gledajući preko strima ono što se dešava u sali za predavanje iznad njih i pokušavaće da ispitaju granice mreže preko koje to gledaju.
Na zatvaranju svakog CCC najuzbudljiviji deo je kad vođa tima za tehničku podršku, visoki Nemac sa čirokanom izađe i počne da čita brojke. Koliki je bio maksimalni protok, koliko je bilo kompjutera zakačenih na mrežu istovremeno i ostale najrazličitije moguće brojke za koje nemam pojma šta znače, ali su verovatno fascinantne zbog toga što prepuna sala viče i tapše posle svake pomenute.
Prošle godine se tako desilo da je otkriveno da neki ruteri imaju bug koji se otkrije tek nakon 4.096 spojenih uređaja u lokalnoj mreži, što do tada nikom nije pošlo za rukom.
Odakle početi? Moja preporuka - predavanje o projektu Blinkenlight, malo hakerisanja i malo interaktivnih fasada, mmm! link: http://events.ccc.de/congress/2008/wiki/Conference_Recordings
kongres: http://events.ccc.de/congress/
media: http://media.ccc.de/
arhiva: https://www.ccc.de/congress/?language=en
projekt blinkenlights: http://www.blinkenlights.net/home
MAGAZIN KVART U FEBRUARSKOM BROJU DONOSI:
Umetnost:
Zoran Todorović
Tema:
Politika Sećanja
Arhitektura:
Stealth
Dizajn:
Sajam u Parizu
