Izvor: B92, 20.Avg.2013, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šume bi mogle da se "zasite" CO2 jer stare

Sposobnost evropskih šuma da apsorbuju ugljen dioksid (CO2) se smanjuje kako drveće stari i kroz nekoliko decenija bi moglo da dođe do tačke zasićenja, pokazalo je najnovije istraživanje o stanju evropskih šuma.

Šume u Španiji i Švedskoj su sve starije, sa drvećem koje je manje u stanju da apsorbuje CO2, čije emisije utiču na globalno zagrevanje, tvrde stručnjaci.

Drveće je izloženije požarima, olujama i napadima insekata, dok se u nekim delovima Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krče šume, navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu o klimatskim promenama Nature Climate Change.

Iz toga proističe da Evropa ne bi trebalo više da računa na to da će šume biti u stanju da apsorbuju u istoj količini emisija ugljen dioksida koji ispuštaju fabrike, elektrane ili automobili, prenosi portal EurAktiv Srbija.

Procenjuje da šume sada apsorbuju 10 odsto emisija gasova u Evropi.

"Šume koje su obnavljene pokazale su se kao 'odvod' za ugljen dioksid, koji bi trebalo da traje decenijama, ali se javljaju rani znaci zasićenja. Moraju se revidirati politike u šumarstvu i strategije upravljanja ako želimo da očuvamo tu branu", navodi se u izveštaju.

Prema predviđanjima, tačka zasićenja bi, ako vlasti ne preduzmu mere, mogla da bude dostignuta oko 2030. godine, rekao je Gert-Jan Naburs (Nabuurs) sa holandskog Univerzitata u Vegeningenu, koji je učestvovao u istraživanju zajedno sa stručnjacima iz Finske, Švajcarske i Italije.

Evropa vekovima nije bila ovoliko pošumljena i šume verovatno pokrivaju najveće područje još od Srednjeg veka, uglavnom zahvaljujući poletu u obnovi nakon pustošenja tokom Drugog svetskog rata, navodi se u izveštaju.

Podaci pokazuju da se od 2005. usporava rast šuma, pošto drveće stari.

Drveće apsorbuje ugljen dioksid iz vazduha, a kako stablo stari smanjuju se ta sposobnost, dok se, pošto se stablo osuši i istrune, ugljen dioksid oslobađa.

Bolji način upravljama šumama bi mogao da pomogne da se reši problem starenja šuma u Evropi, kaže Naburs. Autori studije takođe preporučuju selektivnu seču stabala i pošumljavanje.

Stručnjak za šumarstvo u Evropskoj agenciju za životnu sredinu i jedan od autora studije Anemari Bastrup-Birk (Annemarie) rekla je da se usporavanje rasta šuma uglavnom javlja u Francuskoj i Nemačkoj, ali i drugde.

Ona, međutim smatra da je problem za sada više regionalni i ocenila da je možda preuranjeno upozorenje iz studije da je reč o problemu evropskih razmera.

Prema međunarodnom izveštaju o stanju šuma u Evropi iz 2011, godišnje povećanje živog drveća u EU usporilo se sa 620 miliona kubnih metara u 2005. na 609 miliona kubnih metara u 2010.

Nastavak na B92...