Izvor: S media, 26.Apr.2011, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strogost roditelja nije vrlina

Dete se najčešće ponaša "nevaljalo" a da to nije posledica lošeg vaspitavanja, već sastavni deo njegovog odrastanja. Roditelji najčešće zaboravljaju da postoji velika razlika između toga šta dete čini i kakvo je ono po svojoj prirodi. Prema deci smo nekada nepravedno strogi, jer njihove greške odmah posmatramo kao deo karaktera.

Slično je i sa vama, kao odraslim osobama. Osetili biste se uvređeno kada bi vas neko etiketirao kao površnu, sebičnu, egocentričnu osobu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << - samo na osnovu jedne greške koju ste možda i slučajno učinili. Ipak, prema deci primenjujemo drugačije kriterijume. Prema njima smo nepravedno strožiji, a njihove greške posmatramo kao da su deo karaktera.

Zašto je to tako?

Roditelji dečije greške doživljavaju lično. Oni znaju da na dečiji razvoj utiču brojni faktori. Pored roditelja, na dete će uticati i drugi članovi porodice, kao i njegovi vršnjaci (što je dete starije, njihov uticaj će biti izraženiji), sadržaji iz okruženja (TV, kompjuter…).

Ipak, roditelji su svesni činjenice da je, posebno u predškolskom uzrastu, njihov uticaj najveći. Takođe, oni veruju da deci pružaju maksimum sopstvenog znanja, vremena, ljubavi… Utoliko više svako detetovo neprimereno ponašanje vide kao odraz sopstvene greške, kao lične propuste u vaspitavanju.

Kako to deca shvataju?

Roditelji svako detetovo neprimereno ponašanje vide kao odraz sopstvene greške, kao lične propuste u vaspitavanju. Dete se najčešće ponaša "nevaljalo" a da to nije posledica lošeg vaspitavanja, već sastavni deo odrastanja.

Različiti autori "određuju" različite faze odrastanja. Ipak, svi se slažu da su te faze burne, da se prelivaju jedna u drugu, i da imaju nekoliko zajedničkih karakteristika. Za svaku fazu možete očekivati određena neprihvatljiva ponašanja.

Ispitujući granice vašeg strpljenja, dete uči kako sa vama treba da se ponaša, koliko će moći da manipuliše, koliko morati da bude iskreno… Ono odrasta i stiče svoja iskustva. Osim toga, pored ispitivanja granica vašeg strpljenja, dete može neprihvatljivim ponašanjem za sebe da traži dodatnu pažnju.

Šta možete da učinite?

* Odredite jasne granice. Objasnite detetu šta ste spremni da tolerišete, a šta ne.

* Odredite kazne za određena ponašanja. Uvedite "semafor ponašanja", koji ćete često redukovati, u zavisnosti od odrastanja deteta. Crvena zona je ono što je apsolutno neprihvatljivo u vašoj porodici, zelena je ono što ste se dogovorili da je dozvoljeno, a žuta ono što zavisi od trenutne situacije.

* Pokušajte da izmenite način komunikacije. Umesto da izgovorite: "Ti si tako bezobrazan", radite pokušajte da se fokusirate na određeno ponašanje: "Ne sviđa mi se to što si uradio, zato što…". Na ovaj način šaljete poruku detetu da je njegovo ponašanje neprihvatljivo, a ne da je ono samo neprihvatljivo.

Petogodišnjaci najbolje uče jezike

Gojazne majke i deca nisu svesni svojih kilograma

Čokolada deci nije primamljiva kada nije zabranjena

* Budite dovoljno mudri da dete pohvalite. Ako je vaša pažnja usmerena samo na neprimereno ponašanje, ono može podsvesno nastaviti da se tako ponaša. Njemu je potrebna vaša pažnja, a ako to zadobija samo kada se ponaša "nevaljalo", neće videti razlog da svoje ponašanje izmeni. Zato je važno da mu pokažete da umete da prepoznate, a po potrebi nagradite i pohvalite i svako pozitivno ponašanje. Za razvoj pozitivne slike o sebi je neophodno da dete pohvaljujete, pokazujete strpljenje, ukazujete mu ljubav i poverenje.

Deca nisu isključivo dobra ili isključivo loša. I za decu koja se u većini situacija ponašaju "idealno", može se očekivati da će im ponekad "iskočiti osigurač". Ovakve "ispade" možete očekivati u svakoj fazi razvoja, ali su najizraženije u periodima osamostaljivanja (pred polazak u vrtić ili školu, pa se tada ova ponašanja pojavljuju i kao reakcija na promenu), u starijem osnovnoškolskom uzrastu i u doba puberteta.

(Yu mama)

Nastavak na S media...