Izvor: B92, 01.Okt.2012, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Supermen sa Dunava" zadivio svet

Priča o alasu Renatu Grbiću koji je ploveći beogradskim rekama spasao više života, obišla je svet izazivajući najpozitivnije reakcije.

Jednog sunčanog jesenjeg dana Renato Grbić je pecao sa svojim bratom kada je čuo pljusak nedaleko od svog čamca. U početku je pomislio da je neko bacio nešto sa mosta u reku. Odmah potom video je telo kako pluta površinom vode.

“Požurili smo da izvučemo čoveka”, priseća se Grbić. “Sećam se da sam mu rekao: Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lep dan a ti hoćeš da se ubiješ!”

Bio je to prvi put da je Grbić spasio nečiji život. Od tog dana pre petnaest godina, njegov život više nikada nije bio isti. Svetlih očiju i sa tetovažama po telu, ovaj vlasnik restorana u beogradskom predgrađu spasio je više od dvadeset pet ljudi koji su pokušavali sebi da iduzmu život skačući u Dunav.

Njegovu priču 29. septembra prenela je agencija AP da bi je potom preuzeli brojni svetski mediji.

Priču o ovom pedesetjednogodišnjaku, koji je dobio nadimak “Supermen sa Dunava” objavila je 29. septembra agencija AP, da bi je potom preuzeli brojni mediji širom sveta.

Ipak, ni ovaj Supermen ne može spasiti sve ljude ovoga sveta pa tako priznaje da je verovatno mnogo veći broj onih koji su skočili sa Pančevačkog mosta, a kojima nije mogao da pomogne.

“Kada čujem da je neko skočio sa mosta a da ja nisam bio tamo, osećam se veoma loše. Moje oči uvek paze na most”, priča Grbić.

Među ljudima koje je spasio bilo je mentalno bolesnih, obolelih od raka, siromašnih i nesrećno zaljubljenih.

Pre nekoliko sedmica spasio je dvadesetdvogodišnju devojku koja je skočila sa mosta u blizini njegovog restorana. Kada ju je spasio i pitao zašto je to učinila odgovorila mu je da je skočila zbog neuzvraćene ljubavi, na šta ju je on upitao: “Da li si sigurna da bi tvoj momak učinio isto za tebe?”

Grbić pamti i jedan hladni januarski dan pre sedam godina. Pripremao se da zaveže čamac i ode svojoj kući kada je čuo ženski glas kako vrišti. Devojka je istrčala iz kola svojih roditelja, skinula jaknu i viknula: “Zbogom mama!”

“Bio je to veoma hladan dan. Da se sve desilo samo nekoliko minuta kasnije, verovatno ne bih bio tu da je spasim”, kazao je ovaj alas dodajući da mu se često dešava da oseti kako postoji neki razlog zbog kojeg se našao baš na pravom mestu, u pravo vreme.

Devojka iz prethodne priče jedina je sa kojom je ostao u kontaktu, dok mu se ostali ljudi koje je spasio više nikada nisu javili. Ona je sada udata i ima dete, a Grbić je prisustvovao ceremoniji venčanja.

“Moje srce se slomi kad god je vidim”, dodaje.

Ne zna šta se desilo sa ostalim ljudima koje je spasio, ali kaže da je za njih učinio veoma bitnu stvar.

“Dao sam im drugu šansu a od njih zavisi kako će je iskoristiti.”

Nastavak na B92...