Izvor: B92, 03.Nov.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što smo znali o hrani je pogrešno?
Mast je zdrava, vlakna su štetna i nije potrebno da imate pet obroka dnevno. Ovo su samo neke od činjenica koje je otkrila nutricionista i istraživač gojaznosti Zoi Harkombi u svojoj knjizi „Epidemija gojaznosti".
Mislimo da znamo šta treba da jedemo – manje crvenog mesa i zasićenih masti, a više povrća i vlakana, zar ne?
Međutim, prema kontroverznoj knjizi nutricioniste i istraživača gojaznosti Zoi Harkombi – ovo je sasvim pogrešno! >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ključno pitanje je - šta je uzrok epidemije gojaznosti i kako je zaustaviti?
Kršenje mitova o hrani i zaključci do kojih je autorka knjige došla u toku istraživanja su zaista zapanjujući.
Mit broj 1:
Brzi porast gojaznosti je povezan sa modernim načinom života
Prema mišljenju Zoi Harkombi epidemija gojaznosti ima više veze sa onim što jedemo nego sa našim načinom života.
„Ključna stvar koju ljudi ne znaju je da nivo gojaznosti tokom istorije, do sedamdesetih godina prošlog veka, nikada nije premašio 2 posto populacije u Velikoj Britaniji. Na prelazu u novi milenijum, gojaznost je dostigla vrtoglavi nivo od 25 procenata.", kaže ona.
Koji je razlog za nagli porast gojaznih ljudi?
Harkombi tvrdi da su glavni okidač za ovu pojavu bili saveti koje je vlada sugerisala još 1983. godine.
„Izmenjeni saveti koji su sugerisali nov način ishrane i dijetu učinili su da se nivo gojaznosti na grafikonu predstavi kao avion koji uzleće. Možda vama to izgleda kao slučajnost, ali za mene je to suviše očigledno", tvrdi ona.
Stari saveti o ishrani su bili jednostavni: hrana na bazi brašna i žitarica goji, dok slatke namirnice goje najviše od svih.
„Mame i bake su nam pričale da jedemo džigericu, jaja, sardine i da stavljamo ulje u povrće. Novi saveti kažu 'bazirajte obroke na hrani sa dosta skroba, kao što su pirinač, testenina, krompir i hleb’. Namirnice o kojima smo mislili da nešto znamo nas čine gojaznim. To je zaokret”, tvrdi Harkombi.
Mit broj 2:
Dijeta bi trebalo da se zasniva na ugljenim hidratima
Rekli smo da ugljeni hidrati kao što su pirinač, testenina, hleb i krompir treba da čine najveći deo naše ishrane. Nevolja je u tome, kaže Zoi, što se oni pretvaraju u glukozu.
Sa ciljem da se izbori sa povišenim nivoom glukoze telo počinje da proizvodi insulin. Jedna od glavnih njegovih uloga je skladištenje masti u telu. Kada god jedete ugljene hidrate, uključujete i mehanizam za skladištenje masti u vašem telu.
Ukoliko ugljene hidrate ne iskoristite kao energiju, oni će ubrzo biti sačuvani kao mast.
Harkombi smatra da bi trebalo da se vratimo onome što nam je u prirodi, da jedemo neprerađenu hranu, počevši od mesa, ribe, jaja, povrća i salate.
Mit broj 3:
Gubljenje težine se zasniva na unosu i trošenju kalorija
"Ljudi misle da je to tako jednostavno i da ukoliko unosimo 500 kalorija na dan možemo da izgubimo kilogram nedeljno. Možda, ali samo u početku, jer telo kasnije prepoznaje stanje gladovanja, zbog čega isključuje svoje sisteme ne bi li uštedeo energiju.”, kaže Harkombi.
Dakle, možete da unosite manje kalorija, ali tako ćete učiniti i da ih manje trošite.
"Gubljenje težine je više pitanje skladištenja i korišćenja masti. Telo morate da prebacite u režim sagorevanja masti, a za to nije potrebno smanjenje unosa kalorija, već ugljenih hidrata”, kaže ona.
Mit broj 4:
Više vežbanja kao lek za epidemiju gojaznosti
Ovo je standardna mudrost! Mislimo da ćemo tako sagoreti kalorije, izgubiti masti i ubrzati metabolizam. Razmislite ponovo, kaže Zoi Harkombi.
"Ukoliko gurate sebe u dodatno vežbanje, to može da bude kontraproduktivno, jer ćete tako ogladneti. Vaše telo će žudeti za ugljenim hidratima kako biste obnovili izgubljenje rezerve”, kaže ona.
Ukoliko pokušavate da kontrolišete svoju težinu, mnogo je lakše da povedete računa o tome šta jedete. Ne koliko, nego šta! Onda nije važno šta ste (ili niste) uradili putem vežbanja.
Mit broj 5:
Mast je loša po zdravlje
"Prava mast nije loša za nas. Mast koju proizvodi čovek bi trebalo da bude označena kao naš neprijatelj. Odakle nam ideja da je meso puno zasićenih masti? U 100 grama krmenadle postoji 2,3 grama nezasićenih i samo 1,5 grama zasićenih masti”, kaže Harkombi.
Mast je od suštinskog značaja za svaku ćeliju u telu. Prema podacima iz 2008. godine, unosimo nedovoljno vitamina A, D i E koji pomažu u topljenju masti, a odgovorni su za zdrav vid, čvrstinu kostiju, mentalno zdravlje, zaštitu krvnih sudova, i samim tim, zdravlje srca. Moramo da jedemo prave masti kako bi ovi vitalni vitamini mogli da se apsorbuju u telu.
Mit broj 6:
Zasićene masti izazivaju bolesti srca
Tokom poslednjih 50 godina prihvatili smo to kao jednu od osnovnih prehrambenih istina. Međutim, nijedno istraživanje nikada nije izričito dokazalo da je unošenje zasićenih masti povezano sa srčanim oboljenima, a kamoli da ih izaziva, kaže Harkombi u knjizi.
Mit broj 7:
Holesterol je dijetetski neprijatelj
Harkombi ne smatra ni da je visok nivo holesterola loša stvar!
"Izabrati nasumice broj 5 i reći da niko ne bi trebalo da ima nivo holesterola iznad ovog broja je isto kao da proglasite da prosečna visina treba da bude 180 cm i da lečite svakoga ko je ne dostigne. To je zaista strašno.”, kaže Harkombi.
Ansel Kiz, koji je proučavao holesterol pedesetih godina, rekao je kategorično da holesterol u hrani nema nikakav uticaj na holesterol u krvi.
"Ono što nije normalno je količina ugljenih hidrata koju unosimo, naročito onih rafiniranih, što dokazano određuje i nivo triglicerida – deo holestrola koji može najviše da zabrine vašeg lekara opšte prakse. To je najveća ironija. Rekli smo ljudima da jedu ugljene hidrate, jer smo satanizovali masti, a pokazivanje prstom na pogrešnog negativca, čini stvari još gorim”, kaže ona.
Mit broj 8:
Unosite što više hrane bogate vlaknima
U knjizi autorka navodi i da već tri decenije postoji zabluda da nam vlakna koja unosimo pomažu da se osećamo sito i da nam digestivni sistem normalno funkcioniše.
"Savet da jedemo više hrane koja sadrži vlakna ide u korak sa teorijom da treba da isperemo naš probavni sistem. Međutim, esencijalni minerali se apsorbuju iz hrane dok je u crevima, pa zašto bismo onda želeli da sve odmah izbacimo napolje? Koncentrišite se na to da ne konzumirate lošu hranu”, smatra ona.
Mit broj 9:
Treba uneti 5 porcija voća i povrća dnevno
"Pet obroka dnevno je najpoznatiji prehrambeni savet za koji se misli da je zasnovan na čvrstim dokazima zdravstvene koristi. Razmislite ponovo”, savetuje Harkombi.
"Pet obroka na dan” je bila marketinška kampanja 25 kompanija za distribuciju voća i povrća i američkog Nacionalnog instituta za rak 1991. godine, tvrdi ona i dodaje da tada nisu postojali dokazi za bilo kakvu korist ove metode na uštrb raka.
Mit broj 10:
Voće i povrće je najhranljivije
Očigledno nije tako! Harkombi potvrđuje da je povrće odličan dodatak ishrani, ako se uz njega služi i ulje ili buter, kako bi uneli i vitamine koji rastvaraju masti, a da fruktoza, odnosno, voćni šećer iz voća, ide direktno u jetru i dalje se skladišti kao mast.
Ukoliko želite da izgubite na težini, trebalo bi da izbegavate voće, kaže autorka i dodaje da su "bolji izbor vitamini i minerali iz hrane životinjskog porekla, kao što su meso riba, jaja i mlečni proizvodi”.
Mit broj 11:
Dobijamo istinite i nepristrasne savete o ishrani
Organizacije kojima se obraćamo za savet u vezi ishrane su sponzorisane od strane prehrambene industrije. Na primer, Britansko dijetetsko udruženje, čiji članovi imaju monopol na pružanje informacija i zdravstvenih saveta od strane Ministarstva zdravlja i Nacionalne zdravstvene službe, je sponzorisano od strane kompanija ”Danone” i "Abot”.
Britanska nutricionistička fondacija, koja je osnovana 1967. godine sa ciljem da "pruži informacije o hrani i ishrani zasnovane na dokazima u kontekstu zdravlja i načina života”, je stalan član kompanija "Koka-Kole”, "Kraft fuds”, "Seinsburi PLC” i "Britiš šugar PLC”.
"Pošto je industrija hrane i pića toliko aktivna u davanju saveta o javnom zdravlju, možda je došlo vreme da se zapitamo koliko su oni zaista korisni, odnosno, zdravi za nas”, zaključuje Zoi Harkombi.
Foto - Maggie Smith, Freedigitalphotos.com
