Izvor: B92, 10.Jan.2015, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Svi mi, hteli - ne hteli, potičemo od opanka"
Bombondžije, opančari, četkari ili kišobrandžije nekad su se mogle videti na skoro svakom koraku, ali se danas mogu prebrojati na prste.
Uprkos tome što je bavljenje ovim profesijama sve manje isplativo, u Beogradu i dalje postoje zanatlije koji ova zanimanja čuvaju od zaborava.
Mirjana Miljenović iz kapadžijska radnja “Rade” navodi da su njihove mušterije danas zapravo oni koji su bili njihove mušterije u mladosti. Sada se, posle trideset >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa i četrdeset godina, vraćaju u njihovu radnju gde je sve isto kao i pre.
“Ima mušterija svih starosnih dobi, od 7 do 77, što bi rekli. Trenutno su najaktuelniji engleski kačketi i šeširi”, dodaje Miljenović. “Postoje mušterije koje već decenijama nose nase šesire i koji su verni toj tradiciji.”
Tri generacije porodice Aleksić izrađuju opanke i narodnu nošnju, a sadašnji vlasnik radnje ima mušterije po celom svetu.
Miomir Aleksić Kiri, vlasnik radionice “Kiri” kaže da ljubav prema ovom poslu traje još od detinjstva, kada se umesto sa igračkama, igrao sa alatom koji je služio za proizvodnju opanaka. On kaže da su mnogi izgubili svoje korene, jer su se odrekli tradicije i kulture, ali da zahvaljujuci medijima stari zanati jos uvek opstaju.
“Svi su želeli da budu in, svi su želeli da budu urbani. Jednostavno mislili su da ako pobegnu od opanka, oni će postati građani”, objašnjava on. “U stvari mi ne možemo da pobegnemo od opanka jer ipak neko od naših predaka, ako ne mi, je rođen u tim opancima i svi mi, hteli ne hteli, potičemo od opanka.”
Četkarska radnja “Zorica Gelevski” jedna je od samo dve koliko ih ima u Beogradu. Osnovao ju je Momčilo Kostić davne 1953.godine, a posao je prešao u ruke ćerke i zeta koji sada čuvaju ovaj zanat od nestajanja.
Već na samom ulazu u radnju, širi se miris piljevine, a iza prodajnog dela krije se radionica. Mašine prekrivene ostacima drveta i dlake, stare su i do devedeset godina.
“Po svom obrazovanju ja sam elektrotehničar”, otkriva četkar Steva Gelevski. “Međutim, kada sam upoznao ovaj zanat uz pomoć tasta, dopao mi se rad sa drvetom, rad sa dlakom… Bilo mi je to potpuno neobično i ultra zanimljivo. I eto to je ljubav koja se pod nekim drugim okolnostima dogodila, traje i danas. Mi zaista volimo ovo sto radimo, ali pitanje je koliko ćemo moći od ovoga da živimo.”
U Balkanskoj ulici, najstarijoj ulici u prestonici, prepunoj starih radnji, danas je opstalo svega pet zanatlija. Ipak, zahvaljujući upornosti i ljubavi prema autentičnoj srpskoj kulturi, uz pomoć ovih ljudi kojih je sve manje, duh tradicije jos uvek zivi.
Foto: tamburix / Flickr.com
