Izvor: B92, 14.Avg.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stavovi u modi: Neočešljane misli
Pavle: Umetnost i moda se prepliću. I jedno i drugo hoće da budu pramac kulture. Zato umetnici koriste modu da bi bili na pramcu. Nekad i moda koristi umetnike, pa se oni vremenom „ubiju".
Pavle Farčić i Dorijan Kolundžija
Razgovarala Maria Jelesijević
Preuzeto iz magazina "Prestup"
Kako?
Dorijan: Teško. Na brzaka. Na krilu. Ima taj zaplet sa malim aluminijumskim računarčićima i teflon efektom pri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << radu u krilu" Pa onda tako" U standardnoj borbi ko duže izdrži: laptop moju spremnost da mu sobom ukinem vazduh, ili ja njegovu, na kontaktnu površinu pedantno skoncentrisanu, potpuno nenormalnu radnu temperaturu. Kao, ima nekakav rashladni razdelnik ljudi od ovih mašina" Air something" Ja ga nemam. Možda stiropor" Eto tako" sa stiroporom protiv steriliteta" Znaš, nemam baš ideju šta je pitanje, pa je time odgovor verovatno besmislen.
Pavle: Lako.
Da li imate vremena za intervju?
Dorijan: Ne. Uopšte. Ali evo ga krnjeg, dekoncentrisanog, sklepanog u pet AM između dva neviđeno lepljiva dana, s nadom da će ga neki pristojan lektor našminkati i istrebiti od svih očiglednih manifestacija duboke neupotrebljivosti autora.
Pavle: Nemam.
Da li je opasno imati svoj stav?
Dorijan: NE. (Sad ovo izgleda kao nekakav žešće ozbiljan stav o imanju stava, pa kad je već tako, baci ga u bold. U skladu sa uređivačkom politikom, sadržaj ove zagrade može i ne mora biti obrisan.)
Pavle: Jeste. Pogotovo po druge. Meni se događa da ulazim u konflikte i da me smatraju neprijatnim, čak surovim. I operacija je surova, ali spasava, a ja nemam vremena za anesteziju. Zato je po druge opasno kada imam stav. Ako ga ne prihvate, rizikuju da im ne bude bolje.
Da li su vizuelne komunikacije društveno odgovorne?
Dorijan: Mahom nisu. Ipak, ima nečeg dirljivo romantičnog u aspiraciji nekih primera da u budalaštinama presaturisanoj etar deponiji sadrže delikatno razumevanje društva, u koje ih na pleh kraj važnih saobraćajnica noću okače lepkom za tapete, ili između pete i šeste devetnaestine već emitovanog filma malo preglasne pljusnu u facu anesteziranim gledačima, okače u nekakve koktel + chit-chat ambijente za malobrojnu publiku" Verujem da bi one jadne volele da budu. "Vizuelne" komunikacije" iz pitanja"
Pavle: Odgovorni smo mi koji se njima bavimo. Ako je nešto javno, i estetika i etika toga moraju biti bar pristojne. Ili nepristojne ako je to društveno korisno. I tu nastaju zabune – nepristojno hoće da postane pristojno tako što se nameće javnosti. Onda društveni interes postaje lični, a odgovornost kolektivna. Stara igra, novi igrači.
Da li vas prepoznaju po svojim kreacijama?
Dorijan:?Svojim? Uhm" Ko tačno?" Jednom me neka stidljiva ženica, za koju se ispostavilo da radi kao prodavačica u „Mile Dragić" maloprodaji, bojažljivo zaustavila na ulici i nevešto skrivajući uzbuđenje rekla: to je naš prsluk, znate, odmah sam ga prepoznala" Je l' se to računa? (Ili da izmislim nešto kao jednom me na ulici zaustavio sam John NIKE i vidno uznemiren rekao: son, those are my RIFTS you’re wearing, and that triple5soul jacket is a miserable attempt of inventive match.) So" nope.
Pavle: Prepoznaju me po hodu. Uvek žurim. I po naočarima za sunce, onim što ih jednom u životu čovek slučajno proba i zalepe mu se na lice. Sad kad sam ih izgubio, pa još ako usporim, moraće da me prepoznaju po kreacijama.
Da li ambalaža prodaje?
Dorijan: Potpuno. I dalje sam depresivan zbog ukidanja jogurta u onim, uvek malo blatnjavim, plastičnim kesama sa ljubičastim nedizajnom. Ovi novi su mi nekako elitistički.
Pavle: Ambalaža je prva u komunikaciji, najbliža suštini, najuži izbor vrednosti. Samo takva može da prodaje, ali ne mora. Kada smo napravili ambalažu za Smilies, rešili smo klijentu problem reklame doživotno. A nismo morali. Sve ima ambalažu, mada se to ovde zove stajling. I svako ima cenu, mada se to ovde zove uspeh.
Da li verujete u povezanost umetnosti i mode?
Dorijan: Apsolutno" nego, nekako ima malo mode u modi"
Pavle: Verujem u moć pisane reči i pozitivnog mišljenja. Umetnost i moda se prepliću. I jedno i drugo hoće da budu pramac kulture. Zato umetnici koriste modu da bi bili na pramcu. Nekad i moda koristi umetnike, pa se oni vremenom „ubiju".
Da li je u kreaciji važnije lično ili profesionalno?
Dorijan: aaahm" not mutually exclusive?
Pavle: Lično. Samo tako može biti iskreno. Podrazumeva se da si profesionalac. Još ako si društveno odgovoran... Ti si moj drug.
Da li u Srbiji postoji trend?
Dorijan: Vidi, ja vozim nešto što ponajviše liči na pobesneli motokultivator. Skroz. Kažu ljudi. Žut i sve. Ja ga kupio. Mislim da sam se samodiskvalifikovao da odgovorim na ovo pitanje.
Pavle: Postoji. Ili je postojao. Ako mislite na prodavnicu „Trend", tamo malo pre Slavije? Prodavali su Italian Green i to su bile jedine „starke" koju su Srbi mogli sebi da priušte. Neki su imali i prave All Star patike, pa su pukli kad je neko objavio da koštaju dva dolara u Americi, da ih nose klošari i da se prodaju u velikim korpama. Tako će jednom neko da objavi nešto, i neki će da puknu.
Da li se često bavite selekcijom?
Dorijan: Ja? Da. Profesionalni grickač slanih zajebancija na kojekakvim komisijama, savetima i bordovima uvek ima bar dve komplikovane selekcije pred sobom (najčešće za neprimereno velikim stolom sa nekom mnogo napucanom +more natural than nature itself+ šarom. I ko ne voli mahagoni nek izađe ili nek gleda u fasciklu). Jednu zbog koje je tu, i jednu mnogo manje napornu: ono.... pistaći ili badem. Ja sam pistaći selektor. Uvek kopam po semi-modernim, iznenađujuće frekventno crvenim ćasicama do poslednjeg. (Naravno ako nisu u svojim agresivnim kućicama... Molim lepo... treba da se radi... nek ih neko povadi iz njihovih glupih odvaljivača noktiju i lomilica trojki i da mi ih fino spremljene za selekciju... bez maltretmana" Inače, transparentno represivno grabim bademe. Nema posla. Samo ih ćapiš.) I gledam ove u oklopima popreko.
Pavle: Ne. To prepuštam onima koji ne znaju šta hoće, a misle da su odgovorni. Meni se više sviđa da stvaram jedno ali vredno. Ili da sačekam da se pojavi u prodaji.
Da li dizajn izaziva zavisnost?
Dorijan: Sigurno" al' nekako, perfidno" na kvarnjaka. Ko kapi za nos" postaneš jedan od onih spray-happy vlasnika elegantnih bočica i svaki put kad (sve učestalije) špricneš sebi svoju dozicu, nekako samozadovoljno kontempliraš o tome kad si tačno počeo da ne možeš da prestaneš. I govoriš sebi autosugestivno" okej je" safe je"
Pavle: Ima takvih slučajeva.
Da li postoji savršen zločin?
Dorijan: Ako je zločinu dovoljan kriterijum za upadanje u laskavu kategoriju savršenosti izostanak kazne" Naravno" Ispade lako" Ne bih da nabrajam top 10 most obvious yet unpunished"
Pavle: Samo ako postoji savršena kazna
Da li imate omiljenog dizajnera?
Dorijan: Ne baš. (Svaki pokušaj da drugačije odgovorim na ovo pitanje bio bi forsiran konstrukt.)
Pavle: Često mislim o srpskoj modnoj sceni. Pitam se ko je našao moje naočare. Znam da nije Maria Jelesijević, ona bi mi ih vratila
Da li i šta mislite o srpskoj modnoj sceni?
Dorijan: Borba u rovovima"
Pavle: Imam Anu Švabić. Zato i živimo zajedno.
Da li je žensko u čoveku dominantnije u umetnosti od muškog?
Dorijan: (Sad bih se zaleteo u otvorenu raspravu sa otkucanim pitanjem i ispao ozbiljan ludak, pa ću izabrati da odgovorim uopšteno.) Ne neophodno. Mislim da je svaka od komponenti koja učestvuje u sumi senzibiliteta umetnika jednako važna, i da se odnosi zastupljenosti menjaju od rada do rada" od umetnika do umetnika" Bez univerzalno primenljivog pravila". Pa ko šta prepozna kao dominantno" Konzumentu na dušu"
Pavle: Apsolutno! Pogledajte samo najbliže primere stvaralaštva. Meni je, pak, draži muški princip. Fer, tvrdo. Dobro je kad takav naletim na žensko u umetnosti.
Da li je teško biti mladi talenat u Srbiji?
Dorijan: Teško je biti bilo šta u Srbiji.
("otvorio sam zagradu u zaletu da napišem nešto odmerenije i politički korektno, ali sad više ne znam šta tačno" valjda sam preumoran" ili nema šta dodatno da se napiše")
Pavle: Koliko me sećanje služi, jeste. I to samo zbog netalentovanih starijih. Uglavnom su takvi najglasniji i najuporniji da nečemu nauče talentovane ljude. I uglavnom dobiju priliku za to, jer su talentovani zauzeti stvaranjem. Eto, oni se bave selekcijom! Prirodnom selekcijom talenata.
Da li je ljubav jedna?
Dorijan: Ahmmm" Je l' ovo religiozno pitanje?
Pavle: Jeste, ako je prva.
