Izvor: Blic, 10.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tenis kao stil života
Tenis kao stil života
Piki trči kao petnaestogodišnjak i ima kondiciju veću od svih nas zajedno, a sutra slavi 68 rođendan, rekao je na nedavnom novinarskom teniskom turniru Čeda Šoškić za svog duplo starijeg kolegu, penzionisanog dopisnika Asošijeted presa iz Beograda.
Ako je lepota tenisa u stalnom napredovanju, onda je šezdesetoosmogodišnji Ivan Stefanović Piki itekako napredovao. Ovaj čovek, sa članskom kartom broj osam u Teniskom klubu Partizan, je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedan od prvih velikih mečeva kao petnaestogodišnjak odigrao na 'Tašu' (tada su tamo bili tereni) protiv Slovenca Eugena Berganta. Od tada reket ne ispušta iz ruku, a krajem avgusta Ivan i Eugen će se najverovatnije ponovo sastati u Novom Mestu na Teniskom prvenstvu sveta za novinare.
I tokom nedavnog turnira na beogradskom 'Gemaksu' ovaj višestruki novinarski prvak sveta, poslednji put u dublu sa Slobom Veljkovićem, 1997. godine na Braču, pokazao je da čovek može da pomeri sve granice. Trčao je kao Filipusis, servirao kao Agasi, izvodio voleje poput Samprasa, igrao meč za mečom i singl i dubl. A dok su se ostali igrači raspravljali da li je lopta zakačila liniju ili završila u autu Piki je mirno sedeo na svom reketu, onako kako samo on to ume.
Najviše volim da igram sa trinaestogodišnjim Sašom Guglom. Vidite, mi ni 20 godina, posle Bobe Živojinovića, ne možemo da izbacimo ni jednog igrača za Vimbldon, i moja najveća želja je da svo svoje znanje i tenisko iskustvo prenesem mladim talentima kakav je i mali Gugl, kaže nam živa enciklopedija jugoslovenskog tenisa.
Posle oslobođenja za svaki sport je bio zadužen poneki general JNA. Piki se dobro seća tog vremena:
Generalu Veljku Koraću je u resor pao taj buržoaski sport tenis. Srećom, brzo je zavoleo ovaj sport. Odlični teniseri bili su i generali Koča Popović i Viktor Bubanj. General Korać mi je jednom uzeo jedan set i toliko je bio srećan da je decenijama kasnije pričao o tome.
Piki priča da u posleratno vreme 'kad ljudi nisu imali leba da jedu, teniseri su, putovali svuda po zemlji i po hotelima jeli srebrnim escajgom i uživali kao niko na svetu'.
Bilo je to vreme kada su naši najbolji teniseri bili: Josip Palada, Dragec Mitić, Ika Panajotović, Sima Nikolić...
Ja nikada nisam igrao na Vimbldonu, ali mi je satisfakcija što sam često na turnirima pobeđivao igrače koji su igrali tamo. Ika Panajotović živi u Los Anđelesu i dan-danas igra. Trenirao je Kirka Daglasa i doveo ga na Sveti Stefan, pa sam igrao i sa njim.
Piki se priseća vremena kada se igrao nešto drugačiji tenis:
Te 1947. godine igrali smo sa Australijom, ali je padala strašna kiša. I onda se naši dosete, poliju teren benzinom i zapale. Tako je teren osušen. Tada se igrao dosta sporiji tenis, as je bio izuzetak, najveća tehnika je bila da lobuješ protivnika, bekhend top-spin nije ni postojao. Svaki drugi dan smo menjali 'kipspringer' žice na drvenom reketu. Bile su najkvalitetnije i pravljene su od creva australijske ovce. Uvek je neko putovao i donosio ih. Onda je neko u Novom Sadu počeo da proizvodi domaće žice od naših ovaca. To je bilo jako loše, hteo sam da reklamiram...
Iako je bezbroj puta osvajao pehare i prva mesta, naš sagovornik skromno kaže:
Moj najveći uspeh je što sam živ i što još igram tenis, dok su moji vršnjaci na štakama i po bolnicama, ako su uopšte živi. Igram bar dva do tri sata dnevno. Ako prođe jedan dan da se ne oznojim, onda je to za mene propao dan. Ljudi su frustrirani i nervozni jer ne izbacuju toksine, ne trče. Tenis je način mišljenja i stil života. I čovek može da igra tenis sve dok je živ. Evo, dr Svetislav Bata Vulović ima 94 godine i još uvek igra dubl.
Tenis nije jedini sport kojim se ovaj novinar u penziji bavi. Svaki dan vozi bicikl, nedeljom igra mali fudbal sa teniserima koji mogu unuci da mu budu, zimi skija, a leti gnjuri i lovi ribu harpunom. I uči, uvek uči:
Ja stalno napredujem. Poslednjih pet godina sam učio bekhend top-spin i u zadnjih godinu dana sam uspeo. G. Katić
