Izvor: B92, 17.Nov.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što više dobijaš, sve više tražiš!
Holivudska (pa još i) zvezda Dejvid Duhovni, glumac čije je ime planetarno odjeknulo sa ulogom agenta Foksa Moldera u „Dosijeu Iks", ponovo je aktuelan, i najbolji, u seriji „Kalifornikacija", za koju je prošle godine dobio „Zlatni globus"!
Razgovarala: Katarina Joković
Izvor: Večernje novosti
Između prve dve epizode, koje upravo (nedeljom) pratimo na TV B92 (prve dve sezone već su prikazane na HBO, a treća će se na toj TV emitovati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od januara) - u kojima tumači ulogu uvrnutog, (ne)ispunjenog, em seksepilnog, em seksom progonjenog pisca Henka Mudija - Duhovni je odvojio vreme i kroz dvadesetak minuta razgovora, dao ekskluzivni intervju za „Večernje novosti".
Raspoloženo, prijatno i duhov(n)ito pričao nam je koliko je, posle ozbiljne uloge Moldera, bilo teško „uploviti" u ovakav lik, opravdava li Henkovo ponašanje, sprema li drugi deo filma „Dosije Iks", ko je birao odličnu muziku za seriju...
Zašto su baš „Kalifornikacija" i Henk Mudi, često nedozreli, samoživi i seksualno zavistan pisac, „oživeli" njegovu glumačku karijeru?
- Ma čim se bavili, pretpostavljam da svi znamo koliko je karijera čudna stvar - počinje Dejvid. - To je put kojim sigurno koračaš, a onda, koraci ili postanu brži ili naglo ukočiš. Prava stvar mi se dogodila pre nekoliko godina, kada sam počeo da se „granam" ka pisanju scenarija i režiranju. Mislim da je to bio pun pogodak, koji me je vratio i kao glumca, jer me baš dugo nije bilo. Sada učim kako da pomirim ta dva zanimanja. Ono što je svojstveno karijeri - i životu uopšte - je činjenica da što više dobijaš, tražiš još više! Čini mi se da u Holivudu manje možeš da tražiš kako postaješ stariji, tako da sam prezadovoljan što mi se to dogodilo baš u vreme kada postajem „majstor svog zanata".
Henk je, u suštini, „luzer", a vi ga igrate kao najzgodnijeg i najopuštenijeg frajera na planeti. Zašto?
- Da, to je interesantno, zar ne? On gubi mnogo i postaje „luzer" baš u pravom smislu reči, ali ono što me je, pre svega, privuklo ulozi, je to što Henk spada u retku grupu ljudi koji pričaju ono što misle. Ne libi se da kaže svima u lice i naglas ono što mu prolazi kroz glavu. Ta osobina mu daje moć. Zar nije to nešto što većina nas poželi često da uradi, ali se, iz mnogo razloga, ne usuđuje?! Dalje, „pravljenje" i igranje lika mi je omogućilo da se oprobam u komediji, jer serija ima takav ton, uprkos problemima u koje ovaj tip upada i ne može da pronađe ni sebe, ni slobodu. Uostalom, Henka ćete pronaći u svakom gradu na ovom svetu.
To su oni, uvek pomalo nesrećni ljudi... u stvari oni koji i kad su srećni nisu u stanju to da prepoznaju, pa i prihvate?
- Pa, da. Poenta je u tome što je Henkov problematičan život prikazan kroz neku vrstu komedije. S druge strane komike „leži" činjenica da ne može da preboli ženu koja ga je napustila, ni da se pomiri sa činjenicom da nema inspiraciju za pisanje, a to mu je posao, to mu je život, a ne može uvek ni da se izdigne iznad toga da je otac tinejdžerke, jer je često nezreliji od nje. Ipak, sve je to lepo upakovano. Mislim, mogli smo da napravimo sat i po teške drame, u kojem bi Henk bio alkoholičar i ne znam šta sve, ali nije u tome stvar! Pitanje je da li bi Henka učinilo srećnim da mu se porodica vrati i da sve ponovo bude kao ranije? Ne verujem... Mislim da bi opet uspeo da zezne stvar!
Šta mislite, šta je zapravo ono za čime Henk traga?
- Henk je tako opušten, rasterećen. Zaista ne znam zašto je nesrećan. Možda se u tome krije odgovor na pitanje zašto je ova serija toliko gledana.
Upravo ste mi ukrali jedno od pitanja...
- Pa, dobro, na to mogu da odmah da vam odgovorim. Ljude, pre svega, privlači odličan i inteligentan scenario. Narod voli da vidi kako se odrasli ponašaju u „odraslim" situacijama, koje nisu prikazane snishodljivo i gadno, ali imaju dozu uvrnutosti. Takođe, mislim da gledaoci vole kombinaciju seksa i komedije, kao što su je voleli i u seriji „Seks i grad".
Verujete li da će Mudi pronaći svoju viziju sreće?
- Moguće. Znate, on razmišlja ovako: ako ne mogu da budem srećan u stvarnom životu, hajde bar da ga stvorim u paralelnom univerzumu - u umetnosti, u pisanju, na filmu, bilo gde. Zavisi, kada Tom Kapinos (tvorac serije) i ja dođemo do kraja, nadam se da ćemo to uraditi dobro. Ne znam. Svakako je srećan kraj nešto što je moguće, pa čak i u stvarnom životu.
Publika u Srbiji se tek lagano upoznaje s Henkom. Postoje li neke sličnosti na relaciji Duhovni - Mudi?
- Da, veoma ličimo jedan na drugog, samo što je on uvek bolje našminkan (aha-ha-ha).
Henk je pun loših navika, zavistan je od seksa. Prošle godine su mediji i vama „pripisivali" neke loše stvari...
- Ali, mi pričamo o Henku, zar ne?!
Pa jeste... no trebalo je naći inspiraciju za njegovu „mračnu stranu"?
- Znate, svašta se događa kada portretišete tipa kao što je on. Mislim da svako od nas ima tu - „mračnu stranu", ali ona je, baš kao i religija, potpuno lična stvar, o kojoj ne bi trebalo pričati...
Da li biste se družili s Henkom Mudijem, kada biste ga sreli u pravom životu?
- Ako bismo se sreli... Ne znam. Znate, imam malu ćerku i sina, tako da ne mogu da zamislim sebe na mestima na kojima se Henk kreće. On ni u seriji nema iskrene prijatelje, osim agenta. Ipak, mislim da je Henk brižan, on samo ne može a da sve ne zajebe i da ne dovede sebe u neke glupe situacije. Da, postoje ljudi „napolju" koji su kao on. Mogu napraviti isto grešaka koliko i Henk, ali će i dalje šetati zemljom.
Kako pred snimanje dovodite sebe u Mudijev „mud" (raspoloženje)?
- Pokušavam da budem duhovit i zabavan. Imao sam drugara komičara, koji je posle nastupa u jednom klubu pitao menadžera da li je bio smešan? Ovaj mu je odgovorio pitanjem: „Da li si se tako osećao? Ako jesi, onda da, bio si smešan"! I ja tako gledam na stvari, ako sam zadovoljan, znam da je i Henk dobar.
Ipak, je li bilo teško „shvatiti" ga i „pravdati"?
- Mislim da glumci ne smeju da osuđuju likove koje tumače i moralno ih dezavuišu. Iako bih možda privatno mogao da kažem da je Henk neodgovoran, za moju umetnost to bi bila smrt, a to je poslednja stvar na svetu koju bih želeo!
Za kraj, muzičko pitanje. Seriju ste otvorili pesmom „Rolingstonsa" - „Ne možeš uvek da dobiješ ono što želiš„? Ko je birao muziku i šta ćemo još slušati u „Kalifornikaciji"?
- Za mene je, kao glumca, scenaristu i reditelja, muzika veoma bitna. Volim da je slušam dok pišem i da je koristim za uvođenje u posebna raspoloženja. Veliki muzički fan je i tvorac serije, tako da smo zajedno obratili posebnu pažnju na to. Od početka smo znali da će tu biti legendarni „Stonsi", ali i Dejvid Bouvi, kao i savremenije stvari, od „Fu fajtersa", na primer. Za finale smo odabrali i Eltona Džona, čućete. Muzikom smo dali savremeni osećaj klasičnom rok-momku, što Henk zapravo jeste!
GLAS ZA "DOSIJE IKS"
DA li je, možda, neka negativna reakcija od fanova „Dosijea Iks" došla do vas?
- Ne, ali kakve to veze ima?! Ne idu stvari tako. Ljudi vole samouverene tipove, poput Moldera, ali da sam Henka odigrao na tu kartu, e, onda bi fanovi „Dosijea" imali pravo da kukaju. Ovako mislim da je sve OK i da oni mogu da razluče šta je nečija karijera, a šta uloga zvana „bilo jednom na TV".
Može li „opet da bude na TV", zapravo u bioskopu? Postoji li šansa da gledamo i drugi deo filma „Dosije Iks"? Spekuliše se 2012. godinom?
- Mislim da zasad ne postoje takvi planovi, što ne znači da neki od nas to ne žele. Uvek sam spreman za ulogu Moldera i „prekrajanje" takvog sveta. Ali, blokbasteri su uvek u nezavidnoj situaciji kada treba da se radi nastavak, jer je, nekako po pravilu, drugi deo lošiji od prvog. Videćemo. Što se mene tiče, glasam za!
