Izvor: S media, 01.Mar.2011, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta uzrokuje neplodnost?
Dobiti dete, najjednostavnija je stvar na svetu? Nažalost, ne uvek, jer želja mnogih parova za detetom ostaje neispunjena. Mnogo je mogućih uzroka poteškoća sa začećem.
Veliki uticaj ima način života
Neostvarena želja za detetom problem je s kojim se susreću oba partnera. No uzroci neplodnosti nisu uvek zdravstvene prirode.
Velik uticaj na plodnost ima način života. Nagomilani stres, prekomerno uživanje alkohola i kafe, pušenje te psihički >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << problemi mogu imati negativne posledice. Premala ili prekomerna telesna težina takođe mogu naškoditi ženskoj plodnosti, kao i lekovi. Stoga je pri planiranju deteta potrebno kritički preispitati svakidašnje životne navike.
Ispitivanje uzročnika
Lečenje parova koji ne mogu začeti uvek uključuje detaljne pretrage i razgovor sa svakim partnerom pojedinačno. Žena će na ginekološkim pregledima zajedno s ginekologom istražiti svoj ciklus i pokušati da prati ultazvukom razvoj jajnih ćelija. Lekar u obradi neplodnosti žene može ispitati nivo hormona u krvi, pre svega "luteinizirajućeg hormona" (LH) koji izaziva ovulaciju. Ako se utvrdi da je menstrualni ciklus neredovan, plodni se dani preciznije mogu utvrditi pomoću raznih testova urina.
Muškarac takođe treba da ode na pregled kod androloga odnosno prema preporuci ginekologa napraviti spermiogram. Androlog ispituje semenu tečnost, pre svega gustoću, pokretljivost i oblik spermatozoida. Smatra se da je potrebno najmanje 20 miliona spermatozoida po mililitru semene tečnosti, od čega bi polovina trebalo da bude dobro pokretljiva, da bi semena tečnost zadovoljavala kriterijume plodnosti. Ako vrednosti spermiograma nisu kakve bi trebalo da budu, spermiogram se ponavlja nakon određenog vremena. Naime, spermiogram je slika semene tečnosti u određenom trenutku, a poznato je da npr. neka akutna infekcija može privremeno pogoršati kvalitet spermatozoida. Već nedelju dana kasnije rezultati mogu biti znatno bolji.
Zdravlje polnih organa
Ako su ciklus i spermiogram uredni, postavlja se pitanje prohodnosti jajovoda. Prohodnost se može ispitati laparoskopijom (ulazak optičkim instrumentima preko trbušne šupljine) te metodama koje se pritom kombinuju histeroskopijom i histerosalpingografijom (ulaz kroz matericu). Ove metode omogućuju doktoru da direktno promatra jajovode optičkim instrumentom. Asistent istovremeno putem materice u jajovod ubrizgava obojenu tečnost. Ako ta tečnost neometano prolazi kroz jajovode, oni su prohodni. Pored neprohodnosti jajovoda potrebno je ispitati i zdravlje materice ili jajnika. Ultrazvukom se mogu pronaći i miomi, ciste ili druge neuobičajene pojave na organima. Daljim testovima urina ili uzimanjem brisa s oba jajovoda lekar će proveriti postoje li eventualne infekcije.
Stručnjak može proveriti hormonalni nalaz muškarca pomoću krvnog testa. Pri pregledu će lekar takođe opipati testise, mošnice i semenovod da bi stručno ocenio veličinu i oblik testisa. Možda će i kroz debelo crevo pregledati prostatu i semene mehuriće. Eventualne infekcije isključuju se putem testa urina.
Takođe je moguće napraviti i postkoitalni (PCT) ili Sims-Huhnerov test. Test se radi u vreme ovulacije, najkasnije 12 sati nakon snošaja. Tada se s grlića materice uzima i mikroskopski pregledava sluz da bi se videla pokretljivost spermatozoida. Test otkriva je li neplodan sam muškarac ili je problem u okruženju rodnice. U tom slučaju se potkrepljuje sumnja na eventualnu alergiju na spermatozoide.
Nakon serije navedenih pretraga obično se otkrije uzrok neplodnosti. U nekih 40 posto slučajeva reč je o neplodnosti muškarca, a u takođe 40 posto slučajeva neplodna je žena. U 20 posto slučajeva neplodna su oba partnera ili uzrok neplodnosti nije moguće pronaći.
Problemi sa plodnošću kod žena
* problemi sa sazrevanjem jajnih ćelija(najčešći uzrok: slabljenje žutog tela jajnika)
* izostanak ovulacije
* neplodnost prouzročena začepljenjem jajovoda, najčešće usled infekcije hlamidijom
* endometrioza (zadebljanje endometrija izvan materične šupljine)
* začepljenje grlića materice zbog sluznih čepova koji se usled infekcija ili hormonalnog poremećaja nisu iščistili tokom ovulacije
* miomi (dobroćudni tumori) u materici
* stvaranje antitela na jajne ćelije ili spermije
* hormonalni poremećaj (npr. sindrom policističnih jajnika (PCOS) usled kojeg dolazi do prekomerne produkcije hormona prolaktina ili poremećaj rada štitnjače)
* preuranjeni klimakterijum: prestanak funkcije jajnika
* ređe: urođene organske anomalije jajnika, jajovoda ili materice
* sklonost opetovanom stvaranju cista takođe može smanjiti plodnost
Problemi sa plodonošću kod muškaraca
* OAT (oligo-asteno-terato-zoospermija) sindrom (najčešća dijagnoza: premali broj, smanjena pokretljivost i abnormalan izgled spermatozoida)
* začepljenje semenovoda, najčešće usled infekcije hlamidijom
* proširenje vena u mošnicama (varikokela)
* povreda testisa (npr. usled neke nesreće)
* pojava antitela na spermatoizoide
* preboljeni zaušci u detinjstvu
* nespušteni testisi koji nisu pravovremeno korigovani u detinjstvu
* ranije lečenje hemoterapijom
* anomalije hromosoma (npr. Klinefelterov sindrom kod kojeg muškarac ima x-hromosom viška)
* nedovoljna prokrvljenost
* dijabetes
* nedostatak semenovoda (najčešće kod muškaraca s cističnom fibrozom)
* ređe: problemi s impotencijom/erekcijom/ejakulacijom
.jpg)
