Izvor: B92, 27.Okt.2015, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve ima u viršlama: Od nedeklarisanog mesa do ljudske DNK
Hoćete da saznate šta se nalazi u viršlama koje jedete za doručak? Pazite šta želite.
Istraživanje koje je sprovela američka kompanija Clear Foods pokazalo je da se u dva odsto uzoraka viršli i u dve trećine vegetarijanskih alternativa ovim proizvodima nalazi ljudska DNK. Ipak, to je samo delić krajnje neprijatnih otkrića do kojih je došla ispitujući kvalitet 345 viršli i kobasica 75 različitih brendova.
Zagađivače su pronašli u čak 21 uzorku, a ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 14,4 odsto su ocenili kao “problematične” na ovaj, ili onaj način.
“Sredinom 19. veka u Americi kružile su glasine da neki mesari prave jeftine kobasice slične frankfurtskim od mlevenog psećeg mesa. Iako to niko nije mogao sa sigurnošću da potvrdi, pitanja o viršlama, stara su koliko i same viršle, a sumnje nisu potpuno neosnovane”, navodi se u izveštaju kompanije.
Viršle se obično prave u fabrikama u kojima se otpaci mesa, začini i drugi sastojci seckaju i melju u jednoličnu masu koja se zatim pakuje u veštačka, ili prirodna creva.
Zatim se kuvaju u pušnici, hlade pod vodenim tuševima i zatim pakuju.
Prema Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa Republike Srbije, hrenovkа (odnosno viršla) je “proizvod od mesа dobijen od mesа, mаsnog tkivа, vode, kuhinjske soli, proizvodа od krvi, zаčinа, ekstrаkаtа zаčinа, šećerа, аromа dimа i аditivа. Nаdev hrenovke može dа se puni u ovčije tаnko crevo ili u veštаčke omotаče odgovаrаjućeg prečnikа. U slučаju dа je bez omotаčа, tаj proizvod stаvljа se u promet upаkovаn. U hrenovki, sаdržаj proteinа mesа morа dа je nаjmаnje 11%, sаdržаj kolаgenа u proteinimа mesа nаjviše 20%, а u hrenovki od živinskog mesа sаdržаj kolаgenа u proteinimа mesа morа dа je nаjviše 10%”. Ti podaci moraju biti označeni i na deklaraciji.
Clear Foods je kompanija koja se služi sekvenciranjem gena, kako bi otkrila šta se nalazi na trpezama širom sveta.
Rezultati su retko kad umirujući. U ovom slučaju, u 14 odsto slučajeva pronađeno je meso ili proizvod koji nije naveden na deklaraciji.
Ipak, prema mišljenju profesora Kornel univerziteta i stručnjaka za bezbednost hrane Martina Vidmana, rezultatima Clear Foods nedostaje relevantnost.
“Ovo nije ništa novo o viršlama. To je senzacionalistički marketinški potez kompanije koji bi trebalo da pomogne u prodaji njihovih usluga”, rekao je on.
Ipak, Melinda Vilkins, profesorka Univerziteta u Mičigenu, smatra rezultate “intrigantnim”.
“Upotreba genetske analize u ovakvim slučajevima je fascinantna. Mislim da će u budućnosti biti sve više ovakvih analiza hrane, kako bismo proverili koliko se sadržaj namirnica zaista poklapa sa deklaracijama”, rekla je ona.
Ipak, ona bi želela više da zna o nekim stavkama i izveštaja, naročito onom koji se tiče ljudske DNK u viršlama.
“Kada radite sa genetskim materijalima, u zavisnosti od tehnike, možete detektovati vrlo male količine DNK koje ne bi trebalo da budu tu. Ova optužba je ozbiljna, ali kompanija ne navodi koju količinu ljudske DNK je pronašla. Možda je reč o samo nekoliko ćelija”, rekla je ona.
Takođe, Clear Foods ne može da potvrdi tačan izvor DNK.
Ovo je samo jedna od vesti o mesnim prerađevinama koje smo mogli čuti ovih dana. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zvanično je na listu kancerogenih namirnica uvrstila suhomesnate proizvode, a sveže crveno meso proglasila “mogućim kancerogenom”.
Polemike su stigle i do Srbije, pa se oglasilo i Ministarstvo zdravlja, koje je saopštilo da je potrebno “više istraživanja na tu temu”.
.jpg)
