Izvor: B92, 21.Mar.2013, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna najvećih beskičmenjaka na svetu
Uprkos fascinaciji koju izaziva, još uvek se veoma malo zna o džinovskoj lignji, najvećem beskičmenjaku na Zemlji. Njen životni vek kao i način života predstavljaju nepoznanicu za naučnike.
„Mada se može čuti da pojedini primerci dostižu dužinu i do pedeset metara, realističnije procene ukazuju da su ženke duge oko osamnaest metara, a mužjaci nešto manji“, navode naučnici koji se žale da fikcija često zamagljuje prave činjenice.
Jedna stvar je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ipak sigurna: osim u polarnim predelima, džinovske lignje (Architeuthis) mogu se naći u vodama širom sveta, od Floride do Japana.
Verovatno je reč o opasnom predatoru, koji lovi ribu, ali i druge, manje lignje, uključujući i pripadnike svoje vrste, procenjuju stručnjaci. Najmlađi među njima su, pak, plen delfina, velikih riba i morskih ptica, ali samo se kitovi mogu upustiti u lov na odrasle jedinke.
„Verovatno je (ali ne i dokazano) da je populacija džinovskih lignji poprilična s obzirom na brojnost njenih predatora“, ističu istraživači. Pojedini naučnici ih opisuju kao apatične predatore koji napadaju plen iznenada, dok drugi, naprotiv, smatraju da džinovske lignje praktikuju dinamičan lov.
Međutim, pitanje o kojem naučnici najviše raspravljaju je pitanje klasifikacije ovih kolosa, jeste njihovo mesto u okviru „porodičnog stabla“.
Često imajući kao osnov mesto njihovog pronalaska i nepotpune ostatke (kraci, sisaljke, itd.), naučnici su do sada opisali nešto više od dvadeset različitih architeuthisa.
Možda to više neće morati da rade jer su analizom genetskih otisaka 43 džinovske lignje iz Austarlije, Španije, Floride, Novog Zelanda i Japana, istraživači ustanovili da u postoji samo jedna jedina vrsta džinovskih lignji na svetu.
Kako objasniti ovo odsustvo genetske raznolikosti među uzorcima koji potiču iz tako udaljenih krajeva? Mitska džinovska lignja ostaje dakle i dalje velika misterija za čije će rasvetljavanje biti potrebna nova istraživanja, navode autori studije.
