Izvor: S media, 13.Feb.2010, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što niste znali o pastama za zube
Nesporno je da je higijena zuba i usta veoma važan segment ukupne zdravstvene kulture. Redovnim pranjem zuba se veoma uspešno uklanja višak kiselosti u ustima koji potiču iz same hrane ili pića i smanjuje broj mikroorganizama koji mogu da utiču na nastajanje organskih kiselina iz zaostale hrane na zubima
Osnovni zadatak zubnih pasta je da spreči pojavu zubnog kamenca, plake kao i da uspori razvoj najteže zubne bolesti (karijesa), da spreči krvarenje desni i na kraju da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << neutrališe eventualno neprijatan zadah iz usta.
Napori na ovim istraživanjima naročito su porasli posle Drugog svetskog rata, verovatno ohrabreni izvanrednim rezultatima postignutim za zdravlje zuba upotrebom fluorisane pijaće vode. Počelo je da raste saznanje o razlozima propadanja zuba, što je dovelo do primene fluorida u formulacijama pasti za zube.
Došlo se do saznanja da do propadanja zuba dolazi zbog fermentisanja ugljenih hidrata unetih kroz ishranu, što je uzrok pojave karijesa. Ispitivanja su pokazala da upotreba šećernog rastvora za kratko vreme smanjuje Ph vrednost pljuvačke sa oko 8.5 na oko 5.0. Prema tome, osnovni faktori koji utiču na proces kvarenja zuba su lančano povezani, a mehanizam tog procesa uprošćeno izgleda ovako: bakterije koje su normalno prisutne u usnoj duplji i enzimi fermentišu ugljene hidrate unete hranom. Pri tome se stvaraju organske kiseline koje napadaju i rastvaraju zubnu gleđ. Zubi ostaju bez zaštite tako da zubna kost postaje osetljiva na uticaj tih organskih kiselina. Bakterija koja se smatra najodgovornijom za izazivanje i razvoj karijesa je Streptocočus mutans i ona je uobičajeni stanovnik usne duplje.
Prva pastozna sredstva za negu zuba bila su na bazi alkalija, a često su sadržavala i sodu-bikarbonu.
Stevan Blagojević, Institut za opštu fizičku hemiju
Kasnijim razvojem ustanovilo se da je mikronizovana kreda (kalcijum karbonat) pogodna kao abrazivno sredstvo za čišćenje i poliranje zuba. Prelomni trenutak u razvoju pasti za zube bio je početkom četrdesetih godina XX veka, kad je počelo ugrađivanje fluornih jedinjenja u paste za zube. Posle dugih istraživanja konačno je 1960. godine ADA (Ameriken dental asosiješn) odobrila upotrebu fluorida u sredstvima za negu zuba. U tom periodu, tačnije 1966. godine, istraživači kompanije „Kolgejt –Palmolajv” patentirali su kombinaciju sa monofluorofosfatom. Drugi važan korak dogodio se sedamdesetih godina XX veka, otkad se u paste dodaju eterična ulja i ekstrakti lekovitog bilja radi njihove aromatizacije. I poslednji korak u razvoju pasti za zube jeste upotreba providnih gelova da bi paste bile prozračne (transparentne). Problem je dugo vremena predstavljala i optimalna koncentracija fluora koju treba da sadrže paste za zube. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja i mišljenja eksperata za ovu oblast idealna profilaktička koncentracija fluora u pastama za zube morala bi da bude između 1.000 i 1.100 ppm (delova fluora na milion delova paste).
---------------------------------------------------
Šta sadrže....
Savremene paste za zube sadrže sledeće komponente:
– za čišćenje i poliranje (na bazi silicijuma ili kalcijum karbonata)
– za zgušnjavanje: agar, alginati, CMC, PVP, skrobovi i slično
– sredstva za ovlaživanje i rastvaranje: glicerin, IPA, sorbitol, propilen glikol
– izvor fluora (natrijum fluorid, kalaj fluorid, natrijum monofluorofosfat, amin fluorid i zakiseljeni fosfat fluorid)
– tenzidi: sulfati i etar sulfati masnih alkohola, sarkozinati, taurati...
– sredstva za zaslađivanje: saharin, saharat, steviozid....
– konzervansi: soli benzoeve kiseline, jedinjenja broma.....
– baktericidi: triclosan, cink acetat, ekstrakti lekovitih biljaka
--------------------------------------------------------
Kako se dele....
Abrazivnost pasti za zube potiče od primenjenih sredstava za poliranje. Ona je ograničena na vrednost 250 po metodi RDA koja je standardizovana i odobrena od FDA-USA (Food and Drug Ašociation-USA). Upravo po ovom parametru se i paste dele na više grupa
– sensitiv do 50
– paste bez abraziva do 75
– paste sa abrazivom od 80 do 150, u zavisnosti od veličine čestica abraziva
– whitening i tatrat-control paste oko 200
-----------------------------------------------------
Šta su medicinske paste za zube?
Za razliku od pasti za zube sa kozmetičkim efektom, medicinske paste za zube sadrže aktivne sastojke koji pored kozmetičkog efekta imaju pozitivan efekat na plak formaciju, antimikrobni efekat i sprečavaju razvoj paradentoze. Medicinske paste za zube najčešće imaju u svom sastavu hlorheksidin-veoma jak kontaktni biocid i aluminijum-laktat, koji pomaže smirivanju upalnih procesa desni. Medicinske paste za zube su najčešće značajno skuplje od standardnih.
Izvor: Politika
.jpg)
