Izvor: B92, 19.Mar.2015, 13:39

Šta se zaista desilo sa Čarlijem Šinom?

Šta se zaista desilo sa Čarlijem Šinom?

Najbolja uloga po kojoj će ljudi pamtiti Džona Krajera jeste Alan Harper, brat Čarlija Harpera, kog igra Čarli Šin u popularnoj seriji “Dva i po muškarca”.

Mnogo toga promenilo se u životima glavnih aktera od kako je serija počela da se prikazuje, ali je najuočljiviji bio svojevrstan medijski spektakl koji je Šin napravio izlazeći iz postave 2011. godine.

Krajer, koji će 26. aprila napuniti 50 godina, objavio je memoare o svojoj 35-godišnjoj karijeri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pod nazivom “So That Happened” u kojoj je celo poglavlje posvećeno njegovom odnosu sa Šinom za vreme snimanja serije.

U njima su iz Krajerovog ugla opisani uzroci “pada” Čarlija Šina u okove droge, alkoholizma i zavisnosti od seksa, ali i veliki rast njegove popularnosti.

Mi vam predstavljamo najinteresantniji deo iz knjige:

“Jednog dana tokom snimanja prve sezone ‘Dva i po muškarca’ neko je pokucao na vrata moje prikolice. Bio je to Čarli i delovao je uspaničeno.

‘Čoveče! Čoveče! Treba mi pomoć’. ‘Naravno’, rekao sam i okončao telefonski razgovor koji sam u tom trenutku vodio. ‘Šta se dešava?’

On mi je dao tešku plastičnu kesu. ‘Deniz dolazi’, rekao je on, ‘Treba da mi sakriješ nešto’.

O, brate, pomislio sam. Ovo je neki pribor za drogiranje....

‘Da li je legalno?’, pitao sam. ‘Šta? O, da, da... Legalno je. Hvala ti’. Otišao je i ja sam morao da pogledam u kesu.

Kad je rekao ‘legalno’, mislio je ‘jedva legalno’. Kesa je bila puna pornografije.

Radoznalost me je savladala i morao sam da pogledam kakva pornografija interesuje Čarlija Šina, kakva dekadencija ga plaši toliko da mi traži da je krijem od njegove supruge.

Bio sam spreman na najbizarnije stvari, ali su u kesi bili samo toples magazini. Zaista, ako je ovo najgori od Čarlijevih poroka, donesite mi još kesa pornografije da ih krijem.

Čak i kad sam se potajno nadao da ću negde videti na delu Šinovu dekadenciju, kao onda kad smo putovali u Las Vegas da promovišemo seriju, suočio sam se sa treznim, oženjenim čovekom s obe noge na zemlji.

Sleteli smo u Vegas i bio sam spreman da idem u obilazak Grada greha sa svojim kolegom. Međutim, on je otišao u sobu i legao da spava. Ono što se desilo u Vegasu nije moralo da ostane u Vegasu, jer je bilo sasvim dosadno.

Kada se Čarlijev brak sa Deniz okončao tokom snimanja druge sezone, obojica smo u tom trenutku bili singl.

Razgovarali smo i on je pomenuo stvari koje njega romantično privlače. ‘Romantično’ je moj izbor reči, ne njegov.

Kako bi mi to objasnio, pokazao mi je fotografiju nečije vagine koju je sam napravio. Bila je to sasvim normalna vagina, ali sam se neizbežno zapitao: ‘Zašto samo ovo, a ne i ostatak osobe?’

Šta da kažete u takvom trenutku? Hvala ti na slici vagine?

Pričali smo o prostituttkama. Rekao je javno da prostitutkama ne plaćate da vam dođu kući, nego da iz nje izađu. O tome je, očigledno, razmišljao.

Krajem 2009. i Šinove dugogodišnje borbe sa drogama i alkoholom počele su da utiču na njegov lični i profesionalni život, što je dovelo do potpune propasti emisije.

U februaru mi je Čak Lor zazvonio na vrata. Pitao me je da li ikako mogu da razgovaram s njim jer je počeo da tone sve dublje. Njegova molba bila je toliko iskrena da nisam imao snage da ga odbijem.

Sledećeg dana Čarli je otišao na rehabilitaciju, tako da s njim nikada nisam obavio taj razgovor. Pa ipak, Čarli je uspeo da porazgovara s nekim drugim - Vornerom Brosom. Uprkos haotičnom životu, raspalom braku, brojnim optužbama i potencijalnim osudama, nekako je sebi uspeo da obezbedi ogromnu povišicu - 1,8 miliona dolara po eipzodi), što je triput više od onoga koliko sam ja zarađivao.

Na početku osme sezone, u jesen 2010. godine, Čarli nije izgledao dobro. Bio je mršav, bled i povremeno se preznojavao. Žurio je sa rečenicama na probi, nije se šalio kao ranije. Na snimanju jedne scene pitao je može li da se nasloni na kauč - jedva je stajao na nogama.

U oktobru iste godine pozvao me je da sa njim i njegovom porodicom gledam Meri Popins na Brodveju. Sutradan se ispostavilo da se Meri Popins zapravo sastojala iz alkohola i golišavih lepotica, od kojih je jedna ostala zaključana u ormaru demolirane hotelske sobe.

U januaru 2011. Čarli je postajao sve luđi i ljući. Šminkeri su sa mukom pokušavali da odrade svoj posao dok se vrpoljio i pušio, sve više je postajao maničan. Iza scene je bilo toliko napeto da sam mislio da će se potući s nekim. Vikao je da mu je dosta svega. Na snimanju bi zabrljao svaku drugu rečenicu, nije više bio u stanju da zapamti tekst.

A onda se dogodila neverovatna stvar. U drugom pokušaju, Čarli je sve izgovorio bez greške, bilo je tako impresivno. Kada je bio svestan toga da je apsolutno neophodno da se u potpunosti koncentriše, učinio bi to.

A onda je, sa sve šminkom na licu, izašao, ušao u auto i rekao vozaču da ga odveze kući. U tom trenutku svi smo znali da je nešto “puklo” i da više nismo mogli da računamo na Čarlija. To je bila poslednja epizoda serije “Two and a Half Men” koju je snimao.

Mišljenja u javnosti bila su različita.

Kada je Čarli tokom snimanja jedne radio-emisije uživo javno objavio Čakov broj mobilnog, Čak je primio toliko pretnji smrću da je morao da unajmi ličnog telohranitelja.

Korisnici interneta širom sveta su naprosto besneli. Usmerili su svoje nezadovoljstvo na Čaka, ali i na mene, pa se pojavilo na stotine komentara u kojima su me osuđivali što sam izdao Čarlija i da više nikada neće gledati seriju sa mnom kao glavnim glumcem.

Ma koliko smešne i zastrašujuće te optužbe bile, nisam mogao da ne osetim njihov efekat.

Ni bezlične korporacije nisu bile skrštenih ruku. Počele su da kapitalizuju mogućnost koju je Čarli otvorio epskim izgaranjem u javnosti.

Ustream mu je dao internet platformu da nastavi sa divljanjem, a Live Nation ponudio milione da ide na turneju širom Amerike koju je on nazvao “Nasilni torpedom istine”.

Znao sam da Čarli, iako nadaren glumac i izuzetno pametan čovek, nema pojma kako da izvodi javne nastupe, čak i kad je trezan, ali sam mislio da će imati barem jednu osobu među menadžerima i pratiocima koja će znati šta da radi.

Ispostavilo se da nisam u pravu.

Njegovi prvi nastupi izgledali su isto kao kad đubrad baca novac zavisniku od droge da ga nateraju da pleše kao majmun.

I u medijima je došlo do neobičnog fenomena. Kultura zabave postala je tako predvidljiva da su Čarlijeva ponavljanja starih fora bila dašak svežine.

Nekim piscima, komentatorima i blogerima bio je buntovnik, istinoljubac spreman da gurne prst u oko svom gospodaru. Oni su branili njegove ispade.

Naravno, Čarli nije bio ništa od toga. On je jednostavno bes iskalio na ljudima koji su mu rekli da je zabavi došao kraj.

On je bio samo ljudsko biće čija je zavisnost od droge manje značila tim probisvetima od njegove unutrašnje vrednosti i tema o kojoj treba pisati kako bi se odagnala kolektivna dosada.

Činjenica da je uskoro mogao biti mrtav nije bila njihova briga. Štaviše, to im je dalo samo više povoda da o njemu pišu.

Čarli nikad nije bio gerilac koji se bori za uspostavljanje reda. On je bio čovek koji je dobio sve što je ikada želeo. Čak je jednom poslao poruku nekome tokom snimanja - "čini mi se da su previše novca dali pogrešnom liku".

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.