Izvor: B92, Tanjug, 22.Sep.2009, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajvan: prva škola za čarobnice
Iako čarobnjaci za većinu sveta već odavno postoje samo u legendama, filmovima i knjigama, poput onih o Hariju Poteru, na našoj planeti je još dosta onih koji veruju da ta nadbića ili nadljudi i dalje postoje i da bitno utiču na njihove živote.
Za pleme Pajvan, sa juga Tajvana, koje ima dugu tradiciju života obeleženog verovanjima u različita čuda i nevidljive sile, čarobnjaštvo nikada nije dovođeno u pitanje. Ono je sastavni deo njihovog kulturnog nasleđa, deo njihovog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pogleda na svet.
Pleme sada broji oko 80.000 pripadnika, čiji je način života na nivou davno prohujalih vremena, baš kao i opšti obrazovni nivo, što najbolje odslikava podatak da nemaju pisanog jezika, čime predstavljaju jedan od planetarnih rariteta.
Pošto se nisu prilagodili zakonima civilizacije, Pajvanima preti tiho nestajanje. Oni su jedno od 14 starosedelačkih plemena, australijsko-azijskog porekla, kojih ima na više mesta u Pacifiku.
Među običajima i verovanjima koje ovi neobični ljudi čuvaju je i verovanje u čarobnjaštvo. O podvizima čarobnica govore i stari i mladi, odbijajući pokušaje onih koji žele da im dokažu da su u zabludi.
Kako sami kažu, u njihovoj populaciji je danas oko 20 čarobnica, a pre jednog veka ih je, dodaju sa setom, bilo više od 100. Smatraju, takođe, da im je tada i život bio bolji, što, nesumnjivo, vezuju za učinak - čarobnica.
Pajvanci čarobnice smatraju vezom između bogova i ljudi, dakle vrlo bitnim članovima svoje zajednice.
Da ne bi dozvolili da im one nestanu, ti ljudi su sada odlučili da otvore školu za to fluidno zanimanje. Svrha škole je da se polaznice nauče kako da podučavaju ljude za pravilan odnos s bogom i da se odbrane od raznih iskušenja i zala.
"Prenošenje tradicionalnih obreda na mlađe je dobar put za očuvanje pajvanske kulture", kaže 88-godišnja Vong Vu-Hua, iskusna čarobnica koja, kako se veruje, ima čemu da nauči polaznike ove neobične škole.
U školi je trenutno 10 učenica, ali plemenske poglavice veruju da će ih uskoro biti i više.
"Učiteljica" Vongova nema primedbe na svoje polaznice, samo kaže da je teško savlađivati gradivo bez postojanja pisanog jezika. Uprkos svemu, nada se dobrim rezultatima, a to znači stvaranje prve generacije školovanih čarobnica.
J. V.,Tanjug.
