Izvor: B92, 05.Feb.2013, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesla je bio inspirisan poezijom
Naučnik je voleo i poštovao srpsku narodnu književnost i napamet recitovao Zmaja, ali i Puškina, Dantea i Getea.
O Nikoli Tesli uglavnom se govori kao o čoveku sasvim predanom nauci čiji je ceo život bila fizika, ali da se u tome često preteruje svedoče brojni izvori o njegovom živom interesovanju za književnost, kao uostalom i njegovo pismo Jovanu Jovanoviću Zmaju, koje je odnedavno izloženo u Narodnoj biblioteci Srbije.
Original koji srpska javnost može >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da pogleda u narednih mesec dana otkriva poetsku stranu velikog fizičara. Ovim pismom, Tesla je obavestio Zmaja da će njegove pesme prevesti na engleski jezik i objaviti ih u SAD.
Prepiska iz 1894. otkriva da je Tesla tražio pomoć poete Roberta Džonsona da zajedno Zmaja predstave američkim čitaocima. Pismo, sada dostupno javnosti u Srbiji, nastalo je pod utiskom Teslinog jedinog i kratkog boravka u Beogradu 1892, kada mu je Zmaj na svečanom prijemu pročitao svoju pesmu dobrodošlice „Pozdrav Nikoli Tesli”, piše Politika.
U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu kažu da je Tesla bio veliki ljubitelj srpske i svetske književnosti.
– On je napamet znao dela Getea, Bodlera i Bajrona. Naizust je znao celog „Fausta”– kaže kustos ovog muzeja Bratislav Stojiljković, i dodaje:
– Osim sa Zmajem, dopisivao se i Lazom Kostićem. Iako je original pisma u NBS, Muzej Nikole Tesle čuva izvore o Teslinom zanimanju za literaturu.
Stojiljković je 2002. priredio izložbu „Nikola Tesla u Beogradu 1892”, koja je obrađivala nepuni 31 sat, koliko je naučnik proveo u srpskoj prestonici. Tadašnja izložba i propratni tekst kustosa značajni su za aktuelnu postavku u NBS, jer osvetljavaju susret koji je nešto kasnije doveo do saradnje.
– Zmaj je tada prvi put u životu pročitao sopstvene stihove – dodaje Stojiljković.
Zahvaljujući Džonsonu, Tesla je uspeo da u „Century magazine”, 1894. godine, objavi prevode nekih Zmajevih pesama, kao i tekst o srpskom autoru. On je, između ostalog, u ovom članku pisao: „Zmajeve pesme su toliko suštinski srpske da izgleda gotovo nemoguće da se one prevedu na drugi jezik. Po oštroj satiri bez volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne.”
Tesla u ovom članku piše da su „Srbi bili izvanredni u narodnom pesništvu”, kao i da je Gete srpske narodne pesme „smatrao doraslim najfinijim proizvodima Grka i Rimljana”.
Akademik Vaso Milinčević najviše je pisao o tome koliko je „tvorac revolucionarne ere u elektrotehnici” bio oduševljen lepom rečju i pametnim mislima. Milinčević u radu „Nikola Tesla i književnost” ističe da je Tesla odlično poznavao „Gorski vijenac” i poeziju Zmaja i Vojislava Ilića, kao i Danteovu „Božanstvenu komediju”, Šekspirovog „Hamleta” i Puškinovog „Evgenija
Onjegina”, sve recitujući u originalu.
Najzanimljivije je, međutim, što Milinčević pronalazi da su se Teslina genijalnost za prirodne nauke i njegova naklonost ka književnosti umnogome preplitali. On čak smatra da je naučnikov dar za fiziku bio „inspirisan poezijom”, jer je Tesla ideju o rotacionom magnetnom polju dobio zahvaljujući poznavanju Geteovih stihova. Fizičar je i sam pisao da je dugo osećao da je blizu rešenja za rotaciono polje, ali da mu je potpuna i jasna ideja sinula tek kada je šetajući se sa prijateljem u Budimpešti počeo da recituje „Prolog” iz „Fausta”.
Prijatelj Marka Tvena
Kada je Tesla posle niže realne gimnazije pao u postelju teško bolestan, želeo je da se okruži knjigama, ali mu je otac zabranio da previše čita. Ipak, dozvolio mu je da se upozna sa ranim radovima Marka Tvena, koji će 25 godina kasnije biti čest gost Tesline laboratorije u SAD.
Tesla je voleo da pročita sva dela jednog autora. Kada je počeo da čita Voltera, saznao je da za sto tomova spisa štampanih sitnim slogom „koje je taj monstrum napisao ispijajući 72 šolje crne kafe dnevno. Morao sam to savladati, ali kad sam odložio i poslednju knjigu, bio sam veoma srećan i rekao:’Nikad više!’”
