Izvor: B92, 10.Feb.2010, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stavite brak ispred dece
Američki terapeut Dejvid Kod kaže da preterana pažnja posvećena deci stvara zahtevnog potomka i uznemirenog, iscrpljenog roditelja
Želite bolje prilagođenu, uspešniju decu? Onda nemojte da zatrpavate njihovo slobodno vreme časovima matematike, japanskog i violine. Niti treba da budete „roditelj helikopter” koji im neprestano bruji nad glavom.
Posvećeni roditelji nemaju srećnu decu, piše u knjizi „Da biste odgajili srećnu decu, stavite brak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na prvo mesto” (To Raise Happy Kids, Put Your Marriage First), koja je postala bestseler u SAD. Odrasli koji žele najbolje svojoj deci treba manje vremena da provode pokušavajući da budu savršeni roditelji, a više težeći da budu savršeni supružnici, smatra autor Dejvid Kod (David Code), porodični terapeut i novinar.
„Mit broj jedan vezan za roditeljstvo je da što više pažnje pružimo deci, to će ona ispasti bolja. Izgleda da smo u tome otišli predaleko: naša preterana briga naneće im više štete nego koristi”, kaže Kod. „Porodice koje okapavaju nad decom proizvode neurotične, iznurene roditelje i zahtevnu, razmaženu decu. Roditelji će danas bez razmišljanja žrtvovati svoje živote i brakove zarad dece. Mnogi od nas stvorili su familije koje se vrte oko dece, gde ona imaju vlast nad našim vremenom, energijom i pažnjom.”
„Ali dok mi slamamo kičme podižući potomstvo, naši brakovi i samoispunjenost odlaze kroz prozor, a deca nam postaju sve zahtevnija i nezdovoljnija,” dodaje on. „Zato izgleda da deca danas imaju više problema nego što smo ih imali mi ili naši roditelji. Trošimo ogromnu energiju ubijajući se da bismo im obezbedili savršeno detinjstvo bez trauma. Najveći dar koji možete dati svom detetu jeste da imate ispunjeni brak.”
A šta ako vaše dete ima probleme koji zahtevaju punu roditejsku pažnju? Kod veruje da su sve brige oko deteta mnogo tesnije povezane sa problemima u braku nego što su mama i tata toga svesni. „Ubeđujemo sebe da je stavljanje dece na prvo mesto za njihovo dobro. Ali tako pravimo dve greške. Prvo, postaje mnogo teže da ispoštujemo i uspostavimo granice koje oblikuju karakter deteta, tako da ono jednostavno gnjavi svoje oditelje dok ne dobije šta hoće. Budući šefovi i supružnici možda neće imati toliko strpljenja za njegovo ponašanje.
Drugo, stvaramo ogroman pritisak na decu da ispune naše emotivne potrebe, što može da dovede do njihovog prenemaganja. To, onda, izaziva još veću zabrinutost roditelja, koji brže-bolje traže dijagnozu, a doktori sve češće prepisuju lekove. Od komarca tako nastaje magarac i detetov razvoj biva ozbiljno ugrožen.”
Psiholog dr Madlen Levin (Madeleine Levine) nedavno je izjavila da deca preterano angažovanih roditelja imaju tri puta više šansi da pate od depresije i anksioznosti. Iza preterano angažovanog roditeljstva stoji slabo zamaskirani pokušaj da se ispravi ono što nije valjalo u životima samih roditelja kaže ona.
Britanska TV voditeljka Kirsti Jang (Kirsty Young) slaže se sa Kodom. Ona agresivno roditeljstvo naziva „pravom bolešću modernog doba”. Jangova je majka dvoje dece i kaže da joj se „smučio kult intenzivnog roditeljstva. Roditelji su danas preokupirani decom jer ih vide kao produžetak svog uspeha.”
S druge strane, roditelji koji priznaju da im je brak ispred dece rizikuju oštre osude javnosti. Književnica Ajelet Voldman (Ayelet Waldman) kaže da se još nije oporavila od oštrih reakcija kada je priznala da muža voli više od dece.
„Žudim za danom kad će neki uvaženi sociolog da objavi studiju o braku u kojoj će supružnici otvoreno priznati da vole jedno drugo čak i više nego što vole svoju decu”, kaže Voldmanova, autorka knjige „Loša majka, hronika materinskih zločina” (Bad Mother, a Chronicle of Maternal Crimes). „Bilo divno kad bi se jednom za svagda utvrdilo da su deca iz takvih brakova uspešnija i da imaju srećnije i zdravije živote od dece zatrpane željama i ambicijama svojih roditelja.”
