Izvor: B92, 21.Maj.2013, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiže druga, pozitivnija generacija GMO
Na tržište će uskoro stići druga generacija genetski modifikovanih useva (GMO) koja bi konačno trebalo da ostvari izvorna futuristička predviđanja struke i ublaži strahove od “frankenštajnske hrane”, predviđa Nature.
Ugledni je časopis početkom maja objavio svoj poseban broj u celosti posvećen GMO. U uvodnom članku bloger Danijel Kresei ističe da su GMO, kada su tek počeli da se razvijaju, bili najavljeni kao usevi koji će stvoriti egzotične proizvode i pobediti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glad u svetu.
Međutim, tehnologija je do sada uglavnom išla na ruku velikih kompanija koje su razvile biljke otporne na pesticide. To je poljoprivrednicima omogućilo povećanje prinosa uz upotrebu manjih količina hemikalija.
Prema biotehnologinji Anastasiji Bodnar iz Biologi fortified, neprofitne organizacije koja nastoji predstaviti objektive informacije o GMO-ima, takav je razvoj događaja učinio da je napredak u ovoj nauci ostao sakriven od običnih potrošača te čak podstakao bes protivnika GMO koji smatraju da su transgenih usevi povećali koncentraciju moći i profita u velikim korporacijama kao i da je ova nauka primer mešanja naučnika u prirodu bez obzira na opasnosti.
Stručnjaci veruju da će se ta ružna slika uskoro promeniti. Naime, nova generacija GMO stvaraće se uz pomoć naprednih tehnika manipulacije genima koja će omogućiti da se sa velikom preciznošću utiče na genom biljaka bez potrebe da se u njih unose strani geni.
Filip Berean, istraživač političkih i društvenih aspekata tehnologija na Univerzitetu u Vašingtonu, smatra da nepoverenje potrošača neće biti lako prevazići jer će ljudi uvek zadržati oprez prema proizvodima kojima hrane svoju decu. Ipak, većina stručnjaka veruje da su najgori problemi ipak za njima, a budućnost svetla.
GMO u brojkama
Prema magazinu Nature od ukupno 1,5 milijardi hektara obradivih površina u svetu u 2012. GMO su se uzgajali na oko 12 odsto, odnosno na 170.000.000 hektara. Najveći deo tih površina nalazi se kod pet glavnih proizvođača GMO - SAD, Kanadi, Brazilu, Argentini i Indiji. Ostatak od 18 mil h zasađen je u drugim zemljama širom sveta.
U Evropi glavni su proizvođači Španija, Portugalija, Češka, Slovačka i Rumunija i to samo kukuruza. Industrijski GMO krompir pod političkim pritiskom je povučen iz Nemačke i Švedske.
Istine i mitovi
Pobornici GMO tvrde da su u poslednjih 20-ak godina, koliko se uzgajaju ovi usevi, transgenih sojevi povećali produktivnost za više od 98 mlrd. USD i uštedeli oko 473 miliona kg pesticida. Ipak, kritičari ističu da je njihov ekološki, društveni i privredni učinak ipak neizvestan.
U svom posebnom izdanju, Nature, između ostalog, istražuje istinitost tri glavne kritike na račun GM useva: da uzrokuju pojavu superkorova, da su podstakli samoubistva indijskih poljoprivrednika i da su u Meksiku neki geni iz GM kukuruza pobegli u okolinu.
Superkorovi
Naučni podaci pokazuju da je prva tvrdnja o superkorovima tačna. Od kraja 1990-ih većina američkih farmera prihvatila je GM pamuk koji je modifikovan da dobro podnosi Monsantov herbicid glifosat.
Kombinacija herbicida i GM useva odlično je funkcionisala do 2004. kada je otkriven rezistentni korov šćir.
Od 1996. do danas otkrivene su ukupno 24 biljke otporne na glifosat. Međutim, Nature ističe da je otpornost na herbicide problem koji postoji nezavisno o tome jesu li biljke modifikovane ili ne.
Na primer, čak 64 vrste korova otporne su na herbicid atrazin iako niti jedan usev nije modifikovan kako bi ga podnosio.
Konačno, ova genska trka useva i krova zbiva se i u prirodi.
Prof. dr sc. Hrvoje Fulgosi molekularni biolog sa Instituta Ruđer Bošković kaže da su se korovi otporni na herbicide intenzivnije počeli pojavljivati zato što su se poljoprivrednici previše pouzdali u efikasnost kombinacije GM useva i herbicida.
“U SAD je u novije vreme popularan uzgoj bez oranja, sijanjem direktno u strnište - troši manje goriva, manje je emisije CO2, ali je veća upotreba herbicida”, objasnio je.
“Trebalo je ipak zadržati uobičajenu praksu rotacije useva. No danas je teško zamisliti intenzivnu poljoprivredu bez veštačkih đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Čovečanstvo se ne bi moglo prehraniti. Ove su tehnike uvedene još u prvoj zelenoj revoluciji koja je značajno podigla prinose. Ne možemo se vratiti na stanje pre nje. GMO bi trebalo da bude druga zelena revolucija, međutim, sve je zapelo na četiri GM biljke i dva svojstva otpornosti. Konačno, glifosat se i kod nas koristi jer je jedan od najboljih herbicida “, rekao je.
Stručnjaci ističu da je, kada se sve uzme u obzir, korišćenje GM useva ipak manje štetno za životnu sredinu. Jedna britanska studija pokazala je da je od 1996. do 2011. uzgoj GMO smanjio upotrebu herbicida za oko 6,1 odsto i povećao koeficijent pozitivnog uticaja na životnu sredinu za 8,9 odsto.
Samoubistva u Indiji?
Prema Nature magazinu tvrdnje da je oko 270.000 indijskih farmera počinilo samoubistvo zbog ulaska Monsanta na njihovo tržište 2002. nije tačna.
Istina je da se broj samoubistava u Indiji u poslednjoj deceniji povećao sa oko 100.000 na nekih 120.000, međutim, udeo poljoprivrednika u tom broju je stagnirao. Štaviše, Matin Kaim sa univerziteta Georg August u Nemačkoj ističe da su se od uvođenja Bt pamuka 2002. do 2008. prinosi u Indiji povećali za oko 24 odsto, a prihodi za oko 50 odsto te da većina danas uzgaja GM soj.
Ovo se povećanje ne može isključivo pripisati upotrebi pamuka otpornog na insekte, no isto tako se povećanje broja samoubistava ne može povezati sa dolaskom Monsanta, ističe Nature.
Transgeni u domaćim sojevima
Istraživanje Dejvida Kvista, ekologa s Univerziteta u Kaliforniji, u planinskom području Oakaka u Meksiku 2000. pokazalo je da su neki geni iz Monsantovog GM kukuruza prešli na zavičajne sojeve.
Kvist pretpostavlja da su lokalni poljoprivrednici nabavili seme u SAD i uzgajali ga nesvesni da je modifikovano. Oko ovog slučaja digla se velika medijska i politička buka.
Međutim, nekoliko kasnijih studija dalo je oprečne rezultate - jedna iz 2003. na 2004. nije našla nikakve transgenske sekvence, dok je druga iz 2009. pronašla pet slučajeva prelaska.
Alison Snou, ekolog biljaka s Ohajo univerziteta kaže da “se čini neizbežnim da će neki transgeni preći na lokalni kukuruz”.
“Postoje neki dokazi da se to dešava, ali jako je teško reći koliko je to uobičajeno i kakve su posledice”.
Prema Snou ne postoje dokazi da su efekti negativni. Naprotiv, ona očekuje da bi biljke od novih gena mogle profitirati.
U jednoj studiji iz 2003. njen tim je pokazao da su obični suncokreti uzgajani zajedno s Bt varijantom bili otporniji na insekte i rađali više semenki.
Potrebna je objektivna diskusija
Prof. Fulgosi smatra da je u raspravama o GMO-ima potrebno stati na loptu.
“Iako se tehnologija izmene genetskog materijala biljaka tehnikama tzv. rekombinantne DNK najavljivala kao početak nove zelene revolucije, izostao je veliki bum njene primene “, kaže prof. Fulgosi.
“Razlozi za to su uglavnom u nepoverenju javnosti prema GMO hrani te u strahu da će se uneseni geni početi nekontrolisano širiti u prirodu i stvarati nove super otporne korove ili pak ugroziti korisne insekte i eko-sisteme. Stavovi pobornika i protivnika oštro su polarizovani, argumenti su često isforsirani, a retorika na granici incidenta. U takvim okolnostima je teško izneti umereni stav i trezveno sagledati korisne i štetne aspekte GMO”, kaže Fulgosi.
Nature razmatra i budući razvoj ove tehnologije te moguću komercijalizaciju sledeće generacije GM kultura koje će, među ostalim, biti otporne na sušu ili bogate vitaminima i nutrijentima - na primer zlatni pirinač ili narandžaste banane.
“Kod ovih će kultura biti izmenjeni čitavi biosintetski putevi koje kontroliše više gena, a nove tehnike izmene izuzetno su precizne i unose tek veoma definisane promene u željena područja genoma. Njima je moguća ugradnja čitavih gena na poznata mesta čime se mogu izbeći neželjeni efekti pozicioni ili inaktivacija nekih drugih gena. Takođe, neće se unositi geni iz drugih organizama.
Dalji razvoj GM tehnologije sve će se više oslanjati na istraživačke grupe koje ne pripadaju ozloglašenim multinacionalnim kompanijama, a male će zemlje sa ograničenim istraživačkim resursima i dobrim idejama moći da profitira od ovakvog razvoja”, zaključuje prof. Fulgosi.
Izvor: tportal.hr
